.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 881/2024
02.07.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dalibor Manojlović, advokat iz ..., protiv tuženog „Jedinstvo-metalogradnja“ AD Sevojno, čiji je punomoćnik Ljubiša Pavlović, advokat iz ..., radi izmene odluke o renti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 784/23 od 20.11.2023. godine, u sednici održanoj 02.07.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 784/23 od 20.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 784/23 od 20.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 594/22 od 20.12.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i povećan je iznos mesečne rente utvrđene pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Užicu P1 96/09 od 28.05.2009. godine, tako što je tužiocu umesto iznosa od 15.076,00 dinara počev od 26.07.2018. godine dosuđen iznos mesečne rente od 20.000,00 dinara i obavezan je tuženi da tužiocu: na ime razlike između novoutvrđene mesečne rente i isplaćene rente za period od podnošenja tužbe do 31.03.2021. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kako je to bliže navedeno tim stavom izreke; plaća mesečnu rentu od 20.000,00 dinara počev od 01.04.2022. godine pa ubuduće, do 10-tog u mesecu za tekući mesec. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se izmeni i poveća iznos rente utvrđen presudom Opštinskog suda u Užicu P1 96/09 od 28.05.2009. godine tako da se obaveže tuženi da tužiocu počev od podnošenja tužbe pa ubuduće plaća iznos mesečne rente od još 8.286,93 dinara i na ime razlike tražene isplaćene rente za period od podnošenja tužbe do 31.03.2020. godine plati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati 82.423,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, a odbijen je zahtev tužioca za veći iznos troškova preko dosuđenog do 410.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 784/23 od 20.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Nižestepenim presudama odlučeno je o pravu tužioca na isplatu novčane rente, zbog pretrpljene povrede na radu. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tuženog ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova, o tužbenom zahtevu, zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke, drugostepene odluke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st. 1.i 3.)
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi izmene odluke o renti u ovoj pravnoj stvari podneta je 30.07.2018. godine i vrednost predmeta spora je 737.168,20 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi navedeni novčani cenzus za dozvoljenost revizije iz člana 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena.
Na osnovu navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi sa članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Mirjana Andrijašević s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
