Po oceni Vrhovnog suda, navodi revidenta ne opravdavaju potrebu da se o njegovoj posebnoj reviziji u ovom sporu odlučuje radi novog tumačenja prava.

Predmet spora je zahtev tužioca - profesionalnog vojnog lica za naknadu nematerijalne štete prouzrokovane povredom na radu, u izvršenju izdatog naređenja pretpostavljenog starešine.

Odredbom člana 164. Zakona o radu propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Tužena je, saglasno članu 8. stav 3. Zakona o Vojsci Srbije, tužiočev poslodavac.

Tužena odgovara za štetu po osnovima predviđenim Zakonom o obligacionim odnosima - po osnovu krivice (član 154. stav 1) ili po osnovu rizika poslovanja, kad je šteta nastala usled opasne stvari ili opasne delatnosti (član 154. stav 2. u vezi članova 173. i 174).

Prema članu 173. Zakona o obligacionim odnosima, šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. Shodno članu 174. tog zakona, za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi.

U Zakonu o obligacionim odnosima nije data definicija opasne stvari, ali u pravnoj teoriji i sudskoj praksi opasne stvari su sve pokretne i nepokretne stvari koje svojim položajem, svojstvima ili samim postojanjem predstavljaju povećanu opasnost po okolinu (član 136. Skice za Zakonik o obligacijama i ugovorima). Zato je pojam „opasne stvari“ pravni standard - neodređeni pravni pojam (generalna klauzula) kojim zakonodavac ostavlja sudovima i drugim organima da ga tumače i konkretizuju prema okolnostima svakog pojedinog slučaja. U tom kontekstu, neke stvari su opasne samim tim što postoje (npr. stvari koje navodi revident), a druge zbog svog položaja. Jedna ista stvar može biti opasna i bezopasna, u zavisnosti od toga da li je u stanju kretanja ili mirovanja.

U konkretnom slučaju, tužilac je povređen prilikom postavljanja šatora većih dimenzija u kojem je učestvovalo više lica, tako što je metalni kočić kojim je obezbeđena metalna konstrukcija šatora, usled propusta u radu drugog zaposlenog koji je obezbeđivao šatorsku konstrukciju sa druge strane, zbog zatezanja konopca iskočio iz zemlje i pogodio tužioca u glavu.

Sledstveno izloženom, kočić kojim je tužilac povređen nije opasna stvar u stanju mirovanja, ali jeste u stanju kretanja jer u tom stanju može prouzrokovati telesnu povredu.

Oslobađanje imaoca opasne stvari, odnosno vršioca opasne delatnosti od odgovornosti za štetu regulisano je članom 177. Zakona o obligacionim odnosima. Tužena se u ovom slučaju primenom te odredbe ne može osloboditi od odgovornosti za nastalu štetu, jer ona ne potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, čije dejstvo se nije moglo predvideti, ni izbeći ili otkloniti (viša sila), a šteta nije nastala isključivom radnjom tužioca ili trećeg lica koju tuženi nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti, niti je tužilac doprineo nastanku štete. Drugi zaposleni, čijom radnjom je došlo do zatezanja konopca i izletanja kočića iz zemlje, ne smatra se trećim licem u smislu člana 177. stav 5. Zakona o obligacionim odnosima.

Pretrpljeni fizički bolovi i strah su zakonom (član 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima) pravno priznati vidovi nematerijalne štete za koje se oštećenom može dosuditi naknada ako to opravdava njihov intenzitet i dužina trajanja.

Tužena uz reviziju nije priložila pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima koje bi, zbog drugačijeg presuđenja, opravdale potrebu da se o njenoj posebnoj reviziji odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga, s obzirom da u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se shodnom primenom člana 403. stav 3. ZPP - prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela, kao u drugim imovinsko-pravnim sporovima. Vrednost predmeta ovog spora u pobijanom delu iznosi 200.000,00 dinara i ne prelazi vrednost koja je po navedenoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije, zbog čega je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev tužioca za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković