Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Ćirić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati i to na izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta PU Pirot Kt.br.308- 349/24 i krim-tehničkoj dokumentaciji Pu Pirot od 29.06.2024. godine, u kojoj se nalaze fotografije na kojima je prikazana prepiska putem SMS poruka fotografisana u mobilnom telefonu BB, koja je vođena između nje i lica koje je u njenom telefonu memorisano pod imenom „...“, sa brojem telefona .... Svoj stav branilac obrazlaže navodima da fotografije prepisa telefonskih poruka, koje je oštećena predala policijskoj upravi u Pirotu, koji su izvršili njihovo fotografisanje, bez prisustva okrivljenog ili njegovog branioca, pri čemu nije utvrđeno da li je ostvarena sa brojem telefona koji koristi okrivljeni i da li odgovara prepisci sa broja telefona okrivljenog, ne može predstavljati zakonito pribavljeni dokaz, niti se ceniti na osnovu člana 16. stav 3. ZKP. Ovo iz razloga što su primenom odredbe člana 138. stav 4. ZKP prepisi telefonskih poruka mogli biti predmet ocene od strane suda samo ukoliko su potvrđeni drugim dokaznim sredstvima, a što nije slučaj u ovom postupku. Branilac okrivljenog ističe da su na ovaj način povređene i odredbe člana 133. stav 1., 135. stav 1. i 3., 155. i 158. stav 1. ZKP, te da elektronski zapisi nisu ništa drugo do elektronski podaci, a koji se izričito spominju u vezi sa uređajima za automatsku obradu podataka, te saglasno navedenim odredbama, mogu se prikupljati kao dokaz na osnovu pretresanja uređaja za automatsku obradu podataka, odnosno prilikom vršenja uviđaja na mobilnom telefonu može se privremeno oduzeti samo uređaj kao izvor elektronskog dokaza, ali se ne mogu oduzeti prikupljeni računarski podaci kao isprave, u njih se može ostvariti samo uvid, odnosno prikupljanje računarskih podataka iz mobilnih telefona je moguće isključivo na osnovu pretresanja, kako je to predviđeno odredbom člana 152. stav 3. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta PU Pirot Kt 308-349/2024 od 01.07.2024. godine konstatovano da je dana 29.06.2024. godine izvršeno KT fotografisanje lica mesta koje je izvršeno u prostorijama PU Pirot i to poruka u mobilnom telefonu BB, poslatih sa broja telefona BB, memorisanog u njenom telefonu kao „...“, a fotografisanje je izvršeno u prisustvu podnosioca zahteva, te je u izveštaju još navedeno da je BB prijavila AA da je, pošto je od njega zatražila na zajam 50 evra do kraja meseca, otišla kod njega kući kako bi uzela novac i nakon popijene kafe, AA je počeo seksualno da je uznemirava, tako što je stavio njenu ruku u njegov šorts, zatim izvadio svoj polni organ i terao je da mu sedne u krilo, te da joj je slao poruke uvredljive i preteće sadržine. Pored izveštaja, u spisima predmeta se nalazi i fotodokumentacija u kojoj se nalazi 14 fotografija koje prikazuju izgled karakteristika telefona koje je prikazala BB, te prepiska putem sms poruka fotografisana u mobilnom telefonu BB, a između nje i lica koje je u njenom telefonu memorisano kao „...“, sa broja telefona ...

Iz zapisnika o ispitivanju svedoka pred javnim tužiocem OJT u Pirotu dana 09.09.2024. godine i iz zapisnika sa glavnog pretresa pred Osnovnim sudom u Pirotu održanom dana 20.10.2025. godine, proizilazi da je oštećena u svojim iskazima opisivala sadržinu SMS poruka koje je slao okrivljeni, a na glavnom pretresu održanom dana 19.09.2024. godine, Osnovni sud u Pirotu je izvršio uvid u izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta Kt. br.308-349/24 od 01.07.2024. godine.

Odredbom člana 152. stav 3. ZKP je propisano da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi preduzima na osnovu naredbe suda i po potrebi uz pomoć stručnog lica.

Vrhovni sud, s obzirom na prethodno izneto, nalazi da odredba člana 152. stav 3. ZKP nije povređena, s obzirom da u konkretnom slučaju nije vršeno pretresanje mobilnog telefona okrivljenog, već su sudu dostavljeni podaci dobijeni fotografisanjem ekrana mobilnog telefona svedoka oštećene BB, kojima su upotpunjeni navodi koje je iznela u svojim iskazima datim pred zamenikom javnog tužioca i sudom, pa se pitanje njihove verodostojnosti razmatra u dokaznom postupku.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP je propisano da je isprava svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koje se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način, a u stavu četiri istog člana, da se verodostojnost sadržaja isprava, osim isprava iz stava 2. istog člana, utvrđuje izvođenjem drugih dokaza i ocenjuje u skladu sa članom 16. stav 3. ZKP.

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je sud, u toku dokaznog postupka, fotografije ekrana mobilnog telefona oštećene BB izveo kao pisani dokaz, u konkretnom slučaju nije ni vršeno pretresanje uređaja - mobilnog telefona oštećene, već se radi o podacima dobijenim fotografisanjem ekrana mobilnog telefona oštećene, koje je ona, u cilju zaštite svojih interesa, samo prikazala ovlašćenim licima MUP-a PS Pirot i kojima je potkrepila svoje tvrdnje vezano za radnju izvršenja krivičnog dela. S toga, navedene fotografije, po stavu ovog suda predstavljaju isprave koje su podobne da se koriste u krivičnom postupku, a njihovu verodostojnost sud je utvrđivao i cenio u kontekstu ostalih izvedenih dokaza, po slobodnom sudijskom uverenju.

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu branioca okrivljenog.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 3) ZKP, navođenjem da je izreka presude nerazumljiva, jer se u istoj ne navode činjenice i okolnosti koje čine obeležje krivičnog dela, odnosno da nije navedeno da je radnja izvršenja preduzeta u nameri povrede dostojanstva oštećene, niti je opisana posledica, odnosno da je radnja izvršenja kod oštećene izazvala strah ili neprijateljsko, ponižavajuće okruženje.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe da događaju koji se odigrao u kući okrivljenog nije prisustvovao niko, osim okrivljenog i oštećene, pa se ocena odbrane i iskaz oštećene može utvrđivati isključivo na osnovu posrednih dokaza, a da su tokom postupka ispitani svedoci VV i GG, koji su komšije okrivljenog i koji su u svom iskazu demantovali navode oštećene, navodeći da su i okrivljeni i oštećena zajedno izašli iz kuće, da je okrivljeni ispratio oštećenu do kapije i da su se prijateljski razišli uz pozdrav „ćao, ćao". Samim tim, prema navodima iz zahteva, nisu potvrđeni navodi oštećene da je sama izašla iz kuće okrivljenog, a da je on izašao kada je ona bila na kapiji, niti su videli bilo šta neuobičajeno na strani oštećene, kao što je uznemirenost ili bežanje. Po oceni branioca, krivica okrivljenog se ne može zasnivati samo na osnovu zaključka suda da oštećena i saslušani svedok nisu imali razloga da neosnovano terete okrivljenog, posebno imajući u vidu da postoji razlika u iskazima oštećene i svedoka DD, a pritom sud ne daje argumente zbog čega smatra da su iskazi svedoka VV i GG dati u cilju pomoći okrivljenom. Branilac još ističe da je sud pogrešno utvrdio da je oštećena odmah prijavila događaj policiji, s obzirom da to ne proizilazi iz materijalnih dokaza jer je izvod iz dnevnika događaja sačinjen dana 29.06.2024 godine, a ne 27.06.2024.godine.

Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način branilac okrivljenog suštinski osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na, prema sopstvenom stavu, pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Kako povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 3) i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković