Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi sa članom 265. stav 1. ZKP, jer je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakon tako što je odbacio zahtev branioca okrivljenog za naknadu troškova, a bio je dužan da o pravu okrivljenog na naknadu troškova krivičnog postupka odluči meritorno, bez obzira da li će troškove postupka naplatiti okrivljeni ili njegov branilac.

Iz spisa predmeta proizilazi da je protiv okrivljenog AA rešenjem Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt br.3473/16 od 05.06.2025. godine, na osnovu člana 284. stav 1. tačka 3) ZKP odbačena krivična prijava MUP RS, DP, PU za grad Beograd, PS Novi Beograd KU broj 14056/16 od 16.08.2016. godine zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) KZ. Branilac okrivljenog je dana 08.07.2025. godine podneo sudu zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, koji je rešenjem javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu KT br.3473/16 od 13.08.2025. godine odbačen kao nedozvoljen, a koje rešenje je potvrđeno rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kv br.1968/25 od 31.03.2026. godine.

Iz obrazloženja prvostepenog i drugostepenog rešenja u odnosu na koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da je zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka branioca nedozvoljen iz razloga što punomoćje od dana 07.07.2025. godine ne proizvodi pravno dejstvo u pogledu raspolaganja imovinskim pravima okrivljenog u predmetnom postupku jer isto nije overeno kod nadležnog organa, odnosno javnog beležnika.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka, od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom člana 2. tačka 14) ZKP određeno da se izraz „postupak“ odnosi na predistražni postupak i krivični postupak.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je da će se kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Shodno stanju u spisima predmeta i citiranoj odredbi ZKP, Vrhovni sud nalazi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog, jer je navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređena odredba člana 265. stav 1. ZKP.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u situaciji kada se okrivljeni oslobodi od optužbe ili se prema njemu optužba odbije ili se obustavi krivični postupak, nosilac prava na naknadu troškova krivičnog postupka koje je okrivljeni imao tokom postupka, a što su njegovi nužni izdaci i nužni izdaci i nagrada njegovog branioca, je upravo okrivljeni.

Okrivljeni, suprotno zaključcima datim u obrazloženjima pobijanih rešenja, ima pravo na naknadu troškova krivičnog postupka koji uključuju nužne izdatke i nagradu izabranog branioca nastalih povodom postupka u kojem je krivična prijava protiv okrivljenog odbačena, obzirom da se odbačaj krivične prijave iz razloga propisanih odredbom člana 284. stav 1. ZKP, poistovećuje sa obustavom krivičnog postupka, u pogledu prava okrivljenog na naknadu troškova.

Prema tome, troškovi krivičnog postupka na ime nužnih izdataka i nagrade branioca okrivljenog, dosuđuju se isključivo okrivljenom, s tim da okrivljeni zahtev za naknadu troškova može podneti i preko branioca, za šta, suprotno navodima pobijanih rešenja, nije potrebno posebno punomoćje. Dostavljanje posebnog punomoćja kojim okrivljeni ovlašćuje branioca za naplatu i isplatu troškova postupka na račun branioca, tiče se postupka izvršenja rešenja o troškovima krivičnog postupka, i nije od uticaja na ostvarivanje prava okrivljenog na naknadu troškova krivičnog postupka, pa u konkretnom slučaju, nije bilo zakonskog osnova za odbacivanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka.

Zbog učinjene povrede zakona, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ivana Stevića usvojio, ukinuo prvostepeno i drugostepeno rešenje i predmet vratio na ponovno odlučivanje javnom tužiocu, da bi se u ponovnom postupku, u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković