Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž2 103/25 od 12.03.2025. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrdio presudu Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji P2 216/24 od 26.12.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u pobijanom delu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br.72/11...10/23), u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ćerka tužene i VV čiji je brak pravnosnažno razveden. Po razvodu braka ostala je da živi sa ocem u ... . U školskoj 2023/2024. godini upisala je prvu godinu osnovnih akademskih studija na Univerzitetu „GG – integrisani Univerzitet“, a u školskoj 2024/2025. godini drugu godinu studija i sada je student druge godine. Školarina za tužilju za prvu godinu fakulteta iznosila je 1.500 evra, a za drugu 1.900 evra. Tužilja je zakupila stan u Beogradu, čija mesečna zakupnina je u početku iznosila 380 evra, a sada plaća zakupninu u iznosu od 400 evra mesečno, u koji iznos su uračunati i troškovi grejanja. Troškovi komunalija su oko 6.000,00 dinara mesečno. Ima troškove prevoza od Beograda do ... i obratno koji na mesečnom nivou iznose 2.000,00 - 4.000,00 dinara. Hranu priprema sama i na dnevnom nivou joj je potrebno 500 - 1.000,00 dinara. Za garderobu mesečno izdvaja oko 100 evra. Udžbenici su uračunati u cenu školarine. Za izlaske mesečno potroši 2.000,00- 3.000,00 dinara mesečno. Odlazi u teretanu za koju mesečna članarina iznosi 3.000,00 dinara. Nosi fiksnu protezu i na mesečnom nivou za kontrole potrebno je da izdvoji 2.500,00 dinara. Tužilja je svoje ukupne mesečne potrebe opredelila na iznos od 120.000,00 dinara. Prema nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko-finansijske struke, potrebe tužilje na godišnjem nivou su 1.415.276,00 dinara, odnosno na mesečnom nivou iznose 136.101,00 dinar.

Tužena je stara 48 godina. U stalnom je radnom odnosu u MUP RS sa mesečnom zaradom od 97.936,47 dinara. Vlasnik je kuće u ... koju je kupila nakon razvoda braka sredstvima kredita za kupoprodajnu cenu od 20.000 evra, sa rokom otplate od 20 godina. Mesečna rata kredita iznosi 150-180 evra. Troškovi komunalija na mesečnom nivou su oko 150 evra, a zimi oko 200 evra. Živi sama i nema obavezu da izdržava druga lica. Otac tužilje je star 48 godina. Bavi se privatnim poslom – ... i mesečno zarađuje oko 500 evra, ali visina zarade je nekada i viša jer zavisi od obima posla. Živi u kući koja je njegovo vlasništvo u zajedničkom domaćinstvu sa vanbračnom suprugom, koja je zaposlena i njenim detetom. Nema drugih obaveza zakonskog izdržavanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja i odredaba člana 155. stav 2. i 160. Porodičnom zakona, prvostepeni sud je obavezao tuženu da na ime svog doprinosa u izdržavanju tužilje kao punoletnog deteta koje se nalazi na redovnom školovanju mesečno plaća iznos od još 5.000,00 dinara, pored dosuđenog iznosa od 15.000,00 dinara na koji je već obavezana pravnosnažnom presudom donetom u ovom postupku. Pritom je potrebe tužilje utvrdio iz iskaza tužilje saslušane kao parnične stranke na iznos od 120.000,00 dinara. Preko tog iznosa do traženog iznosa od 40.000,00 dinara tužbeni zahtev je odbio.

Drugostepeni sud je prihvatio utvrđeno činjenično stanje kao pravilno ali je izveo drugačiji činjenični zaključak u pogledu potreba tužilje utvrdivši njihovu visinu u iznosu od 70.000,00 dinara na mesečnom nivou, nalazeći da to nije uticalo na pravilnu primenu materijalnog prava i odluku o visini doprinosa tužene s obzirom na mogućnosti stranaka da doprinose izdržavanju tužilje.

Po oceni Vrhovnog suda, tužilja u reviziji neosnovano ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.

Izdržavanje punoletnog deteta ostvaruje se pod određenim uslovima. Prema članu 155. Porodičnog zakona, pravo na izdražvanje od roditelja ima punoletno dete koje je nesposobno za rad, dok takvo stanje traje, pod uslovom da nema dovoljno sredstava za izdražvanje (stav 1) i punoletno dete koje se redovno školuje najkasnije do navršene 26 godine života, srazmerno mogućnostima roditelja (stav 2). Navedeni uslovi za izdržavanje punoletnog deteta ograničeni su pravnim standardom očigledne nepravde s obzirom da je stavom četvrtim navedene zakonske odredbe predviđeno da punoletno dete nema pravo na izdržavanje ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje.

Opšti kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

U konkretnom slučaju, tužilja je redovan student Univerziteta „GG“, koji je upisala školske 2023/2024. godine, drugu godinu je upisala naredne školske 2023/2024. godine, što ukazuje da tužilja redovno ispunjava svoje školske obaveze, iz čega sledi zaključak da joj pripada pravo na izdržavanje kao punoletnom detetu na redovnom školovanju.

Pritom, smisao odredbe člana 155. Porodičnog zakona, koja se odnosi na uslove za izdržavanje punoletnog deteta na redovnom školovanju, jeste da su roditelji u obavezi da se staraju o školovanju i stručnom usavršavanju svoje punoletne dece, ali u meri u kojoj im po redovnom toku stvari to omogućavaju životne i materijalne mogućnosti, a nisu dužni da se odriču svog sopstvenog egzistencijalnog minimuma kao što je to slučaj kod izdržavanja maloletne dece. Stoga su, nasuprot revizijskim navodima, nižestepeni sudovi pravilno odbili tužbeni zahtev za iznos od još 20.000,00 dinara mesečno, pravilno ocenivši mogućnosti tužene kao dužnika izdržavanja (imajući u vidu prihode koje ostvaruje, činjenicu da je njena plata opterećena ratom za kredit koji je uzet radi kupovine nepokretnosti da bi rešila svoju stambenu potrebu i njenih mesečnih potreba).

Nasuprot revizijskim navodima, pravilno je drugostepeni sud izveo činjenični zaključak o ukupnim mesečnim potrebama tužilje. Naime, sud je vlastan da potrebe tužilje (onako kako ih je tužilja prezentovala sudu), primeri uslovima životne sredine u kojoj tužilja žilji. Međutim, nezavisno od toga, s obzirom da je reč o punoletnom licu, kriterijum za određivanje izdržavanja su mogućnosti dužnika izdržavanja, koje su pravilno ocenjene.

Pretežni deo navoda tužilje u reviziji odnosi se na posredan ili neposredan način na činjenično stanje koje ona smatra bitnim, a koje po njenom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u postupku. Na taj način ukazuje se na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, pa ovi navodi ne mogu biti osnov za dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilna je odluka o troškovima postupka, u smislu člana 207. Porodičnog zakona u vezi sa članovima 153. ZPP i člana 207. Porpdičnog zakona.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković