O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K Po3 19/24 od 04.09.2025.godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim za krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 3. u vezi stava 2. KZ, opisano pod tačkom 1. izreke presude, za koje krivično delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca, za krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 1. KZ, opisano pod tačkom 2. izreke presude, za koje krivično delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci i za krivično delo opisano pod tačkom 3. izreke presude prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 2. KZ, za koje krivično delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i četiri meseca, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.01.2024. godine do 07.08.2025 godine, kao i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana počev od 07.08.2025. godine do 04.09.2025. godine.

Istom presudom prema okrivljenom AA, na osnovu odredbe člana 87. KZ u vezi člana 185. stav 7. KZ, izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta navedenih u izreci presude. Pored toga, prema okrivljenom je na osnovu odredbe člana 7. stav 1. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polnih sloboda prema maloletnim licima, određeno da se posle izdržane kazne sprovedu posebne mere navedene u izreci presude, a koje mere se sprovode najduže 20 godina posle izdržane kazne zatvora, s tim da posle isteka svake 4 godine od početka primene posebnih mera, sud koji je doneo prvostepenu presudu po službenoj dužnosti odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja. Istom presudom, oštećene BB i VV su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućene na parnični postupak, a okrivljeni je shodno članu 264. stav 4. ZKP oslobođen dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka i isti su pali na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po3 35/25 od 08.12.2025. godine, ispravljena rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po3 35/25 od 19.01.2026. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Beogradu i branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, advokat Duško Puđa, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijanu prvostepenu presudu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem ili preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog oglasiti krivim za jedno produženo krivično delo iz člana 185. stav 2. u vezi člana 61. KZ i osuditi ga na kaznu zatvora u trajanju od devet meseci uz meru bezbednosti ali bez određivanja posebnih mera i uz oslobađanje od troškova krivičnog postupka i osloboditi okrivljenog od optužbe za krivično delo iz člana 185. stav 3. u vezi stava 2. KZ, usled nedostatka dokaza za navedeno krivično delo.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, time što je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti.

Krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 1. KZ čini onaj ko maloletniku proda, prikaže ili javnim izlaganjem ili na drugi način učini dostupnim tekstove, slike, audio – vizelne ili druge predmete pornografske sadržine ili mu prikaže pornografsku predstavu. Stavom 2. istog člana je propisana stroža kazna za onog ko iskoristi maloletnika za proizvodnju slika, audio – vizuelnih ili drugih predmeta pornografske saržine ili za pornografsku predstavu.

Odredbom člana 61. stav 1. KZ propisano je da produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca. Stavom 4. istog člana je propisano da ako produženo krivično delo obuhvata lakše i teže oblike istog dela, smatraće se da je produženim krivičnim delom učinjeni najteži oblik od učinjenih dela.

Okrivljeni AA je, prema činjenicama navedenim u izreci presude, u istom periodu od avgusta 2016. godine do oktobra 2016. godine, u mestu ..., u ..., tada maloletnoj oštećenoj BB (rođenoj ...2001. godine) učinio dostupnim više slika pornografske sadržine, tako što je preko „Fejsbuk“ naloga i svog korisničkog profila, stupio u kontakt sa maloletnom oštećenom i u navedenom periodu joj poslao najmanje 40 (četrdeset) fotografija pornografske sadržine, od kojih najmanje 22 fotografije pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnih lica. Pored toga, okrivljeni je u istom vremenskom periodu iskoristio tada maloletnu oštećenu BB, za proizvodnju slika i audio - vizuelnih zapisa pornografske sadržine, zahtevajući od maloletne oštećene da se fotografiše u različitim pozama i to tako da joj se vide „grudi, guza i polni organ“, nakon čega je maloletna oštećena sačinila i poslala okrivljenom sopstvene fotografije pornografske sadržine, posle upućenih pretnji od strane okrivljenog da će objaviti njihovu dotadašnju konverzaciju, te nastavila da mu šalje sopstvene eksplicitne fotografije, na koji način je okrivljeni pribavio najmanje 73 fotografije pornografske sadržine na kojima se nalazila maloletna oštećena BB, pronađene na laptopu i u mobilnom telefonu okrivljenog.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, ispunjeni su uslovi propisani odredbom člana 61. KZ, jer je okrivljeni u istom vremenskom periodu, prema istoj oštećenoj, tada maloletnoj BB (rođenoj ...2001. godine), korišćenjem iste situacije, dopisivanjem preko „Fejsbuk“ naloga i svog korisničkog profila, činio dostupnim fotografije pornografske sadržine i iskoristio maloletnu oštećenu za proizvodnju predmeta pornografske sadržine, sa jedinstvenim umišljajem, pri čemu se shodnom odredbom člana 61. stav 4. KZ, ukoliko produženo krivično delo obuhvata lakši i teži oblik istog dela, smatra da je produženim krivičnim delom učinjen najteži oblik od učinjenih dela. S obzirom da se radi o dve radnje koje predstavljaju celinu u smislu jedinstvenog prostora i vremena, umišljaja i korišćenja iste maloletne oštećene u svrhu zadovoljenja seksualnog nagona okrivljenog kroz pornografsku sadržinu i to, kako kroz slanje pornografske sadržine i činjenja dostupnom istom maloletnom licu, tako i iskorišćavanjem tog istog lica za proizvodnju pornografske sadržine, to su osnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti o učinjenoj povredi odredbe člana 439. tačka 2) ZKP, jer se u radnjama okrivljenog stiču obeležja jednog krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 2. KZ u vezi člana 61. stav 4. KZ.

Stoga je Vrhovni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i otklonio navednu povredu zakona preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela opisanog pod tačkom 2.) i 3.) izreke presude, tako što je okrivljenog oglasio krivim za produženo krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 2. KZ u vezi člana 61. stav 4. KZ i za to delo, primenom odredaba člana 4, 42, 45, 54. KZ prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 4 (četiri) meseca i zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca, za krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 3. u vezi stava 2. KZ, opisano pod tačkom 1. izreke presude, pa ga primenom odredaba člana 60. i 63. KZ, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 4 (četiri) meseca, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 24.01.2024. godine do 07.08.2025. godine, kao i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana počev od 07.08.2025. godine do 04.09.2025. godine, nalazeći da su ovako odmerene kazne srazmerne objektivnoj težini izvršenih krivičnih dela i olakšavajućim i otežavajućim okolnostima koje su, u smislu člana 54. KZ, pravilno utvrđene na strani okrivljenog u redovnom postupku.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i povrede člana 16. ZKP. Takođe, branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali navedenu povredu obrazlaže činjeničnim navodima da veštačenje nije pružilo dokaze o tome na kom uređaju i u koje vreme su slike koje je okrivljeni slao oštećenoj načinjene, osporava činjenične navode ko se nalazi na spornim fotografijama pornografske sadržine, te izvodi sopstvene zaključke da je sud presudu zasnovao na posrednim dokazima, na koji način osporava pobijane presude u smislu člana 440. ZKP.

Međutim povrede zakona iz člana 440. ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i povrede člana 16. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP u preinačujućem delu, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković