Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je sud pobijanim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog. S tim u vezi navodi da izrekom pravnosnažne presude kojom je okrivljeni oglašen krivim sud okrivljenog nije obavezao da snosi troškove krivičnog postupka, da bi nakon toga doneo rešenja kojima je obavezao okrivljenog da snosi troškove punomoćnika oštećenih, pa je okrivljeni zbog toga morao da angažuje branioca, da na ovako doneta rešenja izjavi žalbe. Imajući navedeno u vidu, kao i odredbe ZKP koje se odnose na troškove postupka, po oceni odbrane, okrivljeni nije dužan da snosi i ovu vrstu troškova, kako to pogrešno u pobijanim rešenjima zaključuje sud.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Bečeju K 57/22 od 16.04.2024. godine, pravnosnažna 09.05.2024. godine, okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela prinuda u pokušaju iz člana 135. stav 2. u vezi stava 1.KZ u vezi člana 30. KZ i da mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, sa rokom proveravanja u trajanju od dve godine, kao i mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim, tako što mu je zabranjena svaka komunikacija i uznemiravanje oštećenih u trajanju od tri godine, dok su oštećeni radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu. Istom presudom, na osnovu člana 264. ZKP, okrivljeni je oslobođen od plaćanja sudskog paušala, dok će o ostalim troškovima sud odlučiti posebnim rešenjem.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, a stavom 2. istog člana propisano je da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškovva doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 266. ZKP određeno je da je nagradu i nužne izdatke branioca i punomoćnika oštećenog, oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama tog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, te da će se, ako je okrivljenom postavljen branilac, a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavanje lica koje je on obavezan da izdržava, nagrada i nužni izdaci branioca isplatiti iz budžetskih sredstava suda.

Kada je u krivičnom postupku okrivljeni oglašen krivim i izrečena mu je uslovna osuda i na osnovu odredbe člana 264. ZKP sud odlučio da okrivljenog oslobodi od dužnosti plaćanja sudskog paušala, dok je u istoj presudi navedeno da će o ostalim troškovima sud odlučiti posebnim rešenjem, treba imati u vidu odredbu člana 265. stav 1. ZKP, odnosno da krivični postupak prema okrivljenom nije obustavljen, niti je odbijena optužba, odnosno okrivljeni nije oslobođen od optužbe, te nema zakonskih uslova da nužni izdaci i nagrada branioca okrivljenog padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Pored toga, u predmetnom krivičnom postupku advokat Milan Latinović okrivljenom nije bio postavljen kao branilac po službenoj dužnosti (u kom slučaju bi eventualno, nagrada i nužni izdaci branioca mogli biti isplaćeni iz budžetskih sredstava ako se utvrdi da bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on obavezan da izdržava), već je bio izabrani branilac po punomoćju u spisima predmeta, pa je, u smislu člana 266. ZKP, nagradu i nužne izdatke dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka.

Stoga su po nalaženju Vrhovnog suda neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih rešenja na štetu okrivljenog AA učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković