.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16575/2024
05.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., vlasnika STR „AA“ Loznica, čiji je punomoćnik Biljana Borovčanin, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Maja Ružić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 285/24 od 15.03.2024. godine, u sednici održanoj 05.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 285/24 od 15.03.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 285/24 od 15.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 669/22 od 02.11.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete solidarno isplate iznos od 43.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.07.2021. godine pa do konačne isplate, dok je zahtev tužioca, preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 195.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.09.2016. godine pa do konačne isplate, odbijen. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 671.136,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do konačne isplate, dok je zahtev tužioca, preko dosuđenog do traženog iznosa od 918.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.11.2023. godine pa do konačne isplate, odbijen. Stavom trećim izreke, zahtev tuženih za naknadu troškova parničnog postupka je odbijen.
Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 285/24 od 15.03.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i prvostepena presuda u stavu trećem izreke potvrđena. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što su obavezani tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete, pored prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 43.400,00 dinara, solidarno isplate iznos od još 151.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na dosuđeni iznos počev od 15.07.2021. godine do isplate, dok je u delu potraživanja zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos za period od 12.09.2016. godine do 15.07.2021. godine tužbeni zahtev tužioca odbijen. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u obavezujućem delu stava drugog izreke u pogledu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što su obavezani tuženi da tužiocu na ime toškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 664.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od izvršnosti presude do isplate, dok je preko ovog, pa do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 671.136,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ovu razliku počev od izvršnosti presude pa do isplate, kao i u pogledu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos za treženi period od 02.11.2023. godine pa do izvršnosti presude, zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka odbijen. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova žalbenog postupka solidarni isplate iznos od 52.676,00 dinara, dok je preko ovog do traženog iznosa od 87.000,00 dinara zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka odbijen. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezani tuženi da tužiocu naknade materijalnu štetu na ime nekvalitetno izvedenih radova primenom čl. 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima. Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Osim toga, revizijom tuženih se ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 21.01.2014. godine. Vrednost predmeta spora je 195.300,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
