.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 220/2026
05.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz sela ..., ..., ..., čiji je punomoćnik Milan Milovanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, VP ... Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 832/2025 od 15.10.2025. godine, u sednici održanoj 05.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 832/2025 od 15.10.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 832/2025 od 15.10.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3246/2023 od 05.12.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tužena je obavezana da tužiocu, na ime pripadajuće zakonske zatezne kamate zbog docnje u isplati razlike između pripadajuće i isplaćene zarade za period od 01.11.2024. godine do 28.02.2021. godine, isplati 77.714,03 dinara. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka od 118.659,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 832/2025 od 15.10.2025. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da tužiocu isplati potraživani iznos na ime obračunate pripadajuće zakonske zatezne kamate zbog docnje u isplati razlike između pripadajuće i isplaćene zarade u utuženom periodu. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu da materijalno pravo (odredbe članova 277.-279. i 321. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima), kao i pravno shvatanje na kojem je zasnovana pobijana odluka nisu u suprotnosti sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti, a posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje).
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 24.08.2023. godine, a podneskom od 25.06.2024. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 77.714,03 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
