Prema izveštaju sudije izvestioca od 28.07.2026. godine, spisi predmeta Gž 257/20 dodeljeni su u rad sudiji izvestiocu dana 08.12.2021. godine, nakon čega je rešenjem tog suda Gž 257/20 od 15.06.2022. godine otvorena rasprava u predmetnoj pravnoj stvari i ročište zakazano za 19.09.2022. godine, na kome su pristupili dotadašnji punomoćnik tužilje i tuženi lično, dok punomoćnik tuženog, advokat Petar Janković iako uredno pozvan na isto nije pristupio niti je opravdao svoj izostatanak. Na tom ročištu punomoćnik tužilje informativno je upoznao sud da je tužilja preminula, te je istom dat nalog da u roku od 15 dana dostavi sudu izvod iz matične knjige umrlih za tužilju. Advokat Zdravko Đukanović nije postupio po navedenom nalogu suda, pa se sud dopisom od 12.05.2023. godine službenim putem obratio nadležnom matičaru i zatražio dostavljanje izvoda iz matične knjige umrlih za tužilju. Postupajući po navedenom dopisu dana 02.06.2023. godine sudu je dostavljen izvod iz matične knjige umrlih za Grad Beograd, matično područje Savski venac, iz kog je utvrđeno da je pod tekućim brojem ... za 2019. godinu izvršen upis činjenice smrti na dan ...2019. godine tužilje BB rođene ...1955. godine sa poslednjim prebivalištem u Beogradu, ulica ... broj ... . Zbog smrti tužilje rešenjem tog suda Gž 257/20 od 07.06.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđen je prekid postupka u toj pravnoj stvari zbog smrti stranke, stavom drugim izreke, odlučeno da će postupak biti nastavljen kada naslednici tužilje, preuzmu postupak ili ih sud na predlog protivne strane, pozove da to učine. Rešenje je dostavljeno punomoćniku tuženog advokatu Petru Jankoviću dana 26.06.2023. godine. U toku postupka pred drugostepenim sudom nije preuzet postupak od strane zakonskih naslednika tužilje uz dostavljanje odgovarajućih dokaza o srodstvu, odnosno pravnom sledbeništvu pokojne stranke niti je protivna stranka predlagala da ih sud pozove da to učine, saglasno odredbi člana 225. ZPP zbog čega u toj fazi postupka pred drugostepenim sudom još uvek nema mesta nastavku postupka.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je Apelacioni sud u Beogradu zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku sa ocenom da je sud, imajući u vidu složenost predmeta i postupanje stranaka u postupku, preduzimao procesne radnje u razumnom roku, zbog čega je odbio kao neosnovan prigovor predlagača za ubrzanje predmetnog postupka.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u odredbi člana 10. stav 1. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“-međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005, 7/2005... („Službeni glasnik RS“- međunarodni ugovori, br. 12/2010, 10/2015), u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu javnu raspravu, u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka.

Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativno jer se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva. Slučajevi koji, prema svojim okolnostima, imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju odnosno posebnu i izuzetnu hitnost te se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim.

U konkretnom slučaju nakon utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g 65/22 od 18.01.2023. godine, sud je postupao ažurno, doneo je rešenje o otvaranju rasprave pred drugostepenim sudom (član 383. ZPP) i zakazao ročište na kome je punomoćnik tužilje obavestio sud o smrti tužilje, ali nije postupio po nalogu suda da dostavi dokaz o navedenoj činjenici – izvod iz matične knjige umrlih u datom roku, nakon čega je sud po službenoj dužnosti od nadležnog organa isti pribavio. Kako prekid postupka zbog smrti stranke nastupa po samom zakonu, sud je doneo rešenje Gž 257/20 od 07.06.2023. godine kojim je utvrdio prekid postupka primenom člana 222. stav 1. tačka 1. ZPP i člana 385. ZPP. Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 222. tačka 1. do 5. ZPP nastaviće se kada naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih suda na predlog protivne strane pozove da to učine (član 225. ZPP), pri čemu se moraju dostaviti i dokazi o srodstvu odnosno pravnom sledbeništvu pokojne stranke, što pred drugostepenim sudom nije učinjeno, zbog čega pred drugostepenim sudom nema mesta nastavku postupka. Kako je prema odredbi člana 224. Zakona o parničnom postupku propisano da prekidom postupka prestaju da teku svi rokovi određeni za vršenje parničnih radnji i da za vreme trajanja prekida postupka sud ne može da preduzima nikakve radnje u postupku (stav 2. istog člana), to se sve do ispunjenja uslova za nastavak postupka propisanih članom 225. stav 1. istog Zakona ne može ostvariti delotvorno dejstvo traženih mera radi ubrzanja postupka, kako je to pravilno utvrdio i Apelacioni sud.

Vrhovni sud ističe da je u svojoj praksi Evropski sud za ljudska prava izrazio stav prema kome samo ona odlaganja za koja se država može smatrati odgovornom mogu opravdati nalaz da je prekoračen razumni rok (stav 61. presude od 13.11.2003. godine donete u predmetu Napialo protiv Hrvatske, broj predstavke 66485/01).

Polazeći od navedenih materijalno-pravnih odredbi u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud odlučujući o pritovoru predlagača pravilno ocenio sve utvrđene činjenice bitne za odluku u ovoj pravnoj stvari i prilikom donošenja pobijanog rešenja uzeo u obzir sve napred navedene okolnosti. Činjenica da postupak pred drugostepenim sudom još uvek nije okončan, nije od uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, jer se postupanje drugostepenog suda za sada ne može oceniti kao neažurno ili van razumnog roka zbog prekida postpuka zbog smrti stranke koji traje više godina, s obzirom da sud ne može da preduzima nikakve radnje u postupku sve do ispunjenja uslova za nastavak postupka propisanih članom 225. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Marina Milanović, s.r.

Pouka o pravnom leku

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković