Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Dušan Radisavljević iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik advokat Zoran Pavlović iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužilje izjavljenim protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 775/24 od 10.12.2024. godine, u sednici održanoj 01.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tužilje izjavljene protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 775/24 od 10.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 2847/21 od 27.04.2023. godine, ispravljenom rešenjem od 26.09.2024. godine stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha isplati iznos od 20.000,00 dinara, na ime povrede časti i ugleda iznos od 20.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 27.04.2023. godine do isplate, dok je tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa na ime naknade štete za pretrpljeni strah u iznosu od 80.000,00 dinara i na ime naknade zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 70.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.04.2023. godine do isplate odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 106.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Višeg suda u Zaječaru Gž 775/24 od 10.12.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda (čiji je sastavni deo rešenje o ispravci) u usvajajućem delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenog straha isplati iznos od 20.000,00 dinara i na ime povrede časti i ugleda iznos od 20.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 27.04.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 81.000,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila dve revizije zbog bitnih povreda odredaba parničnih postupka, pogrešne primene materijalog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pozivajući se na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 405. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizija tužilje primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.

Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 06.12.2021. godine, a vrednost predmeta spora 150.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizije tužilje nisu dozvoljene na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Preinačenje odluke nije od uticaja na dozvoljenost revizija u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koja reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih prava (član 467. ZPP).

Iz tih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković