Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 233/25 od 19.01.2026. godine, stavom prvim, povodom žalbe okrivljenog AA i žalbe javnog tužioca OJT u Novom Pazaru, a po službenoj dužnosti, prema okrivljenom AA odbijena je optužba da je izvršio krivično delo lažno prijavljivanje u produženom trajanju iz člana 334. stav 1. u vezi člana 61. stav 1. i 2. KZ, a stavom drugim, delimičnim usvajanjem žalbe okrivljenog AA i žalbe javnog tužioca OJT u Novom Pazaru, preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 755/23 od 29.09.2025. godine u odnosu na osuđujući deo, pod tačkom prvim izreke, vezano za radnju krivičnog dela preduzetu 21.02.2020. godine i to u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela, pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji, pa je okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ, za koje krivično delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dva meseca, dok je stavom tri odbačena kao nedozvoljena žalba okrivljenog izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru Kv 472/25 od 03.10.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Sead Spahović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i, u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje izrečene kazne do donošenja odluke Vrhovnog suda povodom zahteva.

Vrhovni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Međutim, ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog se u zahtevu opširno bavi analizom utvrđenog činjeničnog stanja od strane nižestepenih sudova. S tim u vezi branilac ističe da ništa od činjeničnog stanja koje je okrivljeni prijavio u podnetoj krivičnoj prijavi protiv sudije Osnovnog suda u Sjenici, a tiče se krivičnog dela iz člana 359. KZ, nije lažno, a da je tokom postupka element namere uvelo javno tužilaštvo, tvrdeći da se navodi krivične prijave mogu kvalifikovati samo kao krivično delo iz člana 360. KZ, a ne krivično delo iz člana 359. KZ. Branilac dalje zaključuje da pogrešna pravna kvalifikacija kao i činjenično stanje koje je okrivljeni dao u odnosu na sudećeg sudiju, ne mogu biti osnov za postojanje krivičnog dela lažno prijavljivanje, jer se u činjeničnom opisu krivične prijave koju je podneo, ne spominje da je sudeći sudija krivično delo izvršio u nameri da okrivljenom pričini štetu ili kome pribavi korist.

Kako je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno – povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a suštinski se ukazuje na nedozvoljeni razlog za podnošenje zahteva – na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), a zbog koje povrede, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da je tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu okrivljenog podnetu protiv sudije i predsednika suda, sa formalnim obrazloženjem da nema krivične namere, koji zaključak je izveden nakon pismenog izjašnjenja prijavljenih lica. Kako su pismene izjave bile jedini dokaz o nedostatku namere na kome je zasnovan postupak protiv okrivljenog, to se po navodima odbrane radi o nezakonitom dokazu u smislu člana 16. ZKP, čime suštinski ukazuje na nedozvoljeni razlog za podnošenje zahteva – na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), a zbog koje povrede, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni sud podneti zahtev i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković