.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7425/2022
25.06.2026. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović članova veća, u parnici tužioca „ProCredit Bank“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Branka Lekić Brzić advokat iz ..., radi isplate duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2519/21 od 20.12.2021. godine, na sednici održanoj 25.06.2026. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2519/21 od 20.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P 1403/16 od 24.03.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i održana u celosti na snazi rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Aranđelovcu Iv 337/14 i Iv 338/14, oba od 01.08.2014. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka od 343.150,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2519/21 od 20.12.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je označena prvostepena presuda i rešenja Osnovnog suda u Aranđelovcu Iv 337/14 i Iv 338/14, oba od 01.08.2014. godine delimično održana na snazi, za iznos od 1.506.903,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.12.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke je obavezan tuženi da isplati tužiocu 178.080,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne i primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
O reviziji nije bilo potrebe da se odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, jer tuženi revizijom pobija presudu kojom je drugostepeni sud svojio žalbu tužene, ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka, pa je u takvom slučaju revizija uvek dozvoljena, saglasno članu 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 – u daljem tekstu: ZPP).
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom, tužilac je sa privrednim društvom „Promtel“ d.o.o. zaključio dva ugovora: 14.05.2012. godine o kreditu od 3.000.000,00 dinara sa rokom vraćanja od 12 meseci i obavezom plaćanja ugovorene kamate i 16.10.2012. godine o dozvoljenom prekoračenju po tekućem računu od 1.700.000,00 dinara u trajanju od godinu dana i sa obavezom plaćanja ugovorene kamate. Radi obezbeđenja potraživanja po oba ova ugovora tuženi je jemčio za obaveze korisnika kredita kao jemac platac, ugovorima o jemstvu od 14.05.2012. i 16.10.2012. godine, a potpisao je i dve blanko sopstvene menice sa klauzulom bez protesta i predao ih tužiocu, koji ih je popunio i na osnovu njih podneo dva predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave - menice. O ovim predlozima odlučeno je rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Aranđelovcu od 01.08.2014. godine, kojima je izvršni dužnik (tuženi) obavezan da plati izvršnom poveriocu (tužiocu) iznose od: 2.797.368,07 dinara, u vezi s dugom po ugovoru o kreditu (rešenje Iv 337/14) i 1.868.879,31 dinar, u vezi s dugom po ugovoru o dozvoljenom prekoračenju (rešenje Iv 338/14), oba sa pripadajućom kamatom i kojima je određeno predloženo izvršenje. Oba rešenja o izvršenju su po prigovoru izvršnog dužnika stavljena van snage u delu kojim je određeno izvršenje, ukinute su sve sprovedene radnje i određeno je da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Na ročištu od 13.03.2015. godine obe parnice (P 532/14 i P 594/14) spojene su radi jednovremenog presuđenja. Tužilac je svoj zahtev zasnovao na činjenicama da je zaključio ugovore o jemstvu kojima se tuženi dvostruko obavezao (kao jemac platac i kao potpisnik sopstvene menice sa klauzulom „bez protesta“) za ispunjenje obaveza privrednog društva „Promtel“ iz ugovora zaključenih sa bankom 14.05.2012. godine (o kreditu) i 16.10.2012. godine (o dozvoljenom prekoračenju). Na osnovu izveštaja tužioca od 08.12.2017. godine utvrđeno je da je tuženi ostao dužan tužiocu po ugovoru o kreditu od 14.05.2012. godine 1.506.903,35 dinara, dok tužilac nije pružio dokaze, iako je na njemu bio teret dokazivanja, da je tuženi koristio sredstva po ugovoru o dozvoljenom prekoračenju.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 1004. stav 3. u vezi s članom 277. Zakona o obligacionim odnosima i člana 460. stav 4. ZPP, doneo presudu kojom je odlučio da oba rešenja ostaju na snazi u celini.
Drugostepeni sud je, posle održane rasprave, ukinuo prvostepenu presudu i rešenja od od 01.08.2014. godine delimično održao na snazi za iznos od 1.506.903,35 dinara sa obrazloženjem da iz potvrde tužioca od 08.12.2017. godine proizlazi da na taj dan dug tuženog po ugovoru o kreditu od 14.05.2012. godine iznosi 1.506.903,00 dinara, a da tužilac nije pružio dokaze da je tuženi koristio sredstva po zajedničkom ugovoru o dozvoljenom prekoračenju iako je na tužiocu bio teret dokazivanja te činjenice u smislu odredaba čl. 228. do 231. ZPP.
Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda.
U situaciji u kojoj tuženi osporava visinu svog duga prema tužiocu a ekonomsko-finansijsko veštačenje nije obavljeno, kako je to navedeno i u odluci ovog suda Rev 1558/2021 od 18.06.2021. godine ranije donetoj u ovom postupku, pravilno su primenjena pravila o teretu dokazivanja, u smislu člana 260. stav 3. u vezi s članom 231. stav 1. ZPP. Tuženi je pri istim navodima ostao i na ročištu od 20.12.2021. godine, ukazujući da o iznosu spornog dugovanja ne može da se izjasni bez veštačenja, a pritom nije uplatio predujam za veštačenje, iako je na njemu teret dokazivanja činjenice da duguje manji iznos od onog koji tužilac dokazuje priloženim izvodom iz svojih poslovnih knjiga, revizijom tuženog nesnovano se pobija doneta odluka.
Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
