Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 121/26 od 19.03.2026. godine usvajanjem žalbe OJT u Šapcu preinačena je presuda Osnovnog suda u Šapcu K 708/25 od 16.12.2025. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljeni AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladan Mijailović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i povrede člana 31. stav 1. i 3. Ustava RS, sa predlogom da Vrhovni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan, ukine pobijane presude i utvrdi povredu Ustava i zakona na štetu okrivljenog.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen, dok u odnosu na povredu odredbe člana 31. stav 1. i 3. Ustava RS, nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP - zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim odnosno žalbenim sudom.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Odredbom člana 489. stav 1. ZKP propisano je da Vrhovni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom odnošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti i stoga nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretno povredu zakona ili drugi razlog je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, samo formalno, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali u zahtevu ne opredeljuje u čemu se istaknuta povreda zakona konkretno sastoji, već iz zahteva proizilazi da branilac ne problematizuje primenu krivičnog zakona u pobijanim presudama, nego osporava osnovanost odluka o pritvoru donetih tokom postupka i njihovo obrazloženje, ukazujući da uslovi za produženje pritvora nisu bili preispitivani u skladu sa zakonom i u zakonom propisanim rokovima, usled čega je pritvor prema okrivljenom neopravdano dugo trajao. Stoga, ovi navodi od strane Vrhovnog suda nisu razmatrani budući da se odnose na rešenja o pritvoru doneta tokom postupka, a ne na pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Kako, dakle, navedena povreda zakona, po pitanju da li je na krivično delo koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti – iz člana 439. tačka 2. ZKP, suprotno odredbi člana 484. ZKP, nije konkretizovana, a Vrhovni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti, vezan razlozima, te delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, to sud odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi, zbog čega je podneti zahtev branioca okrivljenog AA, u odnosu na ovu povredu zakona, odbačen jer nema propisan sadržaj.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj ni u delu u kome branilac ukazuje na povredu prava okrivljenog na ograničeno trajanje pritvora, garantovanog članom 31. stav 1. i 3. Ustava RS, kao ni u delu u kome, pozivajući se na okolnosti koje se odnose na povređivanje okrivljenog tokom boravka u pritvoru i njegovo zdravstveno stanje nakon operativnog lečenja, ukazuje na navodnu povredu drugih Ustavom garantovanih prava, i to prava na život i ličnu bezbednost.

Ovo stoga što, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1.tačka 3) ZKP), prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koja su zajamčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Kako branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, to je zahtev branioca i u onosu na ove povrede odbačen jer nema propisan sadržaj.

U ostalom delu, u kome branilac ističe da se pobijane presude zasnivaju isključivo na nalazu i mišljenju veštaka koji je nedorečen, jer su oštećena i svedok uskratili svoje iskaze, usled čega nije bilo dovoljno dokaza za osuđujuću presudu, zahtev branioca okrivljenog odbačen je kao nedozvoljen, budući da takvim navodima branilac suštinski osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, odnosno ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kojeg je okrivljenom preko branioca dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković