.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2233/2025
28.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog „Naftna industrija Srbije“ a.d. Novi Sad, čiji je punomoćnik Branislav Grujić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 242/25 od 29.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 242/25 od 29.01.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 242/25 od 29.01.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 493/23 od 24.09.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu po osnovu izgubljene zarade za period od 13.12.2013. godine kada je tužiocu prestao radni odnos do 01.04.2016. godine isplati pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, po osnovu jubilarne nagrade 191.905,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.09.2012. godine i po osnovu otpremnine zbog prestanka radnog odnosa zbog ostavrivanja prava na penziju 593.880,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da na iznos glavnice na ime izgubljene zarade iz stava prvog izreke presude uplati dorpinose za socijalno osiguranje i to doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Filijala Beograd, doprinose za zdravstveno osiguranje Republičom fondu za zdravsteveno osiguranje i dorpinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da na ime glavnice na ime jubilarne nagrade i otpremnine iz stava prvog presude uplati doprinose za socijalno osiguranje i to doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Filijala Beograd, doprinose za zdravstveno osiguranje Republičom fondu za zdravsteveno osiguranje i dorpinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos jubilarne nagrade od 191.905,50 dinara počev od 27.08.2012. godine zaključno sa 29.09.2012. godine. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 152.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom šestim izreke oslobođen je tužilac za plaćanje sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 242/25 od 29.01.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i petom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Predmet tražene pravne zaštite o kojoj je odlučeno pobijanom presudom je naknada štete tužiocu zbog nezakonitog otkaza u visini izgubljene zarade sa pripadajućim doprinosima, isplata jubilarne nagrade i isplata otpremnine zbog odlaska u penziju. Obrazloženja nižestepenih odluka o usvajanju tužbenog zahteva ne odstupaju od postojeće sudske prakse i vladajućih pravnih shvatanja u tumačenju i primeni materijalnog prava – Zakona o radu kao relevantnog za presuđenje ove pravne stvari a po pitanju zaštite prava zaposlenih iz radnog odnosa, dok su ukazivanje revizije na bitnu povredu odredba parničnog postupka iz člana 374 stav 1 tačka 12 ZPP i osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, bez uticaja jer nisu zakonski razlog za ocenu izuzetne dozvoljenosti revizije.
Kako kod navedenog ne postoji potreba za razmotranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti novog tumačenja prava, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima, dozvoljenost revizije ceni se u smislu člana 403. stav 3. istog zakona, kojim je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 31.10.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.785.250,20 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz tih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
