Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava. Pobijanom presudom potvrđena je prvostepena presuda u delu odluke kojim je održano na snazi rešenje o izvršenju javnog izvršitelja i obavezana tužena da tužiocu isplati dug po osnovu pruženih usluga grejanja stambenog prostora, kao vrednost isporučene toplotne energije od 29,69%, u kojoj količini je tuženoj zaista i isporučena toplotna energija za period januar-decembar 2018.godine. Nižestepeni sudovi su pružili pravnu zaštitu potraživanja tužioca imajući u vidu da je tokom postupka utvrđeno da je tužilac pružao tuženoj usluge daljinskog grejanja, da je tužena samovoljno isključila stan sa sistema centralnog grejanja i mimo procedure pre spornog perioda, da ugovor između tužene – energeskog subjekta i tužilje – kupca usluga nije raskinut, a tužena nije izmirila svoje obaveze plaćanja računa na ime pruženih usluga. Takođe, tužena je vlasnik nepokretnosti - stana koji se nalazi u zgradi kolektivnog stanovanja, te nije u pitanju individualna zgrada, zbog čega tužena kao tarifni kupac ima obavezu plaćanja 100% fiksnog dela ukupnog obračuna, u smislu odredbe člana 38. stav 5. Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom („Službeni list Grada Zrenjanina“ br. 32/2013... 25/14). Odluka drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Ukazivanje u reviziji na drugačije nižestepene odluke, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predlog za izvršenje podnet je javnom izvršitelju 20.02.2019. godine. Vrednost pobijanog dela presude je 55.662,93 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to revizija tužene nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković