Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 863/25 od 29.01.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Miljana Momčilovića, advokata Srđana Svrzića, i potvrđena presuda Višeg suda u Smederevu K 14/25 od 21.07.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Miljana Momčilovića, advokat Irina Borović i advokat Lidija Mitrović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud odloži izvršenje pravnosnažne presude, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Miljana Momčilovića dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branioci okrivljenog Miljana Momčilovića, advokat Irina Borović i advokat Lidija Mitrović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da su pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz, branioci označavaju potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PU Smederevo od 05.03.2024. godine kojom je od AA privremeno oduzeta PVC kesica u kojoj se nalazila biljna zeljasta materija nalik na marihuanu, bruto težine 1,5 grama, koja je, prema navodima zahteva, pribavljena nezakonitom radnjom pretresanja AA, a ne njenog pregleda kako se to navodi u pobijanim presudama. Sa tim u vezi branioci ističu da se prema odredbi člana 97. Zakona o policiji i člana 56. Pravilnika o policijskim ovlašćenjima, pregled lica obavlja uvidom u sadržaj odeće i obuće, a što, prema njihovom mišljenju, podrazumeva samo opipavanje površine odeće i vizuelno opažanje, ali ne i zavlačenje ruke u džep lica, što je u konkretnom slučaju policijska službenica PU Smederevo učinila tokom pregleda AA, pa je samim njen pregled prerastao u pretresanje, za koji nije postojala naredba suda, niti su bili ispunjeni ni uslovi za pretresanje lica bez naredbe niti je o tom pretresanju podnet izveštaj sudiji za prethodni postupak, u smislu odredbi člana 159. i 160. ZKP. Samim tim, potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Smederevo od 05.03.2024. godine od AA, koja je presudom Višeg suda u Smederevu K 40/24 od 31.03.2025. godine oglašena krivom zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, i drugi dokazi koji su iz takvog nezakonitog pretresanja proistekli, i to: zapisnik o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku RCKF u Nišu 03.6.5.3.1 broj 234-3-1408/24 od 17.04.2024. godine i izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PU Smederevo Kt 601-212/24 od 12.03.2024. godine sa pratećom forenzičkom fotodokumentacijom, koji su, prema navodima zahteva, bili odlučujući za donošenje pobijanih presuda, predstavljaju nezakonite dokaze koji su morali biti izdvojeni iz spisa predmeta, u smislu odredbe člana 16. stav 1. i 84. ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizilazi da je policijska službenica PU Smederevo, dana 05.03.2024. godine, nakon što je sa kolegama u Smederevu, na ulici ..., uočila kontakt okrivljenog Miljana Momčilovića i AA, prema kojoj je krivični postupak razdvojen i okončan pravnosnažnom presudom Višeg suda u Smederevu K 40/24 od 31.03.2025. godine kojom je oglašena krivom zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP shodno članu 97. stav 3. Zakona o policiji, obavila pregled AA, tokom kog je pronađena jedna PVC kesica sa biljnom zeljastom materijom nalik na marihunu, bruto težine 1,5 grama, koja je prikazana na fotografiji broj 1. forenzičke fotodokumentacije od 05.03.2024. godine koja je sastavni deo izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta PU Smederevo Kt 601-212/24 od 12.03.2024. godine, o čemu je, prema stanju u spisima predmeta, između ostalog, istog dana obavešten javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, u skladu sa članom 286. stav 4. ZKP, a predmet pronađen pregledom, na osnovu člana 147. stav 1. i 150. stav 1. ZKP, privremeno oduzet uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od 05.03.2024. godine, koju je AA, potpisala bez primedbi.

Dalje, iz spisa predmeta proizilazi da je naredbom javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Smederevu Kt 14/24 od 07.03.2024. godine, na osnovu člana 113, 114. stav 4, 117 stav 1, 118 i 120. ZKP, između ostalog, određeno fizičko-hemijsko veštačenje, predmeta oduzetog od AA radi utvrđivanja da li predstavlja supstancu ili preparat koji je proglašen za opojnu drogu, koje je povereno Nacionalnom centru za kriminalističku forenziku RCKF u Nišu, čija forenzički veštak je, postupajući u skladu sa naredbom o veštačenju i odredbom člana 123. ZKP, svoj nalaz i mišljenje izneo u zapisniku o veštačenju 03.6.5.3.1 broj 234-3-1408/24 od 17.04.2024. godine.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, iz iznetog stanja u spisima predmeta proizilazi da u konkretnom slučaju nije obavljeno pretresanje lica, kako to branioci okrivljenog Miljana Momčilovića u zahtevu ističu, već pregled lica, odnosno AA, za koji su policijski službenici ovlašćeni odredbom člana 286. stav 1. i 2. ZKP i člana 97. stav 3. Zakona o policiji, koja propisuje da se pregledom lica smatra uvid u sadržaj odeće i obuće, pa za preduzimanje ove radnje u okolnostima u kojima je izvršena, nije bila neophodna naredba suda niti podnošenje izveštaja sudiji za prethodni postupak, što je slučaj kada ovlašćena službena lica preduzimaju pretresanje bez naredbe suda, već je o ovoj radnji policija bila dužna da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja, obavesti javnog tužioca, u skladu sa članom 286. stav 4. ZKP, što je i učinjeno. Pri tome, privremeno oduzimanje predmeta od AA, koji je pronađen prilikom njenog pregleda, izvršeno je u skladu sa odredbama člana 147 stav 1. ZKP i 150. stav 1. ZKP, pa su potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Smederevo od 05.03.2024. godine, rezultat zakonito sprovedene radnje pregleda lica i forenzičko fotografisanje oduzetog predmeta, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Miljana Momčilovića, zakoniti dokazi na kojima se presuda, u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku, može zasnivati. Isto važi i za zapisnik o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku RCKF u Nišu veštačenju 03.6.5.3.1 broj 234-3-1408/24 od 17.04.2024. godine, obzirom da je fizičko-hemijsko veštačenje predmeta oduzetog od AA, prema naredbi javnog tužioca, u svemu sprovedeno u skladu sa odredbama člana 113, 114, 117, 120. i 123. ZKP, kojima su propisane pretpostavke i postupak sprovođenja ove dokazne radnje.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Smederevo od 05.03.2024. godine, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PU Smederevo Kt 601-212/24 od 12.03.2024. godine sa pripadajućom forenzičkom fotodokumentacijom od 05.03.204. godine i zapisnik o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku RCKF u Nišu veštačenju 03.6.5.3.1 broj 234-3-1408/24 od 17.04.2024. godine, koji su proistekli iz zakonskih ovlašćenja policije, ni sami po sebi niti po načinu pribavljanja, nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku već, nasuprot navodima zahteva, predstavljaju zakonite dokaze, koji mogu biti korišćeni u krivičnom postupku, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Miljana Momčilovića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U preostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, kao nezakonite dokaze na kojima se presuda po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, a bez kojih, s obzirom na druge dokaze, ne bi bila donesena ista presuda, branioci okrivljenog Miljana Momčilovića označavaju iskaz AA iznet na zapisniku o saslušanju osumnjičene u PU Smederevo od 05.03.2024. godine, zapisniku o saslušanju pred javnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Smederevu Kti 10/24 od 03.10.2024. godine i zapisniku o glavnom pretresu od 31.03.2025. godine, kao i presudu Višeg suda u Smederevu K 40/24 od 31.03.2025. godine, kojom je AA oglašena krivom zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ.

Međutim, u pogledu presude Višeg suda u Smederevu K 40/24 od 31.03.2025. godine, u koju je prvostepeni sud u skladu sa odredbom člana 405. ZKP izvršio uvid tokom dokaznog postupka, branioci okrivljenog Miljana Momčilovića u obrazloženju zahteva ne navode u čemu se konkretno sastoji nezakonitost navedenog dokaza, odnosno da li smatraju da je isti nezakonit sam po sebi ili po načinu pribavljanja, pa Vrhovni sud zahtev u ovom delu nije razmatrao nalazeći da nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže navođenje konkretnog razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i njegovo obrazloženje.

Sa druge strane, osporavajući zakonitost zapisnika o saslušanju osumnjičene u PU Smederevo od 05.03.2024. godine, zapisnika o saslušanju pred javnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Smederevu Kti 10/24 od 03.10.2024. godine i zapisnika o glavnom pretresu od 31.03.2025. godine, branioci okrivljenog Miljana Momčilovića u zahtevu za zaštitu iznose sopstvenu ocenu iskaza AA, prema kojoj je krivični postupak razdvojen i pravnosnažno okončan navedenom, osuđujućom presudom Višeg suda u Smederevu K 40/24, i iskaza svedoka BB, VV i GG, policijskih službenika PU Smederevo, i na osnovu toga iznose sopstveni zaključak da, u konkretnom slučaju, osim priznanja AA, čiju istinitost i potpunost dovode u sumnju, nema dokaza da joj je okrivljeni Miljan Momčilović prodao opojnu drogu, budući da pronalazak iznosa od 2.000,00 dinara kod okrivljenog, za koji nije utvrđeno da je je predat od strane AA jer genetsko veštačenje bioloških tragova nije vršeno, svakako ne predstavlja dokaz da je okrivljeni izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim i osuđen pobijanim presudama.

Iznetim navodima zahteva, branioci okrivljenog Miljana Momčilovića, prema nalaženju Vrhovnog suda, u suštini ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, u čije razmatranje se ovaj sud nije upuštao jer navedena povreda zakona, ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branilaca može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković