Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Ogi MD Petrol DOO Čačak, MB ..., čiji je punomoćnik Dragan Ilić, advokat u ..., protiv tuženog Fabrika poljoprivrednih mašina FPM Poljooprema DOO Knjaževac, MB ..., čiji je punomoćnik Vesna Živković, advokat u ..., radi isplate, vrednost predmeta spora 4.243.140,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 6043/23 od 11.09.2024. godine, u sednici veća održanoj 12.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija, UKIDA SE presuda Privrednog apelacionog suda 1Pž 6043/23 od 11.09.2024. godine u stavu III, IV, V i VI izreke, u delu kojim je preinačena presuda Privrednog suda u Zaječaru P 128/22 od 26.09.2023. godine i obavezan tuženi da tužiocu isplati 3.873.540,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.10.2022. godine do isplate i odlučeno o troškovima postupka, i u tom delu se predmet vraća Privrednom apelacionom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Zaječaru je doneo presudu 7P 128/2022 dana 26.09.2023. godine, kojom je u 1. stavu izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da tužiocu isplati iznos od 369.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.10.2022. godine do isplate; u 2. stavu izreke delimično odbio tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 3.873.540,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.10.2022. godine do isplate i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 369.600,00 dinara počev od 19.10.2022. godine do 25.10.2022. godine, kao neosnovan i u stavu 3. izreke obavezao tužioca da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 317.095,79 dinara.

Privredni apelacioni sud je presudom 1Pž 6043/23 od 11.09.2024. godine, u I stavu izreke, odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio navedenu prvostepenu presudu u prvom stavu izreke; u II stavu izreke delimično odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu u delu stava drugog kojim je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 3.873.540,00 dinara, počev od 19.10.2022. godine do 25.10.2022. godine i na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 369.600,00 dinara počev od 19.10.2022. godine do 25.10.2022. godine; u III stavu izreke, delimično prinačio prvostepenu presudu u delu stava drugog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi na isplatu iznosa od 3.873.540,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.10.2022. godine do isplate, tako što je obavezao tuženog da tužiocu isplati iznos od 3.873.540,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.10.2022. godine do isplate; u IV stavu izreke preinačio odluku o troškovima postupka sadržanu u stavu trećem izreke prvostepene presude i obavezao tuženog da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 712.963,64 dinara; u V stavu izreke obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 254.170,00 dinara i u stavu VI izreke odbio zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju kojom pobija presudu u stavu III, IV, V i VI izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 10/2023) i zaključio da je revizija osnovana, jer je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, budući da je zasnovana na činjeničnom stanju koje nije utvrđeno od strane prvostepenog suda, bez rasprave pred drugostepenim sudom, protivno odredbama člana 394. Zakona o parničnom postupku.

Prema razlozima pobijane presude od značaja za odluku u pobijanom delu, prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda tužilac je po osnovu ugovora i rešenjem Privrednog suda u Zaječaru St 447/10 od 14.12.2021. godine postao vlasnik objekta Metaloprerađivačke industrije – Fabrike motokultivatora u Knjaževcu, upisanog kao zgrada broj 1, površine u osnovi 10.715 m2. Tuženi je po osnovu ugovora o zakupu od 14.04.2011. godine, zaključenog sa stečajnim dužnikom DP IMT Fabrika motokultivatora i motora Knjaževac - u stečaju, bio u zakupu navedenog objekta, koji ugovor je raskinut zbog prodaje imovine stečajnog dužnika, kada je tužilac kupio predmetni objekat, 18.11.2021. godine. Tuženi je nastavio da koristi predmetni prostor. U aprilu 2022. godine, tužilac je halu prodao firmi GOLDTKJOP Kruševac. U toku postupka bila je sporna visina naknade za korišćenje predmetne nepokretnosti, ali nije bilo sporno da se tuženi nalazi u predmetnom prostoru. Pravnosnažnom presudom P 79/22 od 25.10.2022. godine, usvojen je tužbeni zahtev istog tužioca protiv istog tuženog, te je obavezan tuženi da se sa svim stvarima i licima iseli iz predmetnog poslovnog prostora površine 10.715 m2. Utvrđeno je da bi zakupnina za zakup celog predmetnog objekta za period od 18.11.2021. godine do 18.10.2022. godine iznosila ukupno 4.243.140,00 dinara, a da bi za zakup 400 m2 predmetnog poslovnog prostora za isti period zakupnina iznosila 369.600,00 dinara sa PDV-om. Prvostepeni sud je utvrdio da tuženi koristi samo deo hale u obimu od 400 m2, pa je primenom odredbe člana 219. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da tužiocu plati iznos od 369.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.10.2022. godine.

Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je tužilac u periodu od 18.11.2021. godine do 18.10.2022. godine bio vlasnik predmetnog objekta, da je tuženi u istom nastavio da obavlja delatnost i nakon raskida ugovora o zakupu sa bivšim vlasnikom DP IMT Fabrika motokultivatora i motora Knjaževac - u stečaju, i da nije platio naknadu za korišćenje objekta. Međutim, navodi da prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo kod donošenja odluke o zahtevu tužioca za naknadu za korišćenje objekta, jer je iz utvrđenog činjeničnog stanja izveo nepravilan zaključak da tuženi duguje naknadu samo za korišćenje 400 m2, a ne celokupne površine hale od 10.715 m2. Drugostepeni sud navodi da je u toku postupka utvrđeno da je površina koju zauzimaju mašine 400 m2, ali da su mašine tuženog raspoređene tako da je najveći deo mašina u prvom delu hale bliže ulazu, ostale su na sredini i pri dnu hale. Imajući u vidu tu okolnost, kao i činjenicu da je predmetna hala jedna celina koja nije podeljena nikakvim mehaničkim ili fizičkim preprekama, proizlazi zaključak da je nemoguće da tuženi koristi samo deo hale u toj kvadraturi, a ne celu halu koja mu je suštinski potrebna za korišćenje svih tih mašina i manipulisanje istima. Takođe, tužilac nije mogao da izda tuženom samo jedan deo hale, niti da drugi deo hale izdaje drugim licima bez dodatnih građevinskih radova, pri čemu je tuženi već bio u posedu hale i time je bilo onemogućeno uvođenje novog zakupca. Na osnovu toga, imajući u vidu sve činjenične navode tužioca, drugostepeni sud je zaključio da postoji obaveza tuženog da tužiocu isplati iznos koji potražuje tužbom, na osnovu odredbe člana 219. Zakona o obligacionim odnosima, u visini tržišne visine zakupa za ceo objekat kvadrature od 10.715 m2, za period od 18.11.2021. godine do 18.10.2022. godine, od 4.243.140,00 dinara.

Osnovano u reviziji tuženi ukazuje da je drugostepeni sud drugačije utvrdio činjenično stanja od onog utvrđenog pred prvostepenim sudom. Nije utvrđeno od strane prvostepenog suda da korišćenje 400 m2 hale od strane tuženog funkcionalno onemogućuje korišćenje preostale površine hale od 10.315 m2, da je hala jedna celina koju je nemoguće da tuženi koristi samo u delu od 400 m2 i da mu je cela hala suštinski potrebna za korišćenje svih mašina i manipulisanje njima. Nije utvrđeno od strane prvostepenog suda ni to da je tuženi svojim posedom hale onemogućio uvođenje novog zakupca. Osnovano se u reviziji osporava pravilnost zaključaka drugostepenog suda da je tužilac ostatak hale koristio za svoje potrebe i da je ključ od hale imao samo tužilac, a ne i tuženi. Pravilnost takvog zaključka drugostepenog suda dovedena je u pitanje sadržinom dokaza izvedenih od strane prvostepenog suda, prema kojima je tuženi ugovorom o zakupu od 05.08.2011. godine, zaključenim sa DP IMT Fabrika motokultivatora i motora Knjaževac - u stečaju, kao zakupodavcem ugovorio zakup dela prostora hale od 260 m2, a ugovorom o zakupu od 12.10.2022. godine, sa zakupodavcem GODTKJOP DOO Kruševac ugovorio je zakup dela prostora hale u površini od 400 m2, što ukazuje, protivno zaključku drugostepenog suda, da je moguće da je potrebama tuženog odgovaralo korišćenje samo dela hale, pa je takav zakup i ugovarao. Prema utvrđenju prvostepenog suda ključevi hale, kao i svih objekata na parceli ostali su kod čuvara angažovanih u stečaju, pa su ti čuvari otvarali kapiju i sve objekte svakog jutra. Prvostepeni sud je utvrdio da je tuženi nastavio da halu koristi na isti način kako je koristio i prethodnih 10 godina, da su se u hali nalazile i mašine koje tužilac kupio zajedno sa nepokretnostima u stečaju i da je veći deo hale bio zauzet mašinama i materijalima tužioca, da su bila tri posebno ograđena prostora sa stvarima u vlasništvu tužioca, gde tuženi nije prilazio i nije ometao tužioca, iz čega je zaključio da tuženi nije koristio celu halu. Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je tuženi koristio deo hale u površini od 400 m2.

Kod ovako izričitih činjeničnih zaključaka prvostepenog suda na osnovu utvrđenih činjenica, proizlazi da je drugostepeni sud drugačije utvrdio činjenično stanje, bez otvaranja rasprave, a da za to nisu bili ispunjeni uslovi iz odredbe člana 394. Zakona o parničnom postupku.

To su razlozi zbog kojih je usvojena revizija tuženog, ukinuta drugostepena presuda u delu kojim je preinačena prvostepena presuda i odlučeno o troškovima postupka, po odredbi člana 415. stav 1. i člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković