Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju pobijajući presudu u stavu drugom i trećem izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava u slučaju iz člana 403. stav 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog delimično osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 11.05.2009. godine u Čačku na kružnom putu kod preduzeća „Ekomeks“ se dogodila saobraćajna nezgoda tako što je VV, upravljajući teretnim vozilom (bez položenog vozačkog ispita za tu kategoriju vozila), koje je u trenutku nezgode bilo osigurano od autoodgovornosti kod tuženog, prilikom ulaska na put sa prvenstvom prolaza sa desne strane prema levoj ivici posmatrano iz pravca Konjevića prema Čačku, kojom se kolovoznom trakom iz pravca Konjevića brzinom od oko 70 km/čas (gde je ograničenje 60 km/čas) kretao sada pok. GG motociklom marke „Jamaha“ (bez položenog vozačkog ispita „A“ kategorije) pri čemu nije propustio motocikl koji je imao pravo prvenstva prolaza usled čega je došlo do udara prednjeg točka motocikla u zadnji levi točak teretnog vozila kojom je prilikom GG zadobio teške telesne povrede od kojih je preminuo. Vozač teretnog vozila započeo je presecanje puta sa prvenstvom prolaza kada je motocikl bio na manjoj udaljenosti od bezbedne pa je na njegovoj putanji stvorio iznenadnu i neočekivanu prepreku. Doprinos vozača teretnog vozila bio je odlučujući za nastupanje nezgode (što je utvrđeno nakon veštačenja od strane veštaka saobraćajne struke) jer je protivno saobraćajnim propisima se uključio na put sa prvenstvom prolaza u trenutku kada se motocikl nalazio na udaljenosti manjoj od bezbedne, a doprinos vozača motocikla je minimalan i sastoji se u kretanju levom kolovoznom trakom i u zakasneloj reakciji na prepreku koju je mogao da uoči pa je sud zaključio da je njegov doprinos nastanku posledice 10%. Tužioci su roditelji pok. GG. Na njihov zahtev tuženi im je 06.05.2010. godine na ime naknade štete zbog smrti sina isplatio i to: za troškove sahrane svakom od njih po 24.500,00 dinara, za troškove izrade spomenika iznos po 42.000,00 dinara i na ime troškova pomena iznos od po 10.500,00 dinara. Pok. GG je sahranjen na groblju u ... u ..., a bilo je prisutno za sahranu i podušja oko 2500 ljudi. Tom prilikom su obavljeni verski obredi, poslužena je hrana i pića, a prema mesnim običajima dali su se pomeni za 40 dana, pola godine, 7 i 20 dana. Prema nalazu veštaka ekonomsko-finansijske struke troškovi sahrane na dan veštačenja izneli su 985.420,18 dinara. Tužiocima je tuženi isplatio 70.000,00 dinara po tom osnovu pa proizlazi da bi tužiocima na ime troškova sahrane solidarno pripalo 92% od tih troškova a to je iznos od 906.586,56 dinara. Tužioci su postavili manji tužbeni zahtev pa je drugostepeni sud (nakon otvaranja rasprave) usvojio tužbeni zahtev tužilaca po tom osnovu iznos od 779.951,32 dinara sa zateznom kamatom od 12.03.2020. godine.

Odredbom člana 193. stav 1. ZOO propisano je da ko prouzrokuje nečiju smrt dužan je naknaditi uobičajene troškove njegove sahrane.

Pred Apelacionim sudom održana je rasprava i utvrđene činjenice na okolnost troškova sahrane i prisustva osoba na sahrani i podušjima. Prihvaćen je nalaz veštaka pri utvrđivanju da je bilo prisutno oko 2500 ljudi i prema tom broju osoba obračunati su troškovi sahrane i podušja što nije ubedljivo i logično. Broj osoba od 2500 zahtevao bi i veliki prostor za smeštaj za ručak što bi bilo teško izvodljivo. Uobičajena je situacija da je jedan deo prisutnih na sahrani i podušjima se nakon izlaska na groblje udaljava tj. ne odlaze na ručak a dokazi o tome nisu izvođeni. S toga je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno a što je ishodovalo donošenje odluke koja se u tom delu nije mogla pravilno ispitati.

U ponovnom postupku nižestepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, po istima postupiti, pravilno utvrditi činjenično stanje i nakon ocene izvedenih dokaza doneće zakonitu odluku u tom delu zahteva.

Imajući u vidu izneto na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

U pogledu potvrđujućeg dela stava 2. i 3. izreke po oceni Vrhovnog suda Apelacioni sud je pravilno utvrdio i opredelio naknade tužiocima na ime štete za izgubljeno izdržavanje. Činjenice vezano za taj deo zahteva ukazuju da je sada pok. GG doprinosio sticanju u porodičnoj zajednici sa određenim prihodima da su ti prihodi služili za izdržavanje roditelja – ovde tužilaca i ti iznosi su pravilno utvrđeni i opredeljeni shodno čl. 194. ZOO a pri čemu je pravilno opredeljen i doprinos pok. GG nastanku štetnog događaja sa 10%. S toga se navodi tuženog u tom delu ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Shodno iznetom, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u stavu 2. izreke.

Odluka o troškovima revizijskog postupka je izostala i o tome će se odlučiti po donošenju konačne presude o celokupnom postavljenom tužbenom zahtevu.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković