.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15258/2023
28.05.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca KBM ASCO d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Marko Čejović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Milutinović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3180/22 od 18.01.2023. godine, u sednici održanoj 28.05.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3180/22 od 18.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Šapcu P 30/21 od 31.10.2022. godine, stavom prvim izreke, održano je delimično na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Šapcu Iiv 80/18 od 26.02.2018. godine, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 8.126.708,54 dinara, od čega na iznos od 7.628.203,78 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.02.2018. godine do isplate, kao i troškove izvršnog postupka u iznosu od 59.812,00 dinara, dok je u preostalom delu navedeno rešenje ukinuto, a prigovor tuženog u odnosu na dosuđujući deo odbijen, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na uglavničenu zakonsku zateznu kamatu u iznosu od 498.504,76 dinara od 21.02.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 274.441,00 dinar. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko dosuđenog iznosa stavom trećim izreke do traženog iznosa od 475.441,00 dinar. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka na teret tužioca.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3180/22 od 18.01.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u delu u kome je delimično održano na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Šapcu Iiv 80/18 od 26.02.2018. godine (deo stava prvog izreke) i u delu odluke o troškovima postupka (stav 3. i 5. izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između KBM banke a.d. Beograd i Alfa kommerce preduzeća za promet i usluge d.o.o. Šabac, kao korisnikom kredita, zaključen je 08.10.2014. godine ugovor o aranžmanskom dugoročnom kreditu sa valutnom klauzulom za obezbeđenje založnog prava, kojim ugovorom je korisniku kredita odobren kredit u visini od 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita, sa rokom vraćanja od 24 meseca od dana zaključenja ugovora, odnosno do 08.10.2016. godine, sa početkom vraćanja od 08.11.2014. godine, sa načinom korišćenja jednokratno. Članom 5. stav 1. tačka 3. navedenog ugovora kao instrument obezbeđenja plaćanja predviđena je menica fizičkog lica, vlasnika tuženog AA sa ovlašćenjem u formi i sadržini prihvatljivom za banku da popuni istu kao i overenu fotokopiju lične karte za fizičko lice tuženog AA, a tačkom 4. navedenog člana ugovoreno je da obezbedi da jemac platac tuženi AA zaključi sa bankom ugovor o jemstvu kojim bi garantovao za obaveze po ugovoru o svim budućim aneksima na ovaj ugovor bez zaključenja posebnog aneksa ugovora o jemstvu. Aneksom 1. ugovora od 17.10.2014. godine i aneksom 2. ugovora od 13.11.2014. godine izmenjena je tačka 3. ugovora. Aneksom 3. ugovora od 24.11.2014. godine dodatna su sredstva obezbeđenja i to pristup dugu Alfa glass d.o.o. Beograd i pristup dugu Gold stone d.o.o Novi Sad. Aneksom 4. ugovora od 06.04.2015. godine izmenjen je stav 1. osnovnog ugovora tako što je banka odobrila korisniku kredita izmenu dinamike vraćanja dugoročnog aranžmanskog kredita sa valutnom klauzulom obezbeđen založnim pravom, čije stanje duga na dan 06.04.2015. godine iznosi 171.169,70 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, dospele obaveze u ukupnom iznosu od 15.560,90 dinara i ostatak duga po glavnici kredita u korišćenju 155.608,80 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS. Izmenjena je i tačka 2. ugovora, tako što je produžen rok vraćanja do 08.10.2016. godine i određen način isplata rata, određena su i sredstva obezbeđenja između ostalog jedna menica fizičkog lica tuženog AA po osnovnom ugovoru kao i aneksima zajedno sa ovlašćenjem za popunu iste ostaje važeća i po tom aneksu. Ugovorom o jemstvu od 08.10.2014. godine koji je zaključen između KBM banke a.d. Kragujevac, kao poverioca i tuženog AA, kao jemca, stavom 1. ugovorne strane saglasno konstatuju da su poverilac i Alfa kommerce preduzeće za promet i usluge d.o.o. Šabac, zaključili 08.10.2014. godine, ugovor o dugoročnom aranžmanskom kreditu sa valutnom klauzulom uz obezbeđenje založnim pravom, a stavom 2. ugovora jemac za obaveze dužnika iz ugovora o kreditu odgovara kao jemac platac i da jemac svojim potpisom na kraju ugovora potvrđuje da je u potpunosti saglasan sa svim odredbama ugovora o kreditu u članu 1. ovog ugovora, te da nema primedbi i svojim potpisom da je saglasan da jemči kao jemac platac do potpunog izmirenja svih obaveza po ugovoru o kreditu i svim aneksima na isti ugovor do okončanja otplate, dok je stavom 3. određeno da se na osnovu ugovora jemac neopozivo obavezuje da na prvi poziv poverioca kao solidarni jemac platac ispuni punovažnu i dospelu obavezu dužnika po ugovoru o kreditu ukoliko dužnik to ne učini. Menični dužnik tuženi AA je dao ovlašćenje meničnom poveriocu KBM banci a.d. Kragujevac za ispunjenje blanko solo menice od 08.10.2014. godine. Tuženi je izdao ličnu blanko menicu dana 08.10.2014. godine, kao obezbeđenje urednog izmirenja obaveza po osnovu ugovora o dugoročnom, angažmanskom kreditu sa valutnom klauzulom uz obezbeđenje založnim pravom od 08.10.2014. godine, zaključenog između KBM banke a.d. Kragujevac i Alfa kommerce preduzeća za promet i usluge d.o.o. Šabac, čiji je zakonski zastupnik u vreme zaključenja ugovora bio direktor, ovde tuženi. Korisnik kredita nije uredno izmirivao obaveze, pa je KBM banka a.d. Kragujevac protiv izvršnog dužnika Alfa kommerce preduzeća za promet i usluge d.o.o. Šabac, pokrenula izvršni postupak na osnovu založne izjave za dug u visini bliže navedenom u obrazloženju presude i to prodajom nepokretnosti. U tom postupku namireno je potraživanje izvršnog poverioca za troškove izvršnog postupka u iznosu od 491.672,00 dinara, zakonske zatezne kamate u iznosu od 6.428.711,88 dinara i delimično na ime glavnog duga u iznosu 1.378.853,02 dinara, a ostalo je neizmireno potraživanje za deo glavnice u iznosu od 15.177.292,81 dinar, a što je konstatovano u zaključku Privrednog suda u Novom Sadu I 101/16 od 08.02.2018. godine. Postupak je obustavljen rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu I 101/2016 od 05.02.2019. godine i ukinute su sve sprovedene izvršne radnje.
Ugovorom o ustupanju potraživanja overenim kod javnog beležnika 16.03.2016. godine, zaključenog između KBM banke a.d. Kragujevac, kao ustupioca i KVM ASCO d.o.o. kao prijemnika, ustupljena su potraživanja ustupioca, između ostalog, i po ugovoru o kreditu od 17.10.2014. godine, zaključenog između ustupioca i Alfa kommerce preduzeća za promet i usluge d.o.o. Beograd, kao i aneksa br. 1, 2, 3 i 4 navedenog ugovora, a na osnovu kojih je ustupilac isplatio društvu Alfa kmmerce preduzeća za promet i usluge d.o.o. Šabac iznos od 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa rokom vraćanja kredita do 08.10.2016. godine u 17 mesečnih rata i koje otplate će vršiti u RSD protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, a kamata iznosi 10% godišnje i plaća se mesečno. Preneta su i sredstva obezbeđenja, između ostalog, i blanko menice fizičkog lica, ovde tuženog, od 08.10.2014. godine. Kako tužilac, kao izvršni poverilac po napred navedenom ugovoru o kreditu nije namirio svoja potraživanja u potpunosti od Alfa kommerce preduzeća za promet i usluge d.o.o. Šabac pokrenut je postupak izvršenja pred Osnovnim sudom u Šapcu protiv tuženog, kao izvršnog dužnika na osnovu verodostojne isprave – menice serije ..., izdate na osnovu ugovora o jemstvu i doneto je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Šašcu Iiv 80/18 od 26.02.2018. godine.
Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka nižestepeni sudovi su utvrdili da dug tuženog po osnovu glavnice na dan 21.02.2018. godine iznosi 15.177.202,81 dinar, kao i na dan 24.07.2017. godine u momentu donošenja zaključka o prodatoj nepokretnosti, obračunata zakonska zatezna kamata za period od 25.07.2017. godine do 21.02.2018. godine na glavni dug iznosi 1.021.452,61 dinar, a da ukupan dug na dan 21.02.2018. godine iznosi 16.198.745,42 dinara. Iz dopunskog nalaza i mišljenja sudskog veštaka nižestepeni sudovi su utvrdili da dug po osnovu otkupljenog potraživanja za privredno društvo Alfa kommerce preduzeća za promet i usluge d.o.o. Šabac na dan 21.02.2018. godine iznosi 10.873.439,35 dinara i to glavni dug 7.628.203,78 dinara i zakonska zateznoa kamata 3.245.235,57 dinara.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su delimično održali na snazi rešenje o izvršenju, nalazeći da tužilac u ovoj parnici svoje potraživanje zasniva na ugovoru o ustupanju potraživanja od 17.10.2014. godine, pa kod utvrđenog da je banka finansijska sredstva odobrila pravnom licu i da su ona namenjena poslovnoj delatnosti, da se na sporni odnos stranaka ne može primeniti Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, već odredbe člana 436. - 438. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom na to da ustupanjem potraživanja na prijemnika prelaze prava i iz ugovora sa jemcem.
Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi, pravilnom primenom materijalnog prava.
Prema članu 436. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom, ili koje je vezano za ličnost poverioca ili koja se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga. Članom 438. stav 1. ZOO, propisano je da za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju. Članom 440. stav 1. ZOO propisano je da prijemnik ima prema dužniku ista prava kaja je ustupilac imao prema dužniku do ustupanja. Članom 1004. ZOO, propisano je da ako se jemac obavezao kao jemac platac, odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika, bilo od jemca, ili od obojice u isto vreme.
S obzirom na to da je utvrđeno da je između KBM banke a.d. Kragujevac kao ustupioca i KVM ASCO d.o.o. kao prijemnika zaključen ugovor o ustupanju potraživanja 16.03.2016. godine i da su ustupljena potraživanja ustupioca, između ostalog i po ugovoru o kreditu od 17.102.2014. godine, zaključenog između ustupioca i pravnog lica Alfa kommerce preduzeća za promet i usluge d.o.o. Beograd, čiji se direktor, ovde tuženi ugovorom o jemstvu saglasio da za obaveze glavnog dužnika odgovara kao jemac platac, i kako je ugovorom o ustupanju potraživanja banka prenela svoje potraživanje prema pravnom licu - tužiocu u skladu sa članom 436. ZOO, to je tužilac u ovom slučaju ovlašćen da zahteva ispunjenje obaveze i od tuženog, kao jemca platca, shodno članu 1004. stav 3. ZOO. Naime, u ovom slučaju ne radi se o prenosu koji je zabranjen zakonom ili koje je vezano za ličnost poverioca ili koja se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga, a osim toga za prenos predmetnog potraživanja nije potreban pristanak dužnika, a dužnik nije ispunio svoju obavezu novom poveriocu (prijemniku), niti su pruženi dokazi o izmirenju duga istom. Ovo, jer shodno članu 440. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tužilac kao prijemnik ustupljenog potraživanja prema tuženom, kao jemcu platcu, ima ista prava koja je ustupilac imao prema njemu do ustupanja. Kod svega navedenog, zahtev tužioca za isplatu duga po ustupljenom potraživanju je osnovan, odnosno delimično osnovan, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi.
Stoga su neosnovani navodi revizije tuženog da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo i da je u ovom slučaju trebalo primeniti član 39. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
