Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 218/25 od 12.12.2025. godine, stavom prvim, odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca OJT u Novom Pazaru i žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 261/23 od 10.09.2025. godine je potvrđena. Stavom drugim, odbačena je kao nedozvoljena žalba branioca okrivljenog AA, izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru Kv 446/25 od 17.09.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Anita Turković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1), stav 2. i stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude ili ih preinači i donese oslobađajuću presudu za okrivljenog i naknadi troškove krivičnog postupka okrivljenom u iznosu od 60.000,00 dinara, na ime podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a u preostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi pobijanim presudama učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno ističe da je nastupila realativna zastarelost krivičnog gonjenja i da je sud trebalo da rešenjem obustavi postupak ili donese odbijajuću presudu. S tim u vezi navodi da je od momenta kada je okrivljeni podneo krivičnu prijavu dana 24.01.2020. godine, do momenta kada je podnet optužni predlog protiv okrivljenog dana 26.01.2023. godine, protekao rok od tri godine, a javno tužilaštvo unutar roka od tri godine nije preduzimalo nikakve procesne radnje kojima bi prekinuo tok zastarelosti. Branilac dalje navodi da procesne radnje koje su preduzimane i to saslušanje okrivljenog AA pred OJT u Novom Pazaru, dana 13.12.2022. godine, u predmetu Kt 283/22, kao i dana 09.06.2022. godine i dana 30.08.2022. godine u predmetu Kt 55/22, su preduzimane povodom drugog događaja u vezi odbacivanja krivične prijave podnete od strane okrivljenog protiv BB rešenjem OJT Novi Pazar Kt 30/21 od 14.12.2021. godine, a ne u vezi događaja na kome su zasnovane osuđujuće presude za okrivljenog, te izvodi sopstvene zaključke da nije bilo prekida toka zastarelosti.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to lice nije učinilac tog dela i kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Odredbom člana 103. stav 1. tačka 5) Krivičnog zakonika je propisano da se krivično gonjenje ne može preduzeti kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine.

Odredbom člana 104. Krivičnog zakonika je propisano: stavom 1. da zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kad je krivično delo izvršeno; stavom 3. propisano je da se zastarelost prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela; stavom 4. je propisano da se zastarelost prekida i kad učinilac u vreme dok teče rok zastarelosti učini isto tako teško ili teže krivično delo; dok je stavom 5. propisano da svakim prekidom zastarelost počinje ponovo da teče.

Iz spisa predmeta proizlazi da je krivično delo za koje se protiv okrivljenog AA vodio krivični postupak izvršeno dana 24.01.2020. godine, da je krivična prijava Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru za krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ protiv okrivljenog AA podneta dana 11.03.2022. godine. Iz spisa dalje proizlazi da je okrivljeni ispitan pred javnim tužiocem OJT u Novom Pazaru – Odeljenje u Sjenici, na zapisnicima o saslušanju osumnjičenog Kt 55/22 od 09.06.2022. godine i od 30.08.2022. godine, a nakon toga je ispitan pred OJT u Novom Pazaru na zapisniku o saslušanju okrivljenog (osumnjičenog) Kt 283/22 od 13.12.2022. godine, zbog osnova sumnje da je učinio krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ, kao i da je OJT u Novom Pazaru, Odeljenje u Sjenici Kto 16/23 (KT 55/22) od 26.01.2023. godine podnelo optužni predlog protiv okrivljenog zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog suda tok zastarevanja krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju, prekinut je procesnom radnjom koja je preduzeta u cilju gonjenja učinioca – ispitivanjem okrivljenog pred javnim tužiocem OJT u Novom Pazaru – Odeljenje u Sjenici, na zapisniku o saslušanju osumnjičenog Kt 55/22 – dana 09.06.2022. godine.

Prema tome, od momenta izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret (radnja preduzeta dana 24.01.2020. godine), zastarelost krivičnog gonjenja je prekinuta preduzimanjem procesne radnje – ispitivanja okrivljenog pred javnim tužiocem OJT u Novom Pazaru – Odeljenje u Sjenici dana 09.06.2022. godine, pa nije protekao zakonom propisan rok iz člana 103.stav 1. tačka 5) Krivičnog zakonika, a to je vreme od tri godine, imajući u vidu da se krivični postupak ima posmatrati kao jedna celina u pogledu preduzetih procesnih radnji i dinamike preduzimanja istih u zakonskim rokovima, shodno citiranim odredbama člana 104. stav 3. 4. i 5. Krivičnog zakonika.

U konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, s obzirom da po oceni Vrhovnog suda, ni u jednoj fazi postupka nije dolazilo do prekoračenja rokova iz člana 103. i člana 104. Krivičnog zakonika.

Branilac u obrazloženju zahteva numeriše i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali istu obrazlaže navodima da okrivljeni nije učinio krivično delo. S tim u vezi ističe da za postojanje ovog krivičnog dela moraju biti ispunjena dva kumulativna uslova, da je prijavljen neistinit događaj i da prijavilac zna da prijavljuje lice koje nije učinilo radnje lažnog događaja, pa se dalje u zahtevu branilac opširno bavi utvrđenim činjeničnim stanjem i daje sopstveno viđenje događaja, kojim navodima zahteva, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza u smislu odredbe člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Međutim navedenu povredu obrazlaže isticanjem kao nezakonitih dokaza rešenja VJT u Novom Pazaru Kt 78/20 od 19.10.2020. godine, kojim je odbačena krivična prijava koju je okrivljeni podneo dana 24.01.2020. godine protiv ... BB i povratnice od 20.10.2020. godine, te se u zahtevu bavi činjeničnim pitanjima da li je povratnica potpisana, čiji je potpis na njoj, šta je u svom nalazu i mišljenju u pogledu potpisa na povratnici zaključio sudski veštak grafolog, te da rešenje tužilaštva nikada nije ni dostavljeno okrivljenom i ne može proizvoditi pravno dejstvo, kojim navodima zahteva, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza u smislu odredbe člana 440. ZKP.

Pored toga branilac okrivljenog ističe povredu odredbe člana 427. stav 5. ZKP, člana 432. ZKP i 433. ZKP, kao i člana 16. stav 1. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 440. ZKP, člana 427. stav 5. ZKP, člana 432. ZKP i 433. ZKP, kao i člana 16. stav 1. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ukazuje da je u ovom krivičnom predmetu protiv prvostepene presude izjavljena zajednička žalba od strane okrivljenog i njegovog branioca, te se ne može prihvatiti stav odbrane da drugostepeni sud nije odlučio povodom žalbe okrivljenog i da predmet nije pravnosnažno rešen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković