Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž2 633/24 od 18.12.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P2 196/23 od 16.09.2024. godine u pobijanom delu, u kome je odbijen tužbeni zahtev da se tužena liši roditeljskog prava i obavezan tužilac VV da tuženoj naknadi troškove postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca VV za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac VV je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23), i ocenio je da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na druge bitne povrede koje bi mogle biti revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, mal. AA je rođena ...2020. godine iz vanbračne zajednice tužioca VV i tužene. U toku je postupak za vršenje roditeljskog prava između tužioca i tužene. U tom postupku rešenjem od 24.06.2022. godine određena je privremena mera kojom je mal. AA poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava do pravnosnažnog okončanja tog postupka. Takođe je doneto rešenje o privremenoj meri kojim je određen model viđanja mal. AA sa ocem ponedeljkom i sredom u trajanju od 15 do 19 časova i petkom u trajanju od 10 časova do 13 časova. Tužilac je 18.11.2021. godine podneo prvu prijavu Centru za socijalni rad zbog zanemarivanja deteta od strane majke, u cilju provere uslova u kojima dete živi i brige o njegovom zdravlju od strane majke. Prijavu je podneo i policiji. Povodom ovih prijava, Centar za socijalni rad je obavio terensku posetu i razgovor sa majkom kada je konstatovao da mal. AA živi u adekvatnim uslovima, da se majka na adekvatan način stara o detetu, koje ne pokazuje znakove zanemarenosti i zapuštenosti. Dana 23.12.2021. godine, usledila je nova prijava tužioca policiji o zanemarivanju deteta, zbog uočenih promena na koži deteta u vidu crvenila u predelu genitalija. Prijava je zatim podneta policiji 27.12.2021. godine kada je ponovo obavljena terenska poseta radnika Centra za socijalni rad kući u kojoj mal. AA živi sa majkom. Zaključak je bio isti, odnosno da mal. dete živi u adekvatnim uslovima u kući sa majkom i da ne postoje znakovi njenog zanemarivanja od strane majke. Sledeća prijava o zanemarivanju deteta od strane oca usledila je 02.03.2022. godine. Tužilac je potom 15.06.2022. godine u Domu zdravlja prijavio sumnju na zlostavljanje i zanemarivanje deteta kada je dobio uput za dečju bolnicu. Dana 17.06. odveo je dete na pregled u Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, gde je pregledano od strane hirurga i psihologa. 24.06. ponovo odlazi sa detetom u Dom zdravlja, zbog hematoma ispod oka deteta, i ponovo traži uput za dečju bolnicu. Nakon toga, u večernjim satima, prijavio je PS u Temerinu nasilje od strane majke. Policija je tada izašla na teren, zajedno sa stručnim licima Centra za socijalni rad, a razgovor sa detetom nije mogao biti obavljen preko psihologa jer je razgovor odbijala. Međutim, tada je konstatovano da dete reaguje pozitivno na prisustvo majke, da je vesela u njenom naručju, traži od majke igru i istu započinje. A kad se oseti uplašeno traži zaštitu od majke. Prijava nasilja usledila je potom 27.06., 29.07, te 01.08.2022. godine 7 prijava nasilja u porodici. Tog dana na zahtev policije u Centru je obavljen razgovor sa majkom i mal. AA. Tom prilikom na pitanje radnika da li je majka tuče, mal. AA je odgovorila da je majka „šuta“ a isti odgovor je dala i na pitanje da li je tata tuče. Konstatovano je da pri odgovaranju na ova pitanja, dete nije pokazivalo emocije tuge ili straha i po proceni stručnih lica Centra mal. AA je podložna sugestiji, te se njeni odgovori ne mogu uzeti kao relevantni. Majci su od strane PS Temerin 14.09.2022. godine izrečene hitne mere zabrane kontaktiranja ćerke, po prijavi oca za nasilje u porodici, a rešenjem suda od 22.09.2022. godine, hitna mera je produžena za 30 dana. Razlog za određivanje privremene mere bio je uočeni podliv ispod oka (promena ispod oka) kako je to konstatovano u specijalističkom izveštaju Instituta za zdravstvenu zaštitu od 14.09.2022. godine. Tužilac je 17.02.2023. godine policiji podneo krivičnu prijavu protiv majke za krivično delo nasilje u porodici i zapuštanje i zlostavljanje mal. lica. Povodom te prijave na zahtev policije radnici Centra za socijalni rad su obavili terensku posetu kojom prilikom su razgovarali sa majkom, izvršili opservaciju deteta i njenog odnosa sa majkom kao i uslova u kome dete živi te su konstatovali da nema pokazatelja zanemarivanja detetovih potreba i nasilja usmereno prema detetu od strane majke i članova domaćinstva sa kojima žive. Inače, krivična prijava je podneta u vezi sa uočenim hematomima konstatovanim prilikom pregleda deteta u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu je obustavilo istragu protiv GG, zbog krivičnog dela nasilje u porodici, krivičnog dela oduzimanja mal. lica i krivičnog dela zapuštanja i zlostavljanja mal. lica, o čemu postoji obavešenje tog Tužilaštva od 21.04.20203. godine. Rešenjem suda od 12.07.2023. godine, u postupku koji se vodi radi vršenja roditeljskog prava, zabranjeno je ocu približavanje mal. AA na udaljenosti manjoj od 50 m i zabranjeno mu je svako dalje uznemiravanje deteta kao i svako drsko i bezobzirno ponašanje kojim se ugrožava njen telesni i duševni integritet.

Prema Zaključku Centra za socijalni rad, podaci kojima raspolaže Centar iz evidencije od maja 2021. godine pa nadalje, ne ukazuju na postojanje zanemarivanja potreba mal. AA i nasilja nad njom od strane njene majke i članova domaćinstva u kojima živi. Majka poseduje odgovarajuće kapacitete za obavljanje uloge samostalnog vršioca roditeljskog prava, adekvatno se stara o potrebama mal. AA, sposobna je da iste uoči i da na njih adekvatno reaguje, pa shodno tome nije opravdano lišenje roditeljskog prava majke.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 81. Porodičnog zakona zaključili da nisu ispunjeni uslovi za lišenje roditeljskog prava tužene kao majke u odnosu na mal. AA. Dete u porodici majke ima sve uslove za pravilan psiho-fizički i socijalni razvoj, pa bi drugačija odluka suda bila u direktnoj koliziji sa najboljim interesom mal. deteta.

Vrhovni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev tužioca za potpuno lišenje roditeljskog prava majke.

Prema članu 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta „Sl. list SFRJ“ – Međunarodni ugovori br.15/90 i „Sl. list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i 2/97) u svim aktivnostima koja se tiču dece, bez obzira na to da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta biće od prvenstvenog značaja. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2). Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koji se tiču deteta.

Roditeljsko pravo izvedeno je iz dužnosti roditelja. Postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta (član 67. Porodičnog zakona). U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta i odluka suda mora biti zasnovana na oceni najboljeg interesa deteta, koji je pravni standard koji se procenjuje na osnovu niza objektivnih i subjektivnih okolnosti. Pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima (član 270. Porodičnog zakona).

Prema članu 81. stav 1. Porodičnog zakona, roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava može biti potpuno lišen roditeljskog prava. Stavom 2. iste odredbe, propisano je da roditelj zloupotrebljava prava iz sadržine roditeljskog prava, ako fizički, seksualno ili emocionalno zlostavlja dete, a stavom 3. da roditelj grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava ako je napustio dete, ako izbegava da izdržava dete ili da održava lične odnose sa detetom sa kojim ne živi, odnosno ako sprečava održavanje ličnih odnosa deteta sa roditeljem sa kojim dete ne živi, ako sa namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajednički život sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj korisnika.

Tužilac u ovoj pravnoj stvari traži potpuno lišenje roditeljskog prava tužene kao majke sa kojom mal. AA živi, tvrdeći da majka vrši fizičko nasilje nad detetom i da zanemaruje brigu o njenom zdravlju. Po stanovištu Vrhovnog suda, izvedenim dokazima ove tvrdnje tužioca nisu potvrđene. Iz izveštaja organa starateljstva u Temerinu proizlazi da nisu uočeni znaci zanemarivanja ili zlostavljanja nad mal. AA, pri čemu su radnici ovog organa u više navrata obavili terenske posete domu gde živi mal. dete sa majkom, razgovor sa majkom i, što je najvažnije, izvršili opservaciju odnosa majke i deteta. Svaki put su konstatovali da mal. AA ne oseća strah od majke, slobodno joj prilazi, opuštena je sa njom, komunikativna i nasmejana, a kada se oseti ugroženom traži zaštitu od nje. Takvo ponašanje deteta svakako ne bi postojalo da su tačni navodi tužioca o fizičkom zlostavljanju deteta. Promene na koži u vidu ojeda nisu rezultat neadekvatne higijene, dete ima probleme sa kožom, atopijski dermatitis i česte alergijske reakcije i majka je vodi kod lekara. Stoga je bez značaja za pravilnost pobijane odluke, uzkazivanje tužioca na modrice uočene kod mal. AA, koje je tužilac svaki put prijavljivao i tražio da se konstatuje njihovo postojanje od strane lekara, a za koje nije bilo moguće utvrditi konkretan uzrok njihovog nastanka. Tužilac takođe insistira na tome da je mal. AA izjavila da je mama tuče („šuta“) , ali sudovi pravilno ovu izjavu nisu uzeli u obzir imajući u vidu procenu stručnih lica centra da je mal. AA uzrasta u kome je podložna davanju sugestibilnih odgovora, te da takva izjava nije autentična. To uostalom potvrđuje i činjenica da je i na pitanje da li je tata tuče, mal. AA takođe odgovorila potvrdno.

Stoga su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravilna je odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. ZPP.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković