Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 18/20, 10/23 - drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava ( posebna revizija ).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 18/20, 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. ZPP. O zahtevu tužilaca za naknadu štete zbog uskraćivanja prava na odmor u toku dnevnog rada odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene čl. 64. i 65. u vezi sa članom 164. Zakona o radu, u situaciji kada je tuženi postupao protivno zakonskoj dužnosti da tužiocima omogući odmor u toku rada. Shodno navedenom, sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjenično-pravnu situaciju i rešavanje spornog odnosa stranaka, pa odluke sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno u istom pravnom pitanju ne predstavljaju nužno različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje), zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenog razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan ponošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici je podneta 30.08.2023. godine, a najveća vrednost predmeta spora je 102.650,80 dinara. Tužbu su podneli tužioci koji se nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP. Zbog toga se vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti glavnih zahteva svakog od tužilaca zasebno odnosno merodavna je pojedinačno tražena vrednost glavnog zahteva, pa kako pojedinačno tražene vrednosti glavnog zahteva očigledno ne prelaze dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe to revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković