Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodeći da sud okrivljenom nije priznao radnje u kojima je obavezno prisustvo branioca, a odnosi se na uručivanje braniocu rešenja o zadržavanju od 26.12.2015. godine. Pored navedenog, sud je povredio zakon jer u postupku oduzimanja imovine, okrivljenom nije priznao sledeće radnje branioca kao troškove zastupanja, a odnose se na pristup branioca otvaranju sefa u Komercijalnoj banci 24.05.2016. godine, pristup branioca oduzimanju nepokretnosti stana u ulici ... br. ... dana 19.10.2016. godine u 12.15 časova, pristup branioca oduzimanju nepokretnosti stana u Ulici ... broj ..., dana 19.10.2016. godine u 13.00 časova, pristup branioca oduzimanju nepokretnosti, garažnog mesta u ulici ... broj .., dana 19.10.2016. godine u 13.30 časova, podnesak branioca Ministarstvu pravde od 28.09.2016. godine, sastav zahteva Ministarstvu privrede za uvid i kopiranje dokumentacije od 23.07.2020. godine, sastav zahteva za izdavanje transkripta sa glavnog pretresa od 16.06.2022. godine i zahtev za izdavanje zapisnika. Takođe u istom postupku sud nije priznao ni troškove na ime angažovanja stručnog savetnika – sudskog veštaka za ekonomsko finansijsku oblast dr Boška Višnjića, kao ni predlog branioca za ukidanje pritvora od 12.02.2016. godine. Pored navedenog sud nije priznao ni troškove na ime sastava troškovnika, iako se radi o podnesku koji je sačinjen radi ostvarivanja prava i interesa okrivljenog u postupku, shodno stavu 2. tarifnog broja 4. Advokatske tarife.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ 043/2023 od 26.05.20223. godine) je propisano da sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i lokalne samouprave i drugi organi kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka.

U pogledu tumačenja primene člana 11. važeće Advokatske tarife, Krivično odeljenje Vrhovnog suda donelo je zaključak od 26.12.2023. godine i u tački 3. istog zaključka navedeno je da se Advokatska tarifa, zbog zabrane povratnog dejstva, ne može primeniti na radnje odbrane i zastupanja obavljene pre njenog stupanja na snagu, koje nisu bile tarifirane po „ranijoj Advokatskoj tarifi“ ili nisu tarifirane na isti način ili u istom procentu, kao i na drugačiji obračun naknade troškove nastalih u vreme važenja „ranije Advokatske tarife“, niti na ranije utvrđene osnovice za obračun nagrade za pojedine postupke.

Dakle, u konkretnom slučaju radnja prijema rešenja o zadržavanju dana 26.12.2015. godine, pristup branioca otvaranju sefa u Komercijalnoj banci 24.05.2016. godine, pristup branioca oduzimanju nepokretnosti stana u ulici ... br. ... dana 19.10.2016. godine u 12.15 časova, pristup branioca oduzimanju nepokretnosti stana u ulici ... broj .., dana 19.10.2016. godine u 13.00 časova, pristup branioca oduzimanju nepokretnosti, garažnog mesta u ulici ... broj ..., dana 19.10.2016. godine u 13.30 časova, sastavljanje zahteva Ministarstvu privrede za uvid i kopiranje dokumentacije od 23.07.2020. godine, zahteva za izdavanje transkripta sa glavnog pretresa od 16.06.2022. godine i zahtev za izdavanje zapisnika nisu bile tarifirane Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br.121/2012, 99/2020, 37/2021) koja je važila u vreme njihovog preduzimanja, iz kog razloga se ne može primeniti Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ 43/2023 od 26.05.2023. godine) koja je važila u vreme donošenja odluke o troškovima, koja je u celini primenjiva samo na obračun nagrade za rad advokata i naknade troškova za radnje koje su preduzete i advokatske troškove koji su nastali posle 03.06.2023. godine. Stoga su suprotni navodi branioca okrivljenog od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da radnja sastavljanja podneska branioca Ministarstvu pravde od 28.09.2016. godine nije ni preduzeta, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, neosnovani su navodi zahteva da sud nije priznao troškove na ime angažovanja stručnog savetnika – sudskog veštaka za ekonomsko finansijsku oblast dr Boška Višnjića, jer iz spisa predmeta proizilazi da je navedeni veštak za ekonomsko finansijsku oblast uradio veštačenje, ali ne u svojstvu stručnog savetnika, kao i navodi da sud nije priznao troškove na ime sastavljenog predloga branioca za ukidanje pritvora od 12.02.2016. godine, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da isti nisu traženi troškovnikom.

Pored navedenog neosnovani su i navodi branioca okrivljenog da nisu priznati troškovi na ime sastava zahteva za naknadu troškova jer iz spisa predmeta proizilazi da su isti isplaćeni okrivljenom u iznosu u kome je zahtevom za naknadu troškova i traženo.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog osporava utvrđenje suda da nije obavljen poverljiv razgovor sa okrivljenim i da branilac nije pristupio veštačenju na objektu 21.10.2016. godine, kao i stav suda da nema dokaza da je preduzeta radnja na ime sastavljanja zahteva za izdavanje evidencije o posetama pritvorenom licu od 27.09.2024. godine, zatim osporava broj priznatih poseta okrivljenom u pritvoru, smatrajući da su sve tražene posete bile neophodne i isplaćeni iznos na ime pristupa branioca veštačenju, smatrajući da je trebalo isplatiti veći iznos od dosuđenog, a kojim navodima se u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Pored navedenog branilac navodi i da je izreka rešenja protivrečna obrazloženju, te da je obrazloženje konfuzno, na koji način se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Kako navedene povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, to se Vrhovni sud nije ni upuštao u razmatranje i ocenu ovih navoda.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA- advokata Petra Bojovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković