Ispitujući drugostepenu presudu u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vodio parnicu protiv GP „Rad Internacional“ u stečaju Beograd radi utvrđenja prava svojine i izlučenja iz stečajne mase nepokretnosti koje su predmet i ovog tužbenog zahteva. Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2906/16 od 24.08.2016. godine preinačena je presuda Privrednog suda u Beogradu P 9802/13 u delu kojim je tužbeni zahtev odbijen, pa je utvrđeno da je tužilac isključivi i jedini vlasnik predmetnih nepokretnosti, a potvrđeno je odbijanje tužbenog zahteva za izlučenje ovih nepokretnosti iz stečajne mase tuženog GP „Rad Internacional“ u stečaju iz razloga što je utvrđeno da se navedene nepokretnosti ne nalaze u stečajnoj masi tog tuženog. Tuženi u ovom postupku GP „Rad“ dp Beograd u stečaju, sada „Delta Avenija“ doo Beograd, bio je umešač. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Prev 27/2017 od 27.04.2017. godine odbijena je revizija tuženog GP „Rad Internacional“ doo u stečaju, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2906/16 od 24.08.2016. godine.

Tužilac u ovom postupku traži utvrđenje prava svojine na istim nepokretnostima u odnosu na tuženog GP „Rad“ dp u stečaju, iz razloga što je tuženi odbio da postupi po zahtevu tužioca za izlučenje navedenih nepokretnosti iz njegove stečajne mase. Nesporna je činjenica da se predmetne nepokretnosti nalaze u državini ovde tuženog, sada „Delta avenija“ doo Beograd. Tužilac do dana podnošenja tužbe nije uspeo da sprovede promenu imaoca prava na navedenim nepokretnostima u katastru nepokretnosti, na čemu je zasnovao svoj pravni interes za podnošenje tužbe u ovoj parnici. U parnici koju je tužilac vodio protiv GP „Rad Internacional“ u stečaju Beograd, u kojoj je pravnosnažno utvrđeno njegovo pravo svojine na predmetnim nepokretnostima, koje su predmet i ove parnice, utvrđeno je da je tužilac stekao pravo svojine na tim nepokretnostima na osnovu Ugovora o kupoprodaji zaključenog sa GP „Rad Internacional“ dp Beogad u stečaju. Takođe je utvrđeno da su nepokretnosti izgrađene sa 50,10% i da se mogu identifikovati uz pomoć plana i specifikacije kupljenog prostora.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužilac stekao svojinu na predmetnim nepokretnostima sa pozivom na odredbu člana 219. ZPP i odredbu člana 360. ZPP, nalazeći da navedena presuda P 9802/13 ima dejstvo u odnosu na ovde tuženog koji je u tom postupku bio umešač. Polazeći od nesporne činjenice da se navedene nepokretnosti nalaze u državini tuženog, nižestepeni sudovi utvrdili su izlučno pravo tužioca na istim i obavezali tuženog da mu preda navedene nepokretnosti u posed. Ceneći pravni interes tužioca za podnošenje tužbe za utvrđenje prava svojine, nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da tužilac ima pravni interes jer nije uspeo da upiše svoje pravo svojine u Katastaru nepokretnosti do dana podnošenja tužbe, kao iz razloga što je ovde tuženi odbio zahtev tužioca za izlučenje navedenih nepokretnosti iz tadašnje stečajne mase tuženog.

Nakon donošenja drugostepene presude došlo je do prodaje GP Rad u stečaju kao pravnog lica, te je u skladu sa tim obustavljen stečajni postupak i nastavljen prema stečajnoj masi, dok je kao novi osnivač sa 100% udela upisan kupac „Delta Real Estate“ doo, koji je Odlukom od 27.05.2024. godine promenio naziv i pravnu formu tuženog u „Delta Avenija“ d.o.o. Beograd.

Vrhovni sud nalazi da su odluke nižestepenih sudova donete pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Pravo svojine je apsolutno pravo koje deluje erga omnes. U konkretnom slučaju presuda kojom je utvrđeno pravo svojine tužioca u odnosu na GP „Rad Internacional“ odnosi se i na ovde tuženog kao umešača u tom postupku, u kom je on imao položaj jedinstvenog suparničara u smislu odredbe člana 219. stav 1. ZPP. Tužilac je u ovom postupku tražio utvrđenje prava svojine na istim nepokretnostima u odnosu na tuženog, upravo na osnovu pravnog dejstva presude kojom je njegovo pravo svojine već utvrđeno, crpeći svoj pravni interes iz činjenice da je tuženi odbio da mu preda navedene nepokretnosti koje se nalaze u njegovoj državini. S obzirom na navedeno, bez uticaja su revizijski navodi tuženog kojima osporava pravo svojine tužioca jer je o istom odlučeno pravnosnažnom presudom. Imajući u vidu da je u tom postupku utvrđeno da je objekat izgrađen sa 50,10% i da se može identifikovati, netačan je revizijski navod tuženog o nemogućnosti identifikacije predmetnih nepokretnosti. Svi navodi revidenta odnose se na utvrđeno činjenično stanje, što predstavlja nedozvoljen revizijski razlog u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP. Kako je nesporna činjenica da se predmetne nepokretnosti nalaze u državini tuženog, pravilna je odluka nižestepenih sudova kojom je obavezan tuženi da ove nepokretnosti preda tužiocu. Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode tuženog i našao da su bez uticaja na pravilnost drugostepene odluke.

Sledom izloženog, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odbio reviziju tuženog kao neosnovanu, kao u stavu prvom izreke.

S obzirom da tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Na osnovu iznetog odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković