U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave u saizvršilaštvu iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. i člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA- advokata Maje Đinđić Nur, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu 2K.br.76/25 od 15.05.2025. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 190/25 od 14.01.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 03.06.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA- advokata Maje Đinđić Nur, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu 2K.br.76/25 od 15.05.2025. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 190/25 od 14.01.2026. godine, u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu 2K.br.76/25 od 15.05.2025. godine, između ostalih, okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave u saizvršilaštvu iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. i člana 33. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 9 (devet) meseci i određeno je da se ista neće izvršiti ako okrivljeni za vreme proveravanja od 3 (tri) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta, a kako je to bliže označeno u izreci presude. Oštećeni BB, VV i GG su radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu. Okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 7.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudne naplate, kao i da naknadi troškove krivičnog postupka, a o čemu će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 190/25 od 14.01.2026. godine odbijene su žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu, branioca okrivljenog AA- advokata Maje Đinđić Nur i branioca okrivljene DD – advokata Aleksandra Sandulovića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Aleksincu 2K.br.76/25 od 15.05.2025. godine.

Branilac okrivljenog AA- advokat Maja Đinđić Nur podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Nišu Kž1 190/25 od 14.01.2026. godine, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da se pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog povreda zakona iz člana 15, člana 16. stav 5, člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine u celini presude Osnovnog suda u Aleksincu 2K.br.76/25 od 15.05.2025. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 190/25 od 14.01.2026. godine i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo koje mu se optužnim aktom stavlja na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da u radnjama okrivljenog opisanim u izreci pravnosnažne prvostepene presude nedostaje bitan element bića krivičnog dela falsifikovanje službene isprave u saizvršilaštvu iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. i člana 33. KZ i to predmet radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, pa stoga delo koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca i za koje je pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo. Pored toga, branilac okrivljenog ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ističe da je sud u konkretnom slučaju pogrešno primenio krivični zakon i to član 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. i člana 33. KZ, budući da se radnje okrivljenog mogu pravno kvalifikovati isključivo kao krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ. U prilog svog stava branilac navodi da sporna tri ugovora o radu, koje je okrivljena DD kao knjigovođa upotrebila kao prilog prijavi oštećenih na obavezno socijalno osiguranje, ne predstavljaju službenu ispravu, već samo privatnu ispravu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 85/2005 od 06.10.2005. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.01.2006. godine) čini službeno lice koje u službenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese važan podatak ili svojim potpisom, odnosno službenim pečatom overi službenu ispravu, knjigu ili spis sa neistinitom sadržinom ili koje svojim potpisom, odnosno službenim pečatom omogući pravljenje službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadržinom. Stavom 2. istog člana propisano je da će se kaznom iz stava 1. ovog člana kazniti i službeno lice koje neistinitu službenu ispravu, knjigu ili spis upotrebi u službi kao da su istiniti ili koje službenu ispravu, knjigu ili spis uništi, prikrije, u većoj meri ošteti ili na drugi način učini neupotrebljivom. Stavom 3. istog člana propisano je da će se odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koje učini delo iz stava 1. i 2. ovog člana kazniti kaznom propisanom za to delo.

Objekt radnje predmetnog krivičnog dela jeste službena isprava, knjiga ili spis. Službenu ispravu izdaje službeno lice i svrha joj je da se njome dokazuju određene činjenice u okviru vršenja neke službene dužnosti (na primer službena legitimacija, uverenje, dozvola, propusnica i dr.). Objekt radnje može biti i isprava koja je izdata od strane lica koje nema svojstvo službenog lica, ukoliko takva isprava čini sastavni deo službene dokumentacije i ukoliko služi kao dokaz određenih činjenica koje imaju značaj za službene odnose.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića predmetnog krivičnog dela, te imajući pri tome u vidu činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne prvostepene presude u kojem je navedeno da je okrivljeni AA u stanju uračunljivosti, svestan svih obeležja i zabranjenosti svoga dela i hteo njegovo izvršenje, kao odgovorno lice u svojstvu direktora Agencije za obezbeđenje lica i objekata „... Security“, dana 22.11.2022. godine u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijali Niš - Službi u Aleksincu, zajedničkim delovanjem sa okrivljenom DD kao odgovornim licem u svojstvu ovlašćenog knjigovođe Agencije za pružanje knjigovodstvenih usluga „..“ iz Aleksinca, upotrebili kao prave neistinite službene isprave, tako što su radi realizacije i prethodnog dogovora da za oštećene BB, VV i GG, radnike zaposlene u Agenciji za obezbeđenje lica i objekata „... Security“ u Aleksincu, koji su prethodno 14.11.2022. godine od strane okrivljene DD po usmenom nalogu okrivljenog AA neosnovano odjavljeni, naknadno izvrše prijavu na obavezno socijalno osiguranje Filijale Niš - Službe u Aleksincu podnošenjem zahteva da se oštećenima počev od 15.11.2022. godine prizna svojstvo osiguranika, uz koje zahteve su priložene prijave i tri falsifikovana ugovora o radu broj 01/2022 od 15.11.2022. godine, koje je ostvarujući zajednički cilj okrivljena DD sačinila na taj način što je u tri ugovora o radu broj 01/2022 od 15.11.2022. godine unela lažnu sadržinu da su oštećeni dana 15.11.2022. godine zasnovali radni odnos u Agenciji za obezbeđenje lica i objekata „... Security“, koje ugovore je bez odobrenja i saglasnosti potpisala imenom i prezimenom oštećenih, a zatim je označene ugovore o radu, znajući da sadrže navedene neistinite podatke, okrivljeni AA potpisao i overio službenim pečatom Agencije za obezbeđenje lica i objekata „... Security“, nakon čega su označeni ugovori o radu od strane okrivljene DD priloženi kao dokaz pravnog osnova prijave na obavezno socijalno osiguranje u postupku pokrenutom pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje Filijale Niš, Službe u Aleksincu, to se, po nalaženju Vrhovnog suda, u napred opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave u saizvršilaštvu iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. i člana 33. KZ za koje je u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim.

Suprotno navodima branioca okrivljenog, navedeni ugovori o radu sačinjeni u pismenoj formi, po nalaženju Vrhovnog suda, predstavljaju službenu ispravu, a ne privatnu ispravu, imajući u vidu da su isti potpisani od strane okrivljenog AA kao odgovornog lica - direktora Agencije za obezbeđenje lica i objekata „... Security“ iz Aleksinca, ulica ... broj .. i overeni su od strane istog službenim pečatom navedene agencije, u vršenju njegovih ovlašćenja, te su priloženi Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijali Niš - Službi u Aleksincu kao dokaz pravnog osnova prijave na obavezno socijalno osiguranje oštećenih BB, VV i GG, radnika zaposlenih u Agenciji za obezbeđenje lica i objekata „... Security“ u Aleksincu, a koja činjenica ima značaj za pravne odnose.

Nadalje, kako se, i po nalaženju Vrhovnog suda, u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave u saizvršilaštvu iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. i člana 33. KZ, to je stoga sud pravilno primenio krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog AA, bliže opisanih u izreci pravnosnažne prvostepene presude, kao krivično delo falsifikovanje službene isprave u saizvršilaštvu iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. i člana 33. KZ, pa se sledstveno tome kao neosnovani ocenjuju i navodi branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razloge njegovog podnošenja navodi povrede odredaba člana 15. i člana 16. stav 5. ZKP, isticanjem da kako tokom postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni izvršio krivično delo falsifikovanje službene isprave u saizvršilaštvu iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. i člana 33. KZ, to je sud usled nedostatka dokaza morao da reši u korist okrivljenog i da ga na osnovu odredbe člana 423. tačka 2) ZKP oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da nižestepeni sudovi nisu u obrazloženjima pobijanih presuda dali adekvatne i jasne razloge na osnovu kojih bi se izveo nesumnjiv zaključak da je okrivljeni AA po prethodnom međusobnom dogovoru i zajedničkim delovanjem sa okrivljenom DD izvršio predmetno krivično delo, te da uopšte nisu obrazložili postojanje saizvršilaštva između okrivljenih, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu daje sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, a posebno odbrana okrivljenih AA i DD, te iskaza oštećenih BB, VV i GG, uz isticanje da sud nije trebalo da pokloni veru dopuni iskaza okrivljene DD od 15.05.2025. godine i da odbrana okrivljene i iskazi oštećenih nisu podudarni oko sleda događaja, vremena, mesta i bitnih činjenica, a kako to sud pogrešno zaključuje, osporavajući pri tome pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i to posebno činjenično utvrđenje suda da je okrivljeni AA kao vlasnik Agencije za obezbeđenje dao usmeni nalog okrivljenoj DD kao knjigovođi da oštećene odjavi kao radnike 14.11.2022. godine, a potom da naknadno izvrši njihovu prijavu na obavezno socijalno osiguranje, kao i da je potpisao i stavio službeni pečat navedene agencije na sporne ugovore o radu znajući da sadrže neistinite podatke, uz isticanje da iz izvedenih dokaza proizilazi da je u pitanju samo greška okrivljene koju je naknadno pokušala da ispravi, a koji svi navodi branioca okrivljenog po nalaženju Vrhovnog suda predstavljaju ukazivanje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija i zbog povreda odredaba člana 15, člana 16. stav 5, člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno uopšte ne navodi u čemu je to sud izrekom pravnosnažne presude prekoračio optužbu, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA- advokata Maje Đinđić Nur, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković