U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Jasmine Vasović, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Gabriele Grujić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 38K 101/25 od 28.03.2025. godine i Višeg suda u Zrenjaninu 3Kž1. 196/25 od 02.12.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 28.04.2026. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Gabriele Grujić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 38K 101/25 od 28.03.2025. godine i Višeg suda u Zrenjaninu 3Kž1. 196/25 od 02.12.2025. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 74. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 38K 101/25 od 28.03.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, opozvana mu je uslovna osuda izrečena presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 38K 365/24 od 26.07.2024. godine pravnosnažna dana 26.07.2024. godine i jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci izrečena tom presudom uzeta kao utvrđena, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.01.2025. godine do 23.02.2025. godine. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara u zdravstvenoj ustanovi i mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom BB i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 3Kž1. 196/25 od 02.12.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 38K 101/25 od 28.03.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA – advokat Gabriela Grujić zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), 74, 84. i 86. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati ili prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Stavljen je i predlog u skladu sa odredbom člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 74. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava povrede zakona iz člana 74. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koje obrazlaže navodima da je sud pravnosnažne presude zasnovao na nezakonitom dokazu i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Zrenjaninu, a da je okrivljeni kritičnom prilikom bio u alkoholisanom stanju odnosno pod dejstvom alkohola, kao i da je saslušanje izvršeno bez prisustva branioca, na koji način mu je povređeno pravo na odbranu.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 3, stav četiri, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva označava i obrazlaže povrede zakona iz člana 84. i 86. ZKP i istovremeno ukazuje i na povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima kojima iznosi sopstvenu ocenu dokaza, pre svega sposobnosti okrivljenog da se koristi svojim procesnim pravima i adekvatno ostvaruje pravo na odbranu, polemišući sa nalazom i mišljenjem veštaka psihijatra, iznoseći sopstvene činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama.

Međutim, povrede zakona iz člana 84. i 86. ZKP, kao i člana 440. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev, u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković