Okrivljeni Nikola Miljković je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 36.675,96, kao i iznos od 69.090,00 dinara, u korist budžetskih sredstava VJT u Kraljevu i u korist budžetskih sredstava PU u Kraljevu iznos od 68.100,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 125/26 od 18.03.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalba VJT u Kraljevu i žalba branioca okrivljenog Nikole Miljkovića i presuda Višeg suda u Kraljevu K 10/25 od 10.12.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Nikole Miljkovića, advokat Milan Marković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje i odlučivanje prvostepenom sudu,

- branilac okrivljenog Nikole Miljkovića, advokat Vladimir Janković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje i odluku ili da iste preinači i okrivljenog osudi zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 2. Krivičnog zakonika i izrekne mu kaznu u granicama dozvoljenog ublažavanja kazne ispod zakonskog minimuma.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog Nikole Miljkovića, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Nikole Miljkovića, su neosnovani.

Branilac okrivljenog Nikole Miljkovića, advokat Milan Marković kao razlog podnošenja, zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, tvrdeći da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima, u smislu odredbe člana 16. ZKP. Svoju tezu branilac zasniva na analizi hronologije policijskog postupanja, navodeći da su ovlašćena službena lica, pre formalnog pretresanja stana, faktički lišila slobode okrivljenog njegovim smeštanjem u službeno vozilo i prevozom do kuće u kojoj je vršen pretres, kao i da su pripadnici policije, prilikom vršenja pretresa postupali, suprotno odredbama članova 156. i 157. ZKP, ignorišući izričit zahtev okrivljenog za prisustvom branioca, iznoseći pri tome tvrdnju, da je predmetna opojna droga pronađena pre otpočinjanja pretresa i dovođenja okrivljenog na lice mesta, čime je dokazna radnja pretresanja bila fiktivna. Iz ovakvog postupanja policije, branilac izvodi zaključak, da su svi materijalni dokazi proistekli iz te dokazne radnje, uključujući i zapisnik o pretresanju i potvrdu o oduzetim predmetima, neupotrebljivi, kao „plodovi otrovnog drveta“. Sa navedenim u vezi, branilac ističe i povredu odredbe člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP, budući da okrivljeni prilikom preduzimanja navedenih radnji nije imao branioca, iako su postojali uslovi za njenu primenu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Miljkovića, advokata Milana Markovića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 152. stav 1. ZKP propisano je da se pretresanje stana i drugih prostorija ili lica može preduzeti ako je verovatno da će se pretresanjem pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak. Stavom 2. istog člana propisano je da se pretresanje stana i drugih prostorija ili lica preduzima na osnovu naredbe suda ili izuzetno bez naredbe na osnovu zakonskog ovlašćenja.

Odredbom člana 156. stav 1. ZKP propisano je da posle predaje naredbe o pretresanju, držalac stana i drugih prostorija ili lice na kome će se pretresanje preduzeti poziva se da dobrovoljno preda lice, odnosno predmete koji se traže. Stavom 2. je propisano da će se držalac ili lice iz stava 1. ovog člana poučiti da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju. Stavom 4. je propisano da će se držalac stana i drugih prostorija pozvati da prisustvuje pretresanju, dok je stavom 7. propisano da pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci koji će se pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika.

Odredbom člana 157. stav 4. ZKP propisano je da će se o svakom pretresanju sačiniti zapisnik u kome će se tačno opisati predmeti i isprave koji se oduzimaju i mesto na kome su pronađeni. Istom odredbom je propisano i da se u zapisnik unose primedbe prisutnih lica, a zapisnik o pretresanju potpisuju prisutna lica, dok se o oduzetim predmetima sačinjava potvrda koja će se odmah izdati licu od koga su predmeti, odnosno isprave oduzete.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PS Raška Kppr 50/24 od 19.11.2024. godine, proizlazi da je u vremenskom periodu od 13,30 časova do 14,30 časova, izvršeno pretresanje stana i drugih prostorija držaoca Nikole Miljkovića u ... u ulici .... broj ..., i to na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Raškoj Kppr 50/24 od 18.11.2024. godine. Pre preduzimanja pretresanja, naredba je, u smislu člana 156. stav 1. ZKP predata držaocu Nikoli Miljkoviću, uz poziv da dobrovoljno preda lica, odnosno predmete koji se traže, pri čemu je poučen da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, ali je isti izjavio da ne zahteva prisustvo advokata. Pretresanje stana obavljeno je u prisustvu dva punoletna građanina u svojstvu svedoka i to: AA i BB, koji su prema konstataciji na zapisniku, poučeni o njihovoj ulozi tokom sprovođenja pretresanja i isti su, uz ovlašćena službena lica PS Raška, potpisali zapisnik, na kome nisu konstatovane bilo kakve primedbe. Zapisnik je bez primedbi potpisao i Nikola Miljković.

Nakon obavljenog pretresa na navedenoj adresi, u smislu člana 150. stav 1. ZKP, izdata je i potvrda o privremeno oduzetim predmetima broj 64790/2024 od 19.11.2024. godine.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je pretresanje stana i drugih prostorija, u konkretnom slučaju, u svemu izvršeno u skladu sa odredbama člana 155, 156. i 157. ZKP, kojima su propisane pretpostavke i postupak sprovođenja ove dokazne radnje.

Stoga, po oceni ovog suda, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PS Raška Kppr 50/24 od 19.11.2024. godine, ni sam po sebi, a ni prema načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i predstavlja zakonit dokaz na kojem se presuda, u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku može zasnivati, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

Imajući u vidu da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija, ne predstavlja nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, to ni dokazi proistekli iz istog – potvrda o privremeno oduzetim predmetima, kao i ostali dokazi proistekli iz dokazne radnje pretresanja, ne predstavljaju nezakonite dokaze.

Pored ovoga, kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca, kojima isti, kao nezakonit dokaz označava službenu belešku o obaveštenju primljenom od građanina VV, imajući u vidu da navedena službena beleška nije izvedena kao dokaz u postupku, niti je sud na istoj zasnovao svoju presudu.

Iz iznetih razloga neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Miljkovića advokata Milana Markovića kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Nadalje, prema odredbi člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP okrivljeni mora imati branioca, ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna - od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, dok prema tački 3) iste odredbe, okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.

Naime, branilac okrivljenog Nikole Miljkovića, advokat Milan Marković u podnetom zahtevu formalno ukazuje na povredu odredbe člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP, međutim iznetom argumentacijom „o faktičkom lišenju slobode“ okrivljenog pre pretresanja, suštinski ukazuje na povredu prava na obaveznu odbranu iz člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kako prema stanju spisima, okrivljeni u procesnopravnom smislu nije bio lišen slobode, niti je bio zadržan ili pritvoren, te kako je od trenutka prvog saslušanja u PS Raška dana 19.11.2024. godine imao branioca advokata Srđana Spasojevića, koji mu je postavljen po službenoj dužnosti rešenjem PS Raška Ku EDD 611337/2024 od istog dana, na koji način je u potpunosti ispoštovano njegovo pravo na stručnu pomoć, to po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije došlo do povrede prava na obaveznu odbranu ni po tački 2), niti po tački 3) člana 74. stav 1. ZKP, kako se to neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Miljkovića advokata Milana Markovića.

Neosnovano se u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti oba branioca okrivljenog Nikole Miljkovića, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a u zahtevu branioca - advokata Milana Markovića i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu branioca okrivljenog Nikole Miljkovića, advokata Milana Markovića, ističe se da radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude, ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, jer uzgoj, branje, sušenje i usitnjavanje biljke kanabisa, kada su preduzeti isključivo radi lične upotrebe, ne predstavljaju „proizvodnju“ opojne droge, u smislu navedene zakonske odredbe, posebno imajući u vidu da se, shodno odredbi člana 22. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, pod proizvodnjom podrazumevaju radnje kojima se stvara nova psihoaktivna supstanca ili se postojeća prerađuje, dok je u konkretnom slučaju reč o radnjama preduzetim nad već formiranom biljkom.

Dalje se u oba zahteva branilaca okrivljenog Nikole Miljkovića ističe, da je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjena odredba člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, jer radnje okrivljenog, prema činjeničnom stanju utvrđenom pravnosnažnom presudom, predstavljaju isključivo neovlašćen uzgoj psihoaktivne konoplje, odnosno radnje obuhvaćene odredbom člana 246. stav 2. Krivičnog zakonika, a ne proizvodnju opojne droge, ističući pri tome, da iz izvedenih dokaza proizilazi da je predmetna opojna droga bila namenjena isključivo ličnoj upotrebi, dok branilac – advokat Milan Marković dodatno navodi da bi, imajući u vidu takvu namenu, eventualno dolazila u obzir i pravna kvalifikacija iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni Nikola Miljković je u vreme i mestu označenom u izreci, pri čemu je njegova sposobnost da shvati značaj dela i upravlja svojim postupcima bila smanjena do bitnog, ali ne i bitno, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, neovlašćeno proizvodio supstancu koja je proglašena za opojnu drogu, tako što je u kući svog oca gde povremeno živi, zasadio u dve kante i do zrelosti uzgajao dve biljke Cannabis sativa, koje je nakon sazrevanja obrao i njene delove osušio i usitnio, na koji način je neovlašćeno proizveo opojnu drogu kanabis sa psihoaktivnom supstancom THC u masenom udelu većem od 0,3%, podobnu za konzumiranje, a koja se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“ br. 77/2024 od 20.09.2024. godine), da bi istu, u količini od 317,07 grama neto mase, držao u kući sve do 19.11.2024. godine, kada su mu policijski službenici PS Raška, prilikom pretresa kuće istu pronašli i uz potvrdu privremeno oduzeli, iako je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Dakle, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga, kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga, a učinilac mora postupati neovlašćeno. Pod proizvodnjom se podrazumeva svaka aktivnost izvršioca kojom se iz određenog materijala može dobiti supstanca koja ima svojstvo opojne droge, a sađenje i uzgajanje kanabisa predstavlja proizvodnju ukoliko su osim radnje setve i nege biljke u smislu biološkog zrenja, do okončanja vegetacije, preduzete i dalje radnje – ubiranje listova i cvetova, te sušenje i usitnjavanje prethodno uzgojene biljke kanabis.

Polazeći od navedenog, te kako iz činjeničnog opisa u izreci pravnosnažne presude, iz kog jasno proizilazi da je okrivljeni Nikola Miljković u kući svoga oca u kojoj povremeno živi, zasadio dve biljke Cannabis sativa, koje je do sazrevanja uzgajao, a nakon sazrevanja obrao, osušio i usitnio, čime je neovlašćeno proizveo supstancu koja je proglašena za opojnu drogu - kanabis, sa sadržajem THC većim od 0,3%, podobnu za konzumiranje, koju je potom u količini od 317,07 grama neto mase, držao u kući i koja mu je prilikom pretresa kuće pronađena od strane policijskih službenika i uz potvrdu o oduzetim predmetima privremeno oduzeta, to po nalaženju ovoga suda iz navedenih činjenica i okolnosti u izreci pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim, i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja - neovlašćeno proizvodio opojnu drogu, tako i subjektivna obeležja, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, koji obuhvata svest o zabranjenosti dela, pa su neosnovani navodi branioca okrivljenog Nikole Miljkovića, advokata Milana Markovića, kojima se ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Shodno iznetom, a kako je okrivljeni u konkretnom slučaju, kako je to već ranije navedeno, pored neovlašćenog uzgajanja biljaka, preduzeo i radnje branja, sušenja i usitnjavanja biljaka, kojima je proizveo supstancu koja ima svojstvo opojne droge – kanabis, koji sadrži psihoaktivnu supstancu THC u udelu većem od 0,3% koja se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, a što predstavlja radnju neovlašćene proizvodnje opojne droge koja je propisana kao radnja izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, to su neosnovani navodi zahteva oba branioca okrivljenog kojima se ističe da je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i da su radnje okrivljenog trebale biti pravno kvalifikovane kao krivično delo iz člana 246. stav 2. Krivičnog zakonika odnosno iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika.

Ostali navodi podnetih zahteva, kojima branioci okrivljenog osporavaju pravilnost utvrđenja nižestepenih sudova i ocenu izvedenih dokaza i iznose drugačije tumačenje okolnosti od značaja za donošenje odluke, a branilac – advokat Vladimir Janković, polemiše i sa nalazom i mišljenjem veštaka i osporava opravdanost izricanja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP. Pored ovoga branilac okrivljenog – advokat Milan Marković ukazuje i na povrede odredbi članova 9, 68, 232, 233, 234. i 235. ZKP.

Međutim, kako povrede odredbi članova 9, 68, 232, 233, 234, 235. i 440. ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje istih nije upuštao.

S obzirom na to, da uz zahtev za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Nikole Miljkovića, advokat Milan Marković nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni sud nije upuštao ni u ocenu navoda ovog branioca da je prilikom donošenja pobijanih presuda došlo do povrede Ustavom zagarantovanih prava iz člana 27, 28 i 33. Ustava RS.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud, je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković