.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17215/2024
15.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Stevanović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Čačka, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo u Čačku, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 214/23 i Gž 218/23 od 13.10.2023. godine, u sednici održanoj 15.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 214/23 i Gž 218/23 od 13.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 214/23 i Gž 218/23 od 13.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P 1105/21 od 25.02.2022. godine, ispravljenom rešenjem tog suda P 1105/21 od 03.10.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati 120.000,00 dinara i to: za pretrpljene fizičke bolove 60.000,00 dinara i za pretrpljeni strah 60.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 25.05.2022. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan višak tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati još 20.000,00 dinara na ime pretrpljenog budućeg straha sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate tužilja je u svom zahtevu odbijena kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tuženi da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka od 106.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Čačku Gž 214/23 i Gž 218/23 od 13.10.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene fizičke bolove 32.000,00 dinara i za pretrpljeni strah 37.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 25.05.2022. godine do isplate i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji na ima naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene fizičke bolove još 28.000,00 dinara i za pretrpljeni strah još 23.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 25.05.2022. godine do isplate i obavezan tuženi da tužilji na ime troškova postupka plati 117.320,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova žalbenog postupka plati 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova žalbenog postupka plati 9.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinčujućem delu kojim je odbijen tužbeni zahtev, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predmet revizijskog odlučivanja je odluka drugostepenog suda u delu u kom je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog na naknadu nematerijalne štete tužilji za pretrpljene fizičke bolove i za pretrpljeni strah usled zadobijene lake telesne povrede zbog ujeda psa lutalice. Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), jer se radi o parnici u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Pitanje odmeravanja i dosuđenja visine pravične naknade traženih vidova nematerijalne štete u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, nije samo pravno već i činjenično pitanje koje se procenjuje u svakom konkretnom slučaju. Zbog toga odluka revizijskog suda priložena uz reviziju, doneta u istoj vrsti spora, nije dokaz o neujednačenoj sudskoj praksi.
Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano članom 479. stav 6. istog zakona.
Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 17.03.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 140.000,00 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija nije dozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Vrhovni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu da je pobijana odluka delimično preinačena, u kom slučaju bi, u tom delu, revizija bila uvek dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali kako specijalno pravilo u sporovima male vrednosti iz člana 467. ZPP, kakav je spor i ove pravne stvari, isključuje primenu opštih pravila, revizija nije dozvoljena.
Iz izloženih razloga, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
