Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3393/2024 od 27.03.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o posebnoj reviziji, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku

Zakonski zastupnik tužene je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ceneći ispunjenost gore navedenih uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava ili ujednačavanja sudske prakse. Nižestepeni sudovi su odluku o odbijanju tužbenog zahteva doneli primenom materijalnog prava sadržanog u odredbama Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o imovini SRJ i Zakona o stanovanju, važećim u vreme zaključenja predmetnih ugovora, a koje su citirane u obrazložnju prvostepene i drugostepene presude, u situaciji kada je utvrđeno da je pravni prethodnik tužilje, kao nosilac stanarskog prava, zaključio u pogledu istog stana u ... dva ugovor o kuporodaji – otkupu, koji se međusobno razlukuju u pogledu visine otkupne cene i načinu njenog plaćanja, te su sudovi utvrdili da drugi ugovor od 18.06.1999. godine predstavlja po svojoj pravnoj prirodi aneks – izmenu osnovnog ugvora o otkupu od 27.01.1999. godine u pogledu odredbi o ceni i načinu plaćanja, koji su zaključeni u zakonom propisanoj formi i izvršeni u celosti, bez povrede imperativnih propisa. Tužilja uz reviziju nije dostavila, niti se pozvala na pravnosnažne presude ili odluke Vrhovnog suda iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Imajući u vidu da u parnici radi utvrđenja ništavosti nekog ugovora odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja ništavosti ugovora u ovoj pravnoj stvari podneta je 17.08.2012. godine i u njoj je označena vrednost predmeta spora od 3.100.000,00 dinara (što je protivvredost od 26.496 evra na dan podnošenja tužbe), koju je prihvatio prvostepeni sud.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu za nenovačno potraživanje, a u tužbi označena vrednost spora ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dopuštenost revizije prema članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud utvrdio da je revizija tužilje nedozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković