Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 965/24 od 29.01.2026. godine, stavom jedan odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 795/2023 od 22.11.2023. godine u stavu jedan i tri izreke. Stavom dva usvojena je žalba tužioca i preinačena presuda Privrednog suda u Beogradu P 795/2023 od 22.11.2023. godine u stavu dva izreke i presuđeno da se usvaja tužbeni zahtev tužioca i obavezuje tuženi da tužiocu plati iznos od 137.453.315,66 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 40.706.195,32 dinara od 31.12.2021. godine do isplate; na iznos od 57.815.906,23 dinara od 30.06.2022. godine do isplate i na iznos od 38.931.214,11 dinara od 31.12.2022. godine do isplate. Stavom tri obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 169.114,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude. Stavom četiri odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se drugostepena presuda ukine ili preinači, tako što će se odbiti tužbeni zahtev tužioca, a troškove revizijskog postupka je tražio.

U odgovoru na reviziju tužilac je osporio revizijske navode i predložio da se revizija tuženog odbije kao neosnovana. Troškove revizijskog postupka je tražio.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama revizijskih razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano je pozivanje tuženog na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, obzirom da to nije revizijski razlog. Međutim, osnovani su revizijski navodi da za pravilnu primenu materijalnog prava nisu raspravljene sve pravno relevantne činjenice bitne za presuđenje.

Predmet tužbenog zahteva je novčano potraživanje tužioca na ime uvećanja jedinične cene prevoza za period od kada su se stekli uslovi za njeno uvećanje po ugovorenim parametrima do dana zaključenja Aneksa ugovora kojima je isto utvrđeno i to u periodu od 01.10.2021. godine do 28.02.2022. godine, od 01.04.2022. godine do 31.08.2022. godine i od 01.10.2022. godine do 31.12.2022. godine.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac je kao lider konzorcijuma i nosilac posla sa tuženim bio u ugovornom odnosu po osnovu Ugovora o javno-privatnom partnerstvu u obavljanju komunalne delatnosti gradskog prevoza putnika na teritorji grada Beograda od 28.12.2015. godine. Tuženi je, kao naručilac poverio grupi ponuđača, prevoznicima, obavljanje gradskog prevoza putnika na teritoriji grada Beograda, uz plaćanje naknade. Predmetnim ugovorom je predviđena mogućnost promene jedinične cene obavljanja prevoza po utvđenom kilometru, kada nastupi promena uticaja procentualne vrednosti zbirnog parametra (1. srednji kurs evra, 2. indekst potrošačkih cena u Beogradu, 3. bruto prosečna mesečna zarada u Beogradu, 4. cena evordizela prema cenovniku NIS PETROL-a) za više od 5%. Prvobitno je povećanje jedinične cene moglo da se izvrši jednom godišnje u skladu sa članom 48. navedenog Ugovora. Kasnijim Aneksom I Ugovora od 10.12.2018. godine, članom 16. predviđena je mogućnost promene jedinične cene dva puta godišnje: 27.03. i 27.09., ako je na taj dan postojala promena uticaja propisanog zbirnog parametra za više od 5%, s tim da se promena cene može izvršiti samo i jedino na osnovu zaključenog Aneksa ugovora, nakon sticanja uslova za to i da je prevoznik saglasan da prevoz obavlja po važećoj ceni iz Ugovora sve do zaključenja Aneksa ugovora, kojim se isti menja. Stavovima 5,6,7 i 8 člana 16. Aneksa I je propisano da nadležni Sekretarijat grada podnete zahteve razmatra u poslednjoj nedelji marta i septembra meseca tekuće budžetske godine i sagledava parametre na dan 27. u mesecu odnosno prvog narednog radnog dana u slučaju da je 27. neradni dan. Sekretarijat utvrđuje da li je nastupila promena uticaja zbirnog parametra iz ovog člana te u slučaju da je nastupila promena uticaja zbirnog parametra za više od 5%, odnosno manje od -5%, Sekretarijat priprema predlog službenih akata neophodnih za izmenu jedinčne cene za ukupnu vrednost utvrđenog procenta. Po pribavljenim saglasnostima nadležnih organa, u skladu sa zakonom, Aneks se dostavlja prevozniku radi zaključenja, a nova cena i parametri se primenjuju od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kom je zaključen Aneks. Tužilac je dostavio tuženom zahteve za promenu jedinične cene prevoza i to dana 27.09.2021. godine, 29.03.2022. godine i 26.09.2022. godine, kojima je iskazao promenu uticaja zbirnog parametra za više od 5%. U vezi ovih zahteva zaključeni su Aneks III ugovora dana 18.02.2022. godine, Ankes IV ugovora dana 31.08.2022. godine i Aneks V ugovora dana 31.12.2022. godine. Navedenim Aneksima jedinična cena prevoza prema zahtevu od 27.09.2021. godine povećana je od 01.03.2022. godine, prema zahtevu od 29.03.2022. godine od 01.09.2022. godine i prema zahtevu od 26.09.2022. godine, od 01.01.2023. godine.

Iz sadržine nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da je došlo do promena uticaja zbirnog parametra – povećanja u odnosu na prethodni period i to po zahtevu tužioca od 27.09.2021. godine u zbirnom procentu od 7,6750%, po zahtevu tužioca od 29.03.2022. godine u zbirnom procentu od 10,3187% i po zahtevu od 26.09.2022. godine u zbirnom procentu od 6,3582%. Visiina novčanog iznosa koji bi tuženi na ime veće jedinične cene prevoza za period od kada su se stekli uslovi za njeno povećanje do dana zaključenja Aneksa ugovora (III, IV I V) iznosila bi 587.785.753,07 dinara. Pojedinačne – mesečne iznose za period od oktobra 2021. godine zaključno sa decembrom 2022. godine sa datumima dospelosti veštak je tabelarno prikazao.

Ocenom izvedenih dokaza polazeći od osnovnih načela obligacionog prava i odredbom člana 99. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je regulisano tumačenje ugovora, prvostepeni sud zaključuje da član 48. osnovnog Ugovora sa izmenama po članu 16. Aneksa I se ne može u celosti primeniti doslovno, onako kako jezički glasi, već zahteva dodatno tumačenje kako bi se na najbolji način utvrdila zajednička volja ugovarača u saglasnosti sa osnovnim načelima obligacionog prava. Sledom navedenog prvostepeni sud zaključuje da je osnov za povećanje cena promena ugovorenih parametara a da je procedura utvrđivanja i zaključenja Aneksa samo formalni akt potvrđivanja ispunjenosti uslova za povećanje cene i da je primeren tok stvari podrazumevao da tuženi zahteve tužioca za povećanje cene od 27.09.2021. godine, 29.03.2022. godine i 26.09.2022. godine razmotri u poslednjoj nedelji tih meseci, da u narednom mesecu pribavi svu dokumentaciju i saglasnosti da sačini nacrte Aneska i da ih prosledi tužiocu na zaključenje. Uvećana cena prema stanovištu prvostepenog suda bi se plaćala od sledećeg meseca, shodno realnom toku stvari i prema slovu ugovora. Prema zaključku prvostepenog suda, tužilac bi po podnetim zahtevima imao pravo na povećanje cene usled ispunjenosti ugovorenih uslova počev od 01.11.2021. godine, 01.05.2022. godine i 01.11.2022. godine, bez obzira na to da li je aneks zaključen ili ne.

Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio član 99. Zakona o obligacionim odnosima kada je tužbeni zahtev delimično usvojio i doneo odluku kao u stavu jedan izreke pobijane presude, da je za odluku dao dovoljne i jasne razloge koje prihvata i drugostepeni sud. U tom smislu prvostepenu presudu u usvajajućem delu i potvrdio, odbijajući žalbu tuženog. Međutim, u delu odluke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca za oktobar 2021. godine, april 2022. godine i oktobar 2022. godine prvostepeni sud je, po stanovištu drugostepnog suda na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primeniio materijalno pravo, odnosno odredbu člana 99. Zakona o obligacionim odnosima zbog čega je u ovom delu prvostepenu presudu preinačio usvajajući tužbeni zahtev i u tom delu. Obrazlažući svoju odluku u preinačujućem delu drugostepeni sud nalazi da je smisao zaključenog ugovora da se cena menja kada se promene parametri koji određuju cenu usluga. Smatra da tužilac ne može snositi štetne posledice, odnosno ne može trpeti gubitak u poslovanju jer druga ugovorna strana i pored ispunjenja uslova za korekciju cena izbegava zaključenje ugovora, pa do zaključenja Aneksa ne dolazi ni nakon više meseci od dana podnošenja zahteva tužioca. Smatra da su uslovi za povećanje cene prevoza objektivni parametri, a da tuženi tokom postpuka nije pružio dokaze koliko je vremena potrebno da sačini Aneks.

Gore navedeno stanovište drugostepenog suda Vrhovni sud za sada ne može prihvatiti.

Drugostepeni sud svoju odluku zasniva na članu 99. ZOO. Članom 99. stav 1. ZOO je propisano da se odredbe ugovora primenjuju onako kako glase. Stavom 2. je propisano da pri tumačenju spornih odredbi se ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom.

Međutim, ugovorni odnos između stranaka zasnovan je na članu 9. Zakona o komunalnim delatnostima, članu 4. stav 1. tačka 1, 2. i 11. članu 7, 8. i 46. Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS“ br. broj 88/11) i članu 32. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“ br.124/12...68/15) kao i na pozivu tuženog objavljenom na portalu javnih nabavki 11.09.2015. godine i ponudi tuženog od 02.11.2015. godine, što je definisano članom 1. Ugovora o javno-privatnom partnerstvu o obavljanju komunalne delatnosti gradskog prevoza putnika na teritoriji grada Beograda od 28.12.2015. godine. Članom 48. ovog Ugovora dati su uslovi promene jediničnih cena prevoza, koja odredba je izmenjena članom 16. Aneksa I zaključenog dana 28.12.2008. godine. Članom 16. stav 1. Aneksa I propisano je da: promena jedinične cene obavljanja prevoza po pređenom kilometru vozila na liniji može se izvršiti samo i jedino na osnovu zaključenog Aneksa ugovora, a nakon sticanja uslova za to, a prevoznik je saglasan da prevoz obavlja po važećoj ceni iz ugovora sve do zaključenja Aneksa ugovora kojim se ista menja. Stavom 5. je propisano da Sekretarijat podnete zahteve razmatra u poslednjoj nedelji marta i septembra meseca tekuće budžetske godine i sagledava parametre na dan 27. u mesecu, odnosno prvog narednog radnog dana u slučaju da je 27. neradni dan. Stav 6. predviđa da Sekretarijat utvrđuje da li je nastupila promena uticaja zbirnog parametra u smislu stava 1. i 2. ovog člana (u zoni tolerancije -5% do 5% ne vrši se izmena celine). Stavom 7. se predviđa u slučaju da je nastupila promena uticaja zbirnog paramtera za više od 5% odnosno manje od -5% Sekretarijat priprema predlog službenih akata neophodnih za izmenu jedinične cene za ukupnu vrednost utvrđenog procenta. Narednim stavom je propisano da po pribavljenim saglasnostima nadležnih organa, u skladu sa zakonom, Aneks se dostavlja prevozniku radi zaključenja, a nova cena i parametri se primenjuju od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kom je zaključen Aneks.

Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama u članu 7. reguliše pojam javno-privatnog partnerstva, a u članu 46. sadržinu javnog ugovora, a članom 47. propisuje pribavljanje odgovarajućih saglasnosti pre zaključenja ugovora o javno- privatnom partnerstvu. Stavom 4. člana 47. navedenog zakona je propisano da se na sve izmene i dopune zaključenog javnog ugovora kojima se menjaju prava i obaveze ugovornih strana primenjuje postupak u skladu sa odredbama ovog člana. Takođe članom 48. stav 4. predmetnog zakona je propisano da javni ugovor mora biti sačinjen u skladu sa konkursnom dokumentacijom, svim podacima iz javnog poziva, izabranom ponudom i odlukom o izboru najpovoljnije ponude. Iz navedenog proizlazi da pre zaključenja ugovora o javno-privatnom partnerstvu i izmena i dopuna ugovora o javno-privatnom partnerstvu sledi odgovarajući postupak koji je propisan zakonom, a koji upućuje i na primenu odgovarajućih internih akata javnog partnera, što tužiocu nije moglo ostati nepoznato s obzirom da je za učešće po pozivu i ponudi tuženog zaključio Sporazum o konzorcijumu, čiji je lider, a radi podnošenja zajedničke ponude i učešća na zajedničkom poslu obavljanja komunalne delatnosti gradskog prevoza putnika na teritoriji grada Beograda, a u skladu sa objavljenim konkursom za javnu nabavku i usluge koji je objavljen od strane Direkcije za javni prevoz grada Beograda 11.09.2015. godine.

Prvostepeni sud zasniva stanovište na pretpostavci da je primeren rok za postupanje tuženog po zahtevima tužioca radi zaključenja Aneksa, podrazumevao i vreme potrebno da se pribavi dokumentacija i saglasnosti nadležnih organa tuženog, utvrđuje to vreme paušalno bez primene odgovarajućih zakonskih propisa i opštih akata tuženog, kojim je propisano postupanje organa tuženog i nadležnost za odlučivanje, a drugostepeni sud pak nalazi da su uslovi za povećanje cene prevoza objektivni parametri, a da tuženi tokom postupka nije pružio dokaze koliko mu je vremena potrebno da sačini Aneks. Međutim, u članu 16. stav 1. Ankesa I od 12.12.2008. godine je predviđeno da se promena jedinične cene obavljanja prevoza po pređenom kilometru vozila na liniji može izvršiti samo i jedino na osnovu zaključenog aneksa ugovora, a nakon sticanja uslova za to, a da je prevoznik, odnosno u konkretnom slučaju tužilac, saglasan da prevoz obavlja po važećoj ceni iz Ugovora sve do zaključenja aneksa, kojim se ista menja. Takođe je ovom odredbom propisano da po pribavljenim saglasnostima nadležnih organa, u skladu sa zakonom, aneks se dostavlja prevozniku radi zaključenja, a nova cena i parametri se primenjuju od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec kada je zaključen ankes. Navedenu odredbu Ankesa I od 12.12.2008. godine sud nije cenio sa stanovišta člana 5. i 6. Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, kojim su definisana načela javno-privatnog partnerstva, a koji se primenjuju na tumačenje odredbi ovog zakona i sadržinu načela definisanih članom 6. Zakona, što znači da nije cenio ni prirodu zaključenog ugovora, koji je definisan posebnim zakonom.

Prvostepeni sud obrazloženjem prvostepene odluke u usvajajućem delu uvažava primereni period tolerancije u kome je tuženi u mogućnosti, po proizvoljnoj oceni suda, da sprovede odgovarajući postupak, s obzirom na radnje koje je kao nosilac javne vlasti dužan da sprovede poštujući prinudne propise pri čemu ne navodi koji su to propisi niti rokovi definisani tim propisima, paušalno procenjujući iste. Na taj način posredno ukazuje na odgovornost tuženog zbog neprimereno dugog postupanja i odugovlačenja postupka po zahtevu tužioca radi zaključenja Aneksa, uz proizvoljnu ocenu trajanja postupka za pribavljanje saglasnosti nadležnih organa, čime ukazuje na primenu člana 172. ZOO, a na koju se prilikom odlučivanja i ne poziva.

Drugostepeni sud nije imao u vidu ni rokove koje je proizvoljno tumačio prvostepeni sud kao ni prirodu zaključenog ugovora, a samim tim ni proceduru propisanu Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama kao i opštim aktima tuženog, a u cilju utvrđivanja da li je postupak pribavljanja saglasnosti posledica ugovorene procedure ili prolongiranje rokova odlučivanja po zahtevima tužioca.

Kako je gore navedeno ostalo nerazjašnjeno, ostao je nerazjašnjen i pravni osnov potraživanja tužioca: da li se radi o ispunjenju ugovora iz člana 262. ZOO, ili pak naknadi štete zbog neprimereno dugog trajanja postupka pribavljanja odgovarajućih saglasnosti od strane tuženog, a u postupku koji je inače predviđen članom 16. Aneksa I od 12.12.2008. godine i Zakonom o javnom – privatnom partnerstvu, uz primenu internih akata tuženog, kojima je inače propisana obavezna procedura davanja-pribavljanja saglasnosti na ugovore i anekse ugovora zaključene primenom navedenog zakona.

Sve napred navedeno ukazuje da je odluka drugostepenog suda morala biti ukinuta, pa je primenom odredbi člana 415. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci i spis vraćen drugostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku uvažavajući navode iz ovog rešenja drugostepeni sud će pre svega odgovoriti na sve žalbene navode tuženog, ceneći pravnu prirodu ugovora koji je predmet spora, razjasniti osnov potraživanja tužioca i pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Kako je ukinuta odluka o glavnoj stvari, to je morala biti ukinuta i odluka o troškovima postupka, a kako bi se o istim odlučilo konačnom odlukom.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković