Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano branilac okrivljene u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodeći da sud nije odlučio o trškovima koji su nastali pred OJT u Smederevu, već se oglasio nenadležnim za odlučivanje o navedenim troškovima, na koji način je povredio odredbe člana 265. stav 1. i 261. stav 1. tačka 7) ZKP.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno u presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ZKP, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca padaju na teret budžetskih sredstava.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP, određeno je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je stavom 2. tačka 7) istog člana propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu veštaku, nagradu stručnom savetniku, nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika.

Odredbom člana 2. stav 14. ZKP, određeno je značenje izraza „postupak“ koji se odnosi na predistražni postupak i krivični postupak.

Kada je reč o troškovima koji se odnose na nagradu branioca za prisustvovanje saslušanju okrivljenog pred organom postupka – javnim tužilaštvom, nesumnjivo je da se radi o troškovima nastalim povodom postupka, s obzirom na to da se zapisnici o dokaznim radnjama koje su preduzete pred tim organom pod uslovima propisanim Zakonikom o krivičnom postupku, mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Odredbom člana 7. stav 1. tačka 1) ZKP regulisano je pokretanje krivičnog postupka i propisano da je donošenjem naredbe o sprovođenju istrage (član 296.) krivični postupak pokrenut.

Imajući u vidu navedeno, Osnovi sud u Smederevu je rešenjem K 148/25 od 06.04.2026. godine kojim je okrivljenoj dosudio troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 250.000,00 dinara i to samo za troškove nastale pred sudom, pri čemu nije priznao troškove nastale pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Smederevu, povredio odredbu člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, jer okrivljenoj nije priznao troškove nastale pred javnim tužilaštvom, iako se radi o troškovima nastalim povodom postupka, u skladu sa odredbom člana 261. stav 1. ZKP.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjem o troškovima krivičnog postupka povređen zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, jer okrivljenoj, nisu priznati troškovi pred javnim tužilaštvom, iako se radi o troškovima koji su nastali povodom postupka i na čiju naknadu po zakonu ima pravo, te kako je sud dužan da odluči o svim troškovima postupka i to kako za radnje preduzete pred sudom tako i za radnje preduzete pred javnim tužilaštvom, to je pogrešan zaključak Osnovnog suda u Smederevu iznet u pobijanim pravnosnažnim rešenjima da o navedenim troškovima taj sud nije nadležan da odlučuje.

Pri tome, treba imati u vidu i činjenicu da je rešenjem Osnovnog suda u Smederevu K.br.148/2025 od 13.10.2025. godine prema okrivljenoj obustavljen postupak, te da je istim rešenjem odlučeno o troškovima krivičnog postupka u smislu člana 265. stav 1. ZKP i navedeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Pobijanim pravnosnažnim rešenjima odlučeno je samo o visini troškova krivičnog postupka nastalih pred sudom.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Milana Atanackovića, to je Vrhovni sud usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, ukinuo pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Smederevu K broj 148/25 od 06.04.2026. godine i KV broj 221/26 od 05.05.2026. godine, te spise predmeta vratio tom sudu na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković