Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1932/23 od 26.10.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništav i ne proizvodi dejstvo pismeni testament zaključen pred svedocima pok. VV iz ..., proglašen pred Javnim beležnikom Milenom Stanković iz ..., u spisima predmeta UPP: 906-2019, UPP:1042-2019 (O.br.884/19) u delu kojim je raspolagano ½ objekta u ..., koji se nalazi na zemljištu površine 364 m2 na kat.parceli br. ... upisane u LN br. 39 KO ..., dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za veći udeo od dosuđenog do celog objekta kojim je raspolagano u selu .... Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 54.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravosnažnu presudu donetu u drugom stepenu, primenom odredbe člana 408, u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca izjavljna protiv preinačujućeg odbijajućeg dela pobijane presude osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su braća. Pisanim testamentom pred svedocima od 06.01. 2017. godine, koji je proglašen pred Jvnim beležnikom Milenom Stanković iz ..., sada pok. VV, majka stranaka u postupku, ostavila je u nasleđe svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu sinu BB, ovde tuženom i to: porodičnu stambenu zgradu sa pripadajućem placem i pomoćnim objektom koji se nalazi u Vranju u ul. ... br. .., na kat.parceli br. ... upisanu u LN br. ... KO Vranje, ukupne povrđine 207 m2, kao i objekat u selu ... površine 36 m2 koji se nalazi na zemljištu površine 364 m2 na kat. parceli ... upisana u LN br. 39 KO .... Zaveštajni svedoci GG i DD potvrdili su da je sada pok. VV pročitala svoje zaveštnje, da je izričito izjavila da sadržina istog odgovara njenoj poslodnjoj volji i da isto smatra svojim testamentom i da je isti svojeručno potpisala. Iz lista nepokretnosti br.193 KO ... utvrđeno je da je kat.parcela br.... po kulturi pašnjak 7. klase, po vrsti poljoprivredno zemljište uupne površine 2857 m2, u svojini ĐĐ sa udelom od 476/2857, EE sa udelom od 477/2857, AA sa udelom od 274/2857, ŽŽ sa udelom od 274/2857, ZZ sa udelom od 320/2857, II sa udelom od 476/2857, JJ sa udelom od 280/2857 i KK sa udelom od 280/2857. Rešenjem Osnovnog suda u Vranju O br. 418/16 od 09.05.2017. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda O br.418/16 od 13.02.2019. godine u pogledu obima udela naslednika, za naslednike na zaostaštini sada pok. LL, oglašeni su supruga VVsa udelom od 4/6, a sinovi BB i AA sa udelima od po 1/6, a predmet nasleđivanja u tom postupku, između ostalog, bio je suvlasnički udeo ostavioca od 320/2857 parcele br..... U postupku raspravaljanja zaostavštine sada pok. VV biv. iz ..., sin AA, ovde tužilac, je osporio pravnu valjanost predmetnog zaveštanja, pa je rešenjem Javnog beležnika Milene Stanković iz ... UPP: 906-2019, UPP:1042-2019 (O.br.884/19) prekinut postupak i učesnik AA upućen na parnicu protiv učesnika BB, ovde tuženog, radi dokazivanja koja imovina čini zaostavštinu sada pok. VV. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vranju P 2966/19 od 13.12.2021. godine utvrđeno je da je ništav i ne proizvodi dejstvo pismeni testament pok. VV zaključen pred svedocima, proglašen pred Javnim beležnikom Milenom Stanković iz ..., u delu kojim je raspolagano porodičnom stambeno zgradom sa pripadajućem placem i pomoćnim objektom koji se nalazi u Vranju u ul. ... br. .. na kat.parceli br. .., upisana u LN br. ... KO Vranje, ukupne povrđine 207 m2, a u preostalom delu ukinuta je ista presuda u odnosu na raspolaganje imovinom – objektom u selu ... i u tom delu predmet vraćen na ponovno suđenje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredaba članova 78, 85, 155. i 212. Zakona o nasleđivanju i pravila o teretu dokaziva, ocanio da je osnovan tužbeni zahtev tužioca u delu koji se odnosi na testamentalno raspolaganje sada pok. VV objektom u površini od 36 m2 u selu ... koja se nalazi na kat.parceli ... KO ..., jer je zaveštalac raspolagao imovinom koju ne poseduje, a tuženi nije dokazao da li je i na koji način, u kom obimu i po kom osnovu je sada pok. VV steklu tu imovinu, zbog čega je usvojen tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda kojim je utvrđena ništavost predmetnog testamenta zaključenog pred svedocima pokojne VV o raspolaganju celog objekta u selu ... i preinačio prvostepenu presudu ocenom da je delimično osnovan tužbeni zahtev, nalazeći da činjenica da predmetni objekat nije upisan u javne kljige isti ne čini nepostojećim, te da je na tužiocu bio teret dokazivanja okolnosti nepostojanja objekta u fizikom smislu i da isti nije svojina zaveštaoca. Kako su tužilac i tuženi naslednici na imovini majke sa udelom od ½, to je primenom člana 9. Zakona o nasleđivanju ocenjeno da zaveštalac nije mogla da raspolaže ½ kuće u selu ... u korist samo jednog sina. Zbog toga je delimično usvojen tužbeni zahtev utvrđenjem da je ništav predmetni pismeni testament zaključen pred svedocima u delu kojim je raspolagano ½ objekta u ..., dok je u preostalom delu za veću udeo od dosuđenog do celog objekta odbijen tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, na šta se osnovno revizijom ukazuje.

Ništavost zaveštanja propisana je u odredbi člana 155. Zakona o nasleđivanju (''Službeni glasnik RS'', br. 46/95), tako što je zaveštanje ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Na osnovu odredbe člana 161. istog Zakona, na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Pismeno zaveštanje pred svedocima propisano je u odredbi člana 85. Zakona o nasleđivanju, tako što zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati (stav 1.). Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka (stav 2.).

U konkretnom slučaju, iz sadržine testamenta pred svedocima, koji je proglašen pred Javnim beležnikom Milenom Stanković iz ..., proizilazi da je pok. VV pisanim testamentom raspolagala u korist tuženog objektom površine 36 m2 u selu ..., koji se nalazi na zamljištu površine 364 m2, a koji se nalaze na kat.parceli ... upisane u LN br.39. KO .... Navedena parcela ... na kojoj se nalazi objekat nije predmet testamentalnog raspolaganja.

U listu nepokretnosti br.193 KO ..., Službe za katastar nepokretnosti ..., kat.parcela ... je po kulturi pašnjak 7. klase, po vrsti poljoprivredno zemljište, ukupne površine 2857 m2, u susvojini više vlasnika (osmoro suvlasnika), sa utvrđenim suvlasničkim udelima između ostalih i sada pok. LL sa udelom od 320/2857. Ta nepokretnosti u obimu udela od 320/2857 bila je predmet nasleđivanja i rešenjem Osnovnog suda u Vranju O br. 418/16 od 09.05.2017. godine koje je ispravljeno rešenjem istog suda O br.418/16 od 13.02.2019. godine, na zaostavštini sada pok. LL, oglašeni su za naslenike supruga VV sa udelom od 4/6, a sinovi BB i AA sa udelima od po 1/6. U katastarskom operatu nije upisan objekat površine 36 m2 i nije je bio predmet nasleđivanja u ostavinskom postupku (kao vanknjižni objekat) iza smrti pok. LL. Kod utvrđenja da je testamentom pred svedocima pok. VV u delu kojim je raspolagala spornom imovinom - objektom od 36m2 u korist tuženog, u smislu člana 231. stav 2, u vezi sa članom 7. ZPP, a nasuprot stanovištu drugosterpenog suda, na tuženom je bio teret dokazivanja da je predmet testamentalnog raspolaganja imovina zaveštaoca.

Naime, prema članu 78. Zakona o nasleđivanju, pravo je zaveštaoca da jednostranom, ličnom i uvek opozivom izjavom volje raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti u zakonom određenom obliku. To znači da zaveštalac testamenstom može raspolagati samo stvarima i pravima koja u trenutku sačinjavanja testamenta predstavlja njegovu imovinu ili eventualno očekivanim stvarima i pravima koja bi ušla u njegovu imovinu do trenutka smrti. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, tuženi nije dokazao da je zaveštalac sada pok. VV vlasnik spornog objekta i da je raspolagala svojim imovinom, odnosno da je to pravo svojine stečeno na način, u obimu i po osnovu koji su predviđen članovima 20. i 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, dakle po osnovu zakona (stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanjem plodova, održajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određenim zakonom), na osnovu pravnog posla, nasleđivanjem, odlukom državnog oragana, fizičkom deobom ili po osnovu sticanja u bračnoj zajednici u skladu sa odredbama Porodičnog zakona.

Osim toga, stanovište drugostepenog suda da time što su tužilac i tuženi naslednici na imovini njihove majke sa udelom od ½ i da u smislu člana 9. Zakona o nasleđivanju, kao zaveštalac nije mogla da raspolaže ½ kuće u selu ... u korist samo jednog sina, zbog čega zaključuje da je delimično ništav predmetni pismeni testament zaključen pred svedocima u delu kojim je raspolagano ½ objekta u ..., a da je u preostalom delu (1/2) za veći udeo od dosuđenog neosnovan tužbeni zahtev, ne može se prihvatiti jer je zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnom prava. Ovo zbog toga što su u članu 2. Zakona o nasleđivanju predviđeni osnovi nasleđivanja i to po osnovu zaveštanja i po osnovu zakona. Po osnovu zaveštanja (testamenta) zaostavšina se raspoređuje onako kako je to zaveštalac testamentom odredio, a posle toga u slučaju da ostane zaostavština, odnosno imovina koja nije potpuno ili u određenom delu testamentom raspoređena, taj preostali deo po osnovu zakona nasleđuju zakonski naslednici. U toj situaciji, na nasleđe sa zakonskim naslednicima može biti pozvan i onaj testamentalni nasledik koji po zakonskom naslednom redu ima pravo da nasledi, bez obzira što je već naslednik po testamentu.

Sledom iznetog, kod utvrđenja da je zaveštalac sada pok. VV raspolagala imovinom koja u trenutku smrti nije bila njena imovin, po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak prvostepenog suda da su ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 155. Zakona o nasleđivanju, zbog čega je preinačena drugostepena presuda u odbijajućem delu, odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je utvrđena ništavost dela testamenta kojim je raspolagano većim udelom od ½ objekta do ukupne površine od 36 m2 (celog) objekta u ... .

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca izjavljene protiv drugostepene odluke u pobijanom usvajajućem delu u smislu člana 410. stav 2. tačka 4. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija u tom delu nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP, propisano je da je revizija nedozvoljena ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije.

Pravnosnažnom presudom donetom u drugom stepenu preinačena je pravostepena presuda i delimično usvojen tužbeni zahtev kao u izreci te presude. Imajući u vidu navedeno, kako tužilac revizijom pobija pravnosnažnu presudu u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev, to saglasno citiranoj zakonskoj odredbi, pobijanu presudu u preinačujućem usvajajuće delu tužilac ne može pobijati ovim vanrednim pravnim lekom zbog nedostatka pravnog interesa.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužiocu su primenom odredaba člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP priznati troškovi prema uspehu u revizijskom postupku, vrednosti premeta spora i opredeljenom zahtevu punomoćnika, i to: za sastav revizije 18.000,00 dinara, prema važećoj Advokatskoj tarifi u vreme preduzimanja ove parnične radnje i na ime sudskih taksi za reviziju 3.800,00 dinara i odluku po reviziji 5.700 dinara, odmereno prema tarifnom broju 1. i 2. taksene tarife Zakona o sudskim taksama.

Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković