Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st.1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, međutim, kako takva bitna povreda odredaba parničnog postupka po odredbi člana 407. ZPP, ne može biti razlog izjavljivanja revizije, to ti navodi nisu ni cenjeni.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi su punoletni sinovi tužioca u čiju korist je stavom prvim izreke presude Osnovnog suda u Nišu P2 147/18 od 28.05.2018. godine, utvrđeno pravo stanovanja na stanu u Nišu, na ... broj ... do punoletstva, odnosno do navršene 18. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Nišu R2 187/24 od 04.03.2025. godine majci GG produženo je roditeljsko pravo nad sinom VV i posle njegovog punoletstva zbog postojanja duševnog oboljenja, teške mentalne ometenosti F.72.0 i F.84.0 po MKB – 10, s tim da će sud po proteku roka od dve godine od pravnosnažnosti tog rešenja proveriti da li i dalje postoje ili ne razlozi za produženje roditeljskog prava. Iz obrazloženja rešenja proizlazi da VV nije u mogućnosti da samostalno brine o sebi u smislu zadovoljenja elementarnih potreba, kao i da ostvaruje svoja prava i preuzima obaveze, što ga čini potpuno poslovno nesposobnim. Tuženi BB i VV sa majkom GG žive u stanu na kome je deci utvrđeno pravo stanovanja, s tim da tuženi VV sa majkom periodično odlazi u selo ... kod majčinih roditelja i tamo u periodu od maja do oktobra provedu mesečno po nedelju dana. Kuća i dvorište u selu ... su u svojini roditelja majke GG, zakonskog zastupnika VV. Ni deca a ni zakonska zastupnica tuženog VV nisu vlasnici nepokretnosti. Tužilac je vlasnik stana na ... broj ... u Nišu, a u svojini ima i porodičnu stambenu zgradu i pomoćni objekat sa udelom od ½ u Nišu u ulici ... broj ..., kao i svojinu sa 2/3 idealnih udela na stanu u ... ulici broj .., a živi u stanu svoje sadašnje supruge. GG se nalazi na evidenciji nezaposlenih lica.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da u odnosu na tuženog VV tužbeni zahtev za prestanak prava stanovanja nije osnovan, iako je on rođen ...2006. godine i u vreme podnošenja tužbe 12.12.2024. godine je bio punoletan, s obzirom da je nad njim pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Nišu 2025. godine produženo roditeljsko pravo i posle punoletstva zbog postojanja duševnog oboljenja, teške mentalne ometenosti, kako je to bliže obrazloženo.

Po oceni nižestepenih sudova na taj način je tuženi VV u smislu člana 85. Porodičnog zakona stavljen u pravni položaj mal. lica, pa s obzirom da ni on ni njegov zakonski zastupnik majka GG, nemaju u svojini useljiv stan, nisu ispunjeni uslovi za prestanak njegovog prava stanovanja na stanu tužioca.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima revizije pobijana presuda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Cenjeni su navodi revizije da je pobijanom odlukom, kojom je tuženom VV priznato pravo stanovanja u stanu tužioca i posle punoletstva, tužiocu povređeno pravo na dom, te da se rok do koga se može ustanoviti pravo stanovanja propisan odredbom člana 194. Porodičnog zakona ne može produžavati, ali ovi navodi nisu osnovani.

Naime, odredbom člana 194. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo imaju pravo na stanovanja u stanu čiji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu, dok je stavom 2. propisano da pravo stanovanja traje do punoletstva deteta. Sin tužioca VV zbog bolesti nije sposoban za rasuđivanje, te zbog toga nije u stanju da se sam stara o sebi i zaštiti svojih prava i interesa, a zbog kojih okolnosti shodno odredbi člana 146. stav 2. Porodičnog zakona, ima poslovnu sposobnost koja je jednaka poslovnoj sposobnosti mlađeg maloletnika, te se o njegovim pravima i obavezama i po oceni Vrhovnog suda ima odlučivati kao o pravima i obavezama mlađeg maloletnika, što su nižestepeni sudovi pravilno i učinili, odnosno pravilno ocenili da je tuženi VV produženjem roditeljskog prava stavljen u položaj maloletnog lica, te u pogledu prava stanovanja iz člana 194. stav 1. Porodičnog zakona ima sva prava maloletnog deteta. Tužiocu pobijanom odlukom nije povređeno pravo na dom, niti ta odluka za njega predstavlja očiglednu nepravdu, kako se to revizijom ukazuje, s obzirom da je tužilac suvlasnik porodične stambene zgrade sa pomoćnim objektom, kao i suvlasnik stana u Nišu, te dakle stan na kome VV ima pravo stanovanja sa zakonskom zastupnicom nije jedino mesto na kome bi tužilac mogao da živi i zbog toga bilo kakva njegova prava u pogledu stanovanja nisu povređena.

Tužilac se u reviziji se neosnovano poziva na povredu svojih prava zaštićenih odredbom člana 8. stav 1. Evropske konvencije, s obzirom da je tom odredbom propisano da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske, a u ovom slučaju državni organi nisu povredili ovo pravo tužioca, već je sud odlučio o njegovom zahtevu za prestanak prava stanovanja njegovog sina koji je lišen poslovne sposobnosti i ne može sam da se stara o sebi niti sebi da obezbedi drugo mesto za stanovanje. Tužilac se neosnovano poziva i na povredu prava iz člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, s obzirom da je stavom 1. te odredbe propisano da svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, da niko ne može biti lišen svoje imovine osim ako je to u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava, dok je stavom 2. propisano da prethodne odredbe ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnima da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima i da bi obezbedila naplatu poreza i drugih dažbina ili kazni. U ovom slučaju u odnosu na tuženog VV odbijen je zahtev za prestanak prava stanovanja koje je ustanovljeno odredbom člana 194. stav 1. Porodičnog zakona, zbog toga što on, iako punoletan, ima poslovnu sposobnost koja je po zakonu jednaka poslovnoj sposobnosti mlađeg maloletnika, zbog čega pobijana odluka, suprotno navodima revizije nema karakter proizvoljne odluke, već je zasnovana na citiranim odredbama Porodičnog zakona.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 414. ZPP, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković