Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1962/2024
02.09.2026. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Fanka, advokat iz ..., protiv tuženog DZ „Dr Milutin Ivković“, Beograd, čiji je punomoćnik Ivan Tasić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2766/23 od 10.10.2023. godine, u sednici održanoj 02.09.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv preinačujućeg dela presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2766/23 od 10.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23055/20 od 10.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojom je tražila da joj tuženi na ime naknade nematerijalne štete isplati 600.000,00 dinara, i to: za pretrpljeni strah 300.000,00 dinara; za pretrpljene fizičke bolove 200.000,00 dinara; za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti 100.000,00 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.05.2022. godine, kao dana presuđenja pa do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 139.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, tužilja je oslobođena obaveza plaćanja sudske takse te iste padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 2766/23 od 10.10.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23055/20 od 10.05.2022. godine, u stavu prvom izreke, tako što je tuženu obavezu da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljeni strah 270.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove 135.000,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.05.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23055/20 od 10.05.2022. godine u preostalom delu stava prvog izreke. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima sadržano u stavu drugom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23055/20 od 10.05.2022. godine, tako što je tuženi obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 249.100,00 dinara a odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 139.500,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 64.100,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...10/2023) i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.10/2023), pa je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revident u reviziji ukazuje na bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, međutim, ta bitna povreda nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na određeno vreme u periodu od 19.02.2013. godine do 20.02.2014. godine, na radnom mestu „spremačica“, osposobljena za bezbedan i zdrav rad. Povredu na radu doživela je 28.12.2013. godine oko 17,50 časova kada je ušla u prostoriju Doma zdravlja za intervencije kako bi očistila pod i tom prilikom je, rukom, nekoristeći zaštitne rukavice, uzela istovremeno tri iskorišćene igle, kojom prilikom je zadobila ubodnu ranu na malom prstu desne šake, sa blagim krvarenjem. Neposredno nakon povrede tužilja je primila antitetanusnu zaštitu i zaštitu protiv hepatitisa. Spremačice obavljaju poslove svog radnog mesta nakon što se završi radno vreme i rad sa pacijentima, što je konkretnog dana bilo u 18 časova. Međutim, konkretnom prilikom, tužilja je uz, saglasnost medicinske sestre, započela ranije sa radom. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka specijaliste ortopeda – traumatologa, tužilja je prilikom telesne povrede ubodne rane malog prsta leve šake jagodice od igle, koja se kvalifikuje kao laka telesna povreda, trpela bolove jakog intetenziteta u trajanju od dve sekunde, potom bolove srednjeg intenziteta u trajanju od sat vremena i bolove slabog intenziteta u narednih 12 sati. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka neuropsihijatra, usled uboda igle tužilja je trpela strah srednjeg intenziteta zbog mogućnosti oboljevanja od infektivne bolesti u trajanju od tri nedelje dok nije dobila rezultat nalaza da infekcije nema.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje odbio nalazeći da je šteta koju je ona pretrpela nastala isključivo radnjom tužilje i da ne postoji odgovornost i obaveza tuženog da joj predmetnu štetu naknadi u smislu odredbe člana 164. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je, pobijanim delom presude, preinačio prvostepenu presudu priznajući tužilji novčanu naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenog straha i pretrpljenih fizičkih bolova usled zadobijenih povreda ubodom iskorišćene igle na osnovu odredbe člana 164. stav 1. Zakona o radu.Po oceni drugostepenog suda, uzrok povređivanja tužilje je ubod iskorišćenom medicinskom iglom koja nije bila propisano odložena već bačena na pod. Po svojoj prirodi, svojstvima i načinu obavljanja, upravljanje medicinskim otpadom predstavlja delatnost od koje potiče povećani rizik od povređivanja, odnosno opasnu delatnost za koju odgovara poslodavac, kao lice koje se njome bavi. Po oceni drugostepenog suda, uzrok povređivanja tužilje nisu neuobičajene ili nepredvidive okolnosti, izvan kontrole poslodavca, već nepravilan rad medicinskog osoblja koje je bilo dužno da medicinski otpad prethodno pravilno odloži. Na osnovu Procedure za upravljanje otpadom „Dr Milutin Ivković“ broj 135 iz 2008. godine sa izmenama ½ P 09135 od 17.01.2000. godine, medicinske sestre u službi i odeljenju odgovorne su za dobro funkcionisanje, razvrstavanje i odlaganje medicinskog otpada, dok su spremačice odgovorne za blagovremeno odnošenje medicinskog otpada sa svih mesta u svim službama i odeljenjima gde se sakuplja medicinski otpad.

Po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud je, preinačenjem prvostepene presude, pravilno primenio materijlano pravo.

Odredbom člana 164. stav 1. Zakona o radu, propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Na osnovu Procedure za upravljanje otpadom „dr Milutin Ivković“, broj 135, iz 2008. godine sa izmenama ½ P 09135 od 07.01.2000. godine, medicinske sestre u službi i odeljenju odgovorne su za dobro funkcionisanje, razvrstavanje i odlaganje medicinskog otpada, prema stručno – metodološkom uputstvu.

Odredbom člana 200. stav 1. ZOO, propisano je da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah, sud će ako nađe da okolnosti slučaja a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu.

U konkretnom slučaju, tužilja je povređena pri obavljanju svojih redovnih obaveza na radu kod tuženog, tako što se ubola iskorišćenom medicinskom iglom koja nije bila propisno odložena već bačena na pod. Odgovornost tuženog za štetu koju zaposleni pretrpi na radu je objektivna i propisana odredbom člana 164. stav 1. Zakona o radu, što znači da je tuženi dužan da tužilji naknadi predmetnu štetu. Nisu ispunjeni uslovi za oslobađanje tuženog od odgovornosti za predmetnu štetu u smislu odredbe člana 177. ZOO, pošto šteta nije nastala isključivom radnjom tužilje, kao oštećene, već zbog činjenice da su, spornom prilikom, iskorišćene medicinske igle bile nepropisno na podu koji je tužilja čistila, pri čemu je medicinsko osoblje bilo dužno da taj otpad prethodno pravilno odloži, a nije tako postupljeno.

Drugostepeni sud je tužilji pravilno priznao pripadajuće iznose novčane naknade nematerijalne štete, u smislu odredbe člana 200. stav 1. ZOO, imajući u vidu intenzitet i trajanje pretrpljenog straha i pretrpljenih fizičkih bolova, kao posledice njenog povređivanja spornom prilikom. Zbog toga, tuženi neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka imajući u vidu njegov ishod, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 2, 154. i 165. stav 2. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija