Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pobijajući je u usvajajućem delu stava drugog izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11, 55/14 i 87/18), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je na osnovu specijalnog punomoćja izdatog od strane BB iz..., kao ovlašćeni predstavnik Udruženja sindikata Srbije „Sloga“ Užice, ovlašćen da u svoje ime, a za račun zaposlene, podnese tužbu radi naknade štete zbog neisplaćivanja poklona deci za Novu godinu – čestitke do neoporezovanog iznosa za 2021., 2022. i 2023. godinu. BB je zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme, na poslovima ... u ... . Majka je dva maloletna deteta VV, rođenog ...2014. godine i GG, rođene ...2016. godine. Zaključkom Vlade Republike Srbije od 24.12.2020. godine, preporučeno je organima državne uprave, službama Vlade, kao i svim direktnim i indirektnim korisnicima budžeta Republike Srbije i jedinicama lokalne samouprave, kao i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, da obezbede iznos od 3.000,00 dinara po detetu na ime poklona za Novu godinu – novčanu čestitku za decu zaposlenih za 2021. godinu. Vlada Republike Srbije donela je Zaključke iste sadržine i za 2022. i 2023. godine. Direktor tuženog nije donosio odluke o isplati prigodnog poklona za Novu godinu – novčane čestitke za sporne godine. Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da tuženi nije isplaćivao novčane čestitke za Novu godinu deci zaposlenih starosti do 15 godina za 2021., 2022. i 2023. godinu, kao i da visina neoporezovanih iznosa za sporni osnov po Odluci Vlade Republike Srbije za 2021. godinu za jedno maloletno dete iznosi 9.970,00 dinara, odnosno za dvoje maloletne dece iznosi 19.940,00 dinara, za 2022. godinu za jedno maloletno dete iznosi 10.100,00 dinara, odnosno za dvoje maloletne dece iznosi 20.200,00 dinara, dok za 2023. godinu za jedno maloletno dete iznosi 10.898,00 dinara, odnosno za dvoje maloletne dece iznosi 21.796,00 dinara sa dospećem 31.decembra, odnosno poslednjeg dana pre početka nove godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, odlučujući o istaknutom prigovoru zastarelosti prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca, navodeći da je potraživanje novčane čestitke za Novu godinu 2021. zastareo, jer je protekao rok od 3 godine, propisan odredbom člana 196. Zakona o radu, odnosno da je ovo potraživanje dospelo 31.12.2020. godine, a da je tužba podneta 17.04.2024. godine, pa je podneta nakon isteka roka od 3 godine. Prvostepeni sud je odbio i tužbeni zahtev za isplatu poklona deci za Novu godinu – čestitke za 2022. godinu i 2023. godinu, nalazeći da tuženi nije obezbedio sredstva za isplatu poklona deci zaposlenih za Novu godinu odgovarajućom aproprijacijom u budžetu, da nije izvršio prezumiravanje plaćanja za ove namene sa druge aproprijacije, da o tome nije obavestio Upravu za trezor i podneo zahtev za plaćanje u pisanoj formi, pa nema mesta usvajanju tužbenog zahteva, jer bi u suprotnom došlo do kršenja odredbi Zakona o budžetskom sistemu koja je leg specialis u odnosu na odredbe Posebnog kolektivnog ugovora kojima se propisuju uslovi za isplate zaposlenima proistekle iz radnog odnosa primenom člana 105. Zakona o budžetskom sistemu.

Drugostepeni sud je prihvatio izneto pravno stanovište prvostepenog suda u pogledu odluke o prigovoru zastarelosti potraživanja za 2021. godinu. Međutim, nije prihvatio pravno stanovište prvostepenog suda u pogledu zaključka da tužilja nema pravo na isplatu poklona deci za Novu godinu – novčane čestitke za 2022. godinu i 2023. godinu, pa je drugostepeni sud pobijenim delom preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužioca delimično usvojio nalazeći da je tuženi u obavezi da zaposlenoj BB isplati iznose od po 3.000,00 dinara po maloletnom detetu za 2022. godinu i 2023. godinu, dok je za veće tužbeno traženje zahtev odbijen.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 119. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05... 95/18), propisano je da poslodavac može da deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana. Odredbom člana 105. stav 5. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 96/19, 158/20-aneks I) predviđeno je da deci zaposlenih do 15 godina starosti pripada pravo na prigodan poklon za Novu godinu – novčana čestitka u vrednosti do neoporezovanog iznosa koji je predviđen Zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, u skladu sa odlukom direktora zdravstvene ustanove, a uz prethodno pribavljeno mišljenje reprezantativnog sindikata ustanove koji pripada reprezentativnom sindikatu u delatnosti zdravstvene zaštite stanovništva u Republici Srbiji.

Suprotno navodima revizije i imajući u vidu citiranu normu PKU kojom je predviđeno predmetno pravo na prigodan poklon za Novu godinu u vrednosti do neoporezovanog iznosa, a da je Vlada Republike Srbije donela zaključke kojima je preporučeno između ostalih, svim direktnim i indirektnim korisnicima budžeta RS, da obezbede iznos od 3.000,00 dinara po detetu na ime poklona za Novu godinu – novčanu čestitku za decu zaposlenih, to je i po oceni Vrhovnog suda tuženi dužan da iznose koji su utvrđeni zaključcima Vlade Republike Srbije od 3.000,00 dinara po detetu za 2022. i 2023. godinu isplati zaposlenoj BB, majci dva maloletna deteta, VV, rođenog ...2014. godine i GG, rođene ...2016. godine, sa zakonskom zateznom kamatom shodno članu 277. ZOO.

Bez uticaja je revizijsko ukazivanje tuženog da preporuke Vlade RS nemaju obavezujući karakter za njega kao poslodavca da donese pomenute odluke. Naime, donošenjem predmetnog zaključka Vlade RS, država potvrđuje postojanje sredstava i obavezuje rukovodioca na isplatu. Ako je Vlada RS donela Zaključak o isplati 3.000 dinara za zaposlene u zdravstvu, pojedinačna ustanova ne može uskratiti to pravo pozivajući se na neobaveznost. Naime, propust poslodavca da donese odluku ne može biti na štetu zaposlenog, niti da se poslodavac u tom slučaju može osloboditi obaveze da zaposlenom isplati novčanu čestitku u obimu predviđenom zaključcima Vlade Republike Srbije, kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud. Naime, tuženi poslodavac je imao mogućnost da sam odredi na koji način i u kojoj visini (najviše do visine neoporezovanog iznosa predviđenog zakonom) će konkretno svoju obavezu ispuniti, što poslodavac nije učinio, pa sam snosi posledice takvog nečinjenja. Ovo posebno što je pomenutim PKU predviđeno predmetno pravo, dok je zaključcima Vlade RS konkretizovan njihov obim, pa su razlozi nedonošenja odluke na koje se revizija poziva kao razloge neosnovanosti tužbenog zahteva, potpuno bez uticaja na drugačije odlučivanje. Osnov spornog potraživanja leži u citiranoj normi PKU, dok pomenuti zaključci Vlade RS imaju pravno dejstvo na rešenje konkretne pravne stvari, pa je tuženi morao i po oceni ovog suda, da odlukom direktora utvrdi sporno pravo u iznosu od 3.000,00 dinara.

Naime, navedeno pravo zaposlenog propisano Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe je ograničeno preporukom Vlade RS za 2022. i 2023. godinu na iznos od po 3.000,00 dinara po detetu za svaku godinu. Sledom navedenog, po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda iz pobijane presude da zaposlena BB u konkretnom slučaju može tražiti isplatu novčanih iznosa za novčanu čestitku za Novu godinu ( 2022. i 2023. godinu) , s obzirom da je tužena njenoj deci nije isplatila iznose koje je preporučila Vlada RS.

Navedene odredbe KU ne propisuju minimalni, već samo maksimalni iznos poklona za Novu godinu – do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, a visina novogodišnjeg poklona za svaku godinu se određuje na osnovu odluke poslodavca. Dakle, poslodavac je dužan da obezbedi novogodišnji poklon za decu zaposlenih do 15 godina koji ne može biti veće vrednosti od neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, ali ne nužno u toj vrednosti, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Tuženi je pravilno obavezan da isplati utvrđenu naknadu po navedenom osnovu za 2022. i 2023. godinu u iznosima od 3.000,00 dinara po detetu (ukupno 6.000,00 dinara za svaku godinu), to sledi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da zaposlena BB nema pravo na razliku između dosuđenog i veštačenjem utvrđenog maksimalnog neoporezivog iznosa zarade na primanja zaposlenog.

Saglasno navedenom, zakonodavac je jasno i nedvosmisleno odredio vrednost poklona za Božić i Novu godinu – novčanu čestitku, poslodavac je dužan da obezbedi u vrednosti do neoporezovanog iznosa, što znači da je za tu svrhu mogao odrediti iznose od 3.000,00 dinara po maloletnom detetu za 2022. i 2023. godinu. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda kada je pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i delimično usvojio tužbeni zahtev, kako je to bliže određeno u izreci pobijane presude.

Pravilno je odlučeno o naknadi troškova postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154,. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković