Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3116/2023 od 03.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP. Predmet tužbenog zahteva je isplata zarade tužiocu dok je bio radno angažovan u ... u spornom periodu. Pobijana presuda, kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen, doneta je primenom odredbi Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05), na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilac kod tuženog bio u radnom odnosu počev od 05.03.2008. godine na poslovima ...-..., da je od strane tuženog bio radno angažovan u ..., da je tuženi tužiocu isplaćivao zaradu preko deviznog računa koji je bio otvoren kod banke, u skladu sa usmenim dogovorom, da je od 01.01.2009. godine tužilac primao zaradu u visini od 1.800 USD, do aprila 2009. godine, a na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrđeno je da tuženi tužiocu na ime neisplaćene zarade za period od maja 2009. godine do avgusta 2009. godine nije isplatio iznos od 3.600 USD i 201.400,49 dinara. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse niti novo tumačenje prava.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Članom 441.ZPP, propisano je da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Iz navedene odredbe proizlazi da u svim drugim slučajevima revizija nije dozvoljena, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela, primenom člana 403. stav 3.ZPP.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 28.11.2011. godine, a vrednost predmeta spora je dinarska protivvrednost 3.600 USD i 201.400,49 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da je revizija tužene nedozvoljena, na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, sa kojih razloga je, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud odlučio, kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković