.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21651/2024
02.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Mirosavljević, predsednika veća, Gordane Komnenić, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca Gradske opštine Stari grad, Beograd, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, Odeljenje Gradskog pravobranilaštva za Opštine Vračar, Zvezdara, Palilula, Savski Venac i Stari Grad, protiv tuženih AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Uroš Marković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2929/24 od 05.06.2024. godine, u sednici održanoj 02.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2929/24 od 05.06.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2929/24 od 05.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10669/23 od 05.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obavežu tuženi da tužiocu plate 3.199.185,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos glavnog duga, kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 33.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2929/24 od 05.06.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijeni zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da sud o istoj odluči u smislu člana 404. ZPP, kao o izuzetno dozvoljenoj.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 10/23), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata zakupnine za utuženi period, a nižestepeni sudovi su, s pozivom na odredbu člana 375. ZOO, ocenili da je potraživanje zastarelo, u situaciji kada tužilac u toku postupka nije navodio da je predmetni poslovni prostor koji je bio predmet ugovora o zakupu ostao u državini tuženih, niti dokazivao visinu koristi koju je tuženi eventualno imao od toga. Pobijana presuda doneta je primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava i u skladu je sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog i Vrhovnog kasacionog suda u vezi sa primenom člana 375. ZOO, a pitanje tereta dokazivanja na okolnost postojanja odnosno ne postojanja pravnog osnova za korišćenje predmetnog poslovnog prostora zavisi od činjeničnog stanja u svakom konkretnom sporu i ne predstavlja razlog za posebnu reviziju. Iz navedenih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Stoga nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni sud odlučio kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi duga tužilac je podneo 04.01.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 3.199.185,00 dinara (27.227,00 EUR).
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da je revizija nedozvoljena.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo na osnovu odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dragana Mirosavljević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
