U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica i Jasminke Obućina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Aleksandar Trandoski, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV, obe iz ..., koje zastupa Bojan Stanojlović, advokat iz ... i GG iz ..., koga zastupa Biljana Đurić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3457/24 od 19.12.2024. godine, u sednici održanoj dana 05.03.2026. godine, doneo je sledeću

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3457/24 od 19.12.2024. godine, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3457/24 od 19.12.2024. godine preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 323/24 od 01.04.2024. godine u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate: za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 450.000,00 dinara; za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 300.000,00 dinara; za pretrpljene fizičke bolove iznos od 350.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 300.000,00 dinara kao neosnovan, stavu trećem, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade solidarno isplate iznos od 264.000,00 dinara, a preinačeno je i rešenje o troškovima postupka iz stava petog, pa je obavezan tužilac da na ime parničnih troškova isplati tuženim BB i VV iznos od 175.497,00 dinara, a tuženom GG iznos od 146.250,00 dinara. Obavezan je tužilac da tuženima BB i VV na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 131.370,00 dinara.

Protiv navedene presude tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika advokata, uložio reviziju zbog bitnih povreda odredbi parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u granicama određenim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane odluke nije učinjena apsolutno bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Nasuprot navodima revizije pobijana odluka nije zahvaćena povredom iz odredbe člana 374. stav 1. a u vezi člana 394. Zakona o parničnom postupku. Neosnovano se ukazuje da apelacioni sud nije mogao da donese preinačujuću presudu bez otvaranja rasprave. Upravo suprotno, drugostepeni sud je ovlašćen da bez rasprave preinači prvostepenu presudu ukoliko smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, ukoliko zaključi da je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda, ili ukoliko je pogrešno ocenio isprave i posredno izvedene dokaze, a odluka je zasnovana isključivo na tim dokazima. U konkretnom slučaju upravo se radi o tome da je drugostepeni sud našao da je činjenično stanje pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, te je stoga bilo osnova za primenu odredbe člana 394. stav 1. tačka 4. Zakona o parničnom postupku.

Neosnovano je i ukazivanje na povredu iz odredbe člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, budući da u ovoj parnici nije bilo disponiranja stranaka koja bi bila suprotna prinudnim propisima, javnom poretku, pravilima morala ili dobrim običajima.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da su tuženi pravni sledbenici pok. DD, prvobitno tuženog, koji je preminuo u toku parnice ..2014. godine. DD bio je jedini član Privrednog društva „ĐĐ“ d.o.o. ... . Tužilac je u periodu od 2007. do 19.07.2012. godine povremeno obavljao faktički rad za navedeno privredno društvo, za koje su mu isplaćivane dnevnice. Nije bio prijavljen na obavezno socijalno osiguranje. Obavljao je poslove izrade i ugradnje protivzvučnih panela, nabavke materijala, utovar i istovar repromaterijala i panela u cilju obavljanja delatnosti privrednog društva koje se bavilo ugradnjom prigušivača za buku. Dana 19.07.2012. godine, obavljajući rad za Privredno društvo „ĐĐ“ d.o.o. ..., istovarao je materijal kada mu je metalna šipka od oko 40 kg pala na levu šaku, kojom prilikom je pretrpeo tešku telesnu povredu koja je prouzrokovala fizičke bolove jakog intenziteta oko 2 dana, srednjeg intenziteta oko 5 dana i lakog intenziteta još oko 30 dana, zatim naruženost tela koja je lakog stepena i trajna, dok je prema usaglašenom mišljenju sudskih veštaka traumatologa i neuropsihijatra, ukupno umanjenje životne aktivnosti trajno i iznosi 7 %. Kao posledicu povređivanja tužilac je trpeo strah jakog intenziteta u trajanju od 24 sata, srednjeg u trajanju od 20 dana i slabog intenziteta u trajanju od 2 meseca i 20 dana, što je dovelo do narušavanja njegove psihofizičke stabilnosti koja se ogleda u posttraumatskom anksiozno – fobičnom sindromu. Lečenje zbog zadobijene povrede trajalo je oko 6 meseci i za to vreme nije bio radno angažovan.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu O 2203/16 od 04.09.2017. godine, koje je postalo pravnosnažno 06.03.2018. godine, na zaostavštini pok. DD u koju je ušao i udeo u navedenom pravnom licu, za naslednike su oglašene ćerke BB i VV sa po 3/8 a maloletni sin GG sa 2/8 idealna dela zaostavštine.

Viši sud u Beogradu doneo je 16.09.2016. godine presudu zbog propuštanja P 937/14, koja je postala pravnosnažna 15.10.2016. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezano pravno lice „ĐĐ“ d.o.o. ... da tužiocu na ime naknade štete isplati: zbog duševnog bola usled umanjenja životne aktivnosti iznos od 7.642.265,85 dinara, duševnog bola usled naruženosti iznos od 6.550.599,00 dinara i duševnog bola usled pretrprljenih fizičkih bolova 3.275.300,00 dinara, zbog duševnog bola usled pretrpljenog straha iznos od 2.183.533,00 dinara i na ime izgubljene zarade iznos od 246.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom. Rešenjem Agencije za privredne registre BDSL 1408/2018 od 25.10.2018. godine brisano je Privredno društvo „ĐĐ“ d.o.o ..., tada u prinudnoj likvidaciji.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 62. stav 3. i člana 548. stav 3. Zakona o privrednim društvima usvojio tužbeni zahtev, ocenivši da su tuženi u trenutku smrti pokojnog oca, po zakonskom osnovu nasleđivanja, nasledili kontrolni udeo u Privrednom društvu „ĐĐ“ d.o.o. ..., odnosno status kontrolnog člana tog društva, te da su samim tim postali solidarno odgovorni za obaveze privrednog društva brisanog po sprovedenom postupku prinudne likvidacije, pa i obavezu koja je proistekla iz pravnosnažne sudske presude. U pogledu visine dosuđenog iznosa, obrazložio je da se kretao u granicama postavljenog zahteva u smislu odredbe člana 301. Zakona o parničnom postupku sa jedne strane, a sa druge strane, da je imao u vidu i odredbu člana 222. Zakona o nasleđivanju prema kojoj naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visini vrednosti nasleđene imovine, pa je ocenio da u konkretnom slučaju dosuđeni novčani iznos ne prelazi vrednost nasleđene imovine.

Drugostepeni sud ne prihvata materijalnopravni zaključak prvostepenog suda nalazeći da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje nepravilno primenjeno materijalno pravo. Obrazlaže da polazeći od tražene sudske zaštite – naknade štete, te utvrđene činjenice da je tužilac povredu zadobio na faktičkom radu kod Privrednog društva „ĐĐ“ d.o.o. ..., i primenom odredbe člana 164. Zakona o radu, privredno društvo može biti jedino odgovorno za štetu. Nalazi da pravni prethodnik tuženih nije bio lično odgovoran imajući u vidu da tužilac nije angažovan za vršenje njegovih vlastitih poslova već poslova privrednog društva, pa i bez obzira što tužilac svoj radni angažman nije zasnovao na zaključenom ugovoru o radu, niti je bio prijavljen. Za privredno društvo je obavljao faktički rad što je dovoljno za dejstvo zakonske fikcije da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad, sve u smislu odredbe člana 32. stav 2. Zakona o radu. Dalje obrazlaže da tužilac nije podneo tužbu protiv pravnog prethodnika tuženih kao kontrolnog člana brisanog društva, odnosno tužbu na temelju odredbe člana 548. Zakona o privrednim društvima, pa da nema mesta primeni citirane zakonske odredbe. Ukazuje da činjenica da su tuženi kao pravni sledbenici pok. DD nasledili status kontrolnog člana nije od uticaja budući da tužilac svoje novčano potraživanje iz pravnosnažne presude može naplatiti u postupku izvršenja, protiv tuženih kao pravnih sledbenika kontrolnog člana brisanog društva, na koje je prešla obaveza iz pravnosnažne i izvršne isprave.

Vrhovni sud ocenjuje da je pobijana odluka pravilna iako se svi dati razlozi ne mogu prihvatiti kao valjani.

Pravilno zaključuje drugostepeni sud da kod činjenice da je tužilac povredu zadobio na faktičkom radu kod Privrednog društva „ĐĐ“ d.o.o. ... kao poslodavca, onda to navedeno društvo može biti odgovorno za štetu, u smislu odredbe člana 164. Zakona o radu. Pravni prethodnik tuženih nije bio poslodavac, ni faktički, tužioca. Da li je pravno lice prekršajno odgovorno i da li je odgovaralo, te da li je postojao osnov za prekršajnu odgovornost tada odgovornog lica u pravnom licu zbog propuštanja da se zaključi ugovor o radu nije od uticaja. Predmet tužbenog zahteva, kojim su sudovi vezani, je naknada štete zbog povrede na radu i u pogledu iste pasivno je legitimisan poslodavac.

Kada se radi o odgovornosti pravnog prethodnika tuženika kao kontrolnog člana, onda se ispravno revizijom ukazuje da se ne radi „o nasleđivanju statusa kontrolnog člana“. Predmet zaostavštine nije status manjinskog, većinskog ili kontrolnog člana, već je predmet zaostavštine udeo ostavioca u privrednom društvu. Da li će udeo naslednike učiniti kontrolnim članom zavisi od veličine udela, međusobne povezanosti udeličara ili postojanja njihovog zajedničkog delovanja, u smislu odredbe čl. 62 Zakona o privrednim društvima. Međutim, u skladu sa odredbom čl. 143 istog propisa svojstvo člana stiče se danom registracije vlsništva nad udelom u skladu sa zakonom o registraciji. Otuda, da bi neko uopšte bio član, pa i kontrolni, mora se registrovati – upisati u registar privrednih društava Agencije za privredne registre. Nema dokaza da su tuženi stekli svojstvo člana u smislu navedene odredbe Zakona o privrednim društvima. Stoga, kako nisu postali članovi ne mogu, kao povezana ili lica koja zajednički deluju, imati status kontrolnog člana. Dakle u odnosu na njih nema mesta primeni odredbe čl. 548 st. 3 Zakona o privrednim društvima, kako obrazlaže drugostepeni sud, ali iz ovih razloga.

Kada je u pitanju navod revizije da tuženi kao naslednici kontrolnog člana - ostavioca odgovaraju za obaveze ostavinske mase pa i obavezu naknade štete tužiocu, Vrhovni sud nalazi da je pravno neutemeljen. Pravni prethodnik tuženih je preminuo ....2014. godine, kako je utvrđeno u prvostepenom postupku, pa u momentu brisanja Privrednog društva „ĐĐ“ d.o.o. ..., faktičkog poslodavca tužioca, 25.10.2018. godine nije mogao biti ni član, pa ni kontrolni član navedenog privrednog društva. Odredbom čl. 9 st. 3 Zakona o privrednim društvima propisano je da član društva može biti fizičko ili pravno lice. Prema opštim pravilima građanskog prava smrt fizičkog lica znači prestanak njegove pravne i poslovne sposobnosti. Otuda, pravni prethodnik tuženih počev od 28.01.2014. godine ne može se smatrati članom pa ni kontrolnim članom društva. Ovo kod činjenice da nema dokaza da je u momentu njegove smrti bio pokrenut postupak prinudne likvidacije. Presuda zbog propuštanja Višeg suda u Beogradu P 937/14, koja je postala pravnosnažna 15.10.2016. godine, doneta prema „ĐĐ“ d.o.o. ..., dakle pravnom licu koje nije bilo u prinudnoj likvidaciji.

Navodi revizije da je došlo do proboja pravne ličnosti odnosno da je pok. DD zloupotrebio društvo za postizanje cilja koji mu je zabranjen i da je koristio imovinu društvo kao da je njegova, uopšte nisu bili predmet dokazivanja. Štaviše tužilac u toku postupka i nije isticao tvrdnje odnosno predlagao dokaze na navedne okolnosti već ih ističe u postupku po pravnom leku, kao novote. Ispunjenost uslova za proboj pravne ličnosti utvrđuje sud u postupku koji se vodi po tužbi poverioca protiv pasivno legitimisanog lica (člana ili zastupnika) radi naplate potraživanja koje ima prema društvu i u kom se zloupotreba mora dokazati. Nedokazana tvrdnja, istaknuta u postupku po pravnom leku, ne dovodi do odgovornosti po osnovu čl. 18 Zakona o privrednim društvima.

Sledom iznetog, primenom odredbe čl. 414 ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković