Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, okrivljeni je obavezan da oštećenom na ime imovinskopravnog zahteva plati iznos od 62.147.816,01 dinara u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu oštećeni upućen na parnični postupak.

Okrivljeni je na osnovu člana 264. u vezi člana 261. ZKP obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka, kako je to bliže navedeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.127/26 od 18.03.2026. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Kasalica Đorđa – advokata Slobodana Milutinovića, a presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPo4 br.30/25 od 04.11.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Kasalica Đorđa – advokata Slobodan Milutinović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP ili na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, ili da pobijane presude preinači u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i obustavi postupak protiv okrivljenog zbog krivičnog dela iz člana 209. stav 3. u vezi stava 2. KZ, imajući u vidu kaznu propisanu za to delo.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da delo zbog kog je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, obzirom da u izreci prvostepene presude nije navedeno koje uslove okrivljeni Kasalica Đorđe nije isunjavao za dobijanje kredita i kojim propisom su ti uslovi odrđeni, te da podnošenje molbe za dobijanje kredita ne predstavlja privrednu delatnost u smislu člana 112. tačka 21a KZ, a zbog čega se prema stavu branioca u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi predmetnog krivičnog dela zbog kog je oglašen krivim, već eventualno elementi krivičnog dela neosnovano dobijanje korišćenja kredita i drugih pogodnosti iz člana 209. stav 3. u vezi stava 2. KZ.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjeni su neosnovanim, iz sledećih razloga:

Krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) čini onaj ko u obavljanju privredne delatnosti, u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili drugog pravnog lica, a stavom 3. propisan je kvalifikovan oblik kada je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni Kasalica Đorđe u vremenskom periodu od 15.11.2019. do 06.01.2020. godine, sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, te svestan svog dela čije je izvršenje hteo, svestan da je njegovo delo zabranjeno, u vremenskoj povezanosti, korišćenjem istog trajnog odnosa, jedinstvo mesta izvršenja, te sa jedinstvenim umišljajem i prema istom oštećenom, kao odgovorno lice – direktor privrednog društva „Bofor KGD“ DOO Loznica, u obavljanju privredne delatnosti, u nameri da navedenom privrednom društvu pribavi protivpravnu imovinsku korist koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, lažnim prikazivanjem činjenica, ovlašćenim licima oštećene „Sberbanka“ AD Beograd da njegovo privredno društvo ima potraživanje po osnovu deset ugovora o kupoprodaji dobara od JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, te da može da obezbedi kreditne plasmane date njegovom privrednom društvu iz tih potraživanja ... iako je ta potraživanja već naplatio i naplaćena sredstva utrošio za plaćanje obaveza svog privrednog društva, na koji način je doveo u zabludu ovlašćena lica „Sberbanka“ AD Beograd da na štetu svoje imovine zaključe sa njegovim privrednim društvom deset ugovora o kreditu ukupne vrednosti kreditnih plasmana 63.000.000,00 dinara i deset ugovora o zalozi potraživanja, te kojom prilikom kao sredstvo obezbeđenja naplate potraživanja banci dostavio deset falsifikovanih ugovora o kupoprodaji dobara navodno zaključenih sa JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, a sve na način opisan u izreci prvostepene presude, te koja kreditna sredstva, koja je dobio od oštećenog u iznosu od 63.000.000,00 dinara, je iskoristio u celini za poslovanje svog privrednog društva, dok banka zbog falsifikovanih ugovora nije mogla da realizuje ugovore o zalozi potraživanja, a na koji način je privrednom društvu „Bofor KGD“ DOO Loznica pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 63.000.000,00 dinara, oštetivši „Sberbanka“ AD za navedeni iznos.

Ovako opisane radnje izvršenja krivičnog dela, po oceni Vrhovnog suda, sadrže sva bitna obeležja produženog krivičnog dela prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašeni krivim, i to kako objektivna, koja se odnose na radnje okrivljenog, koji je kao direktor, prilikom obavljanja privredne delatnosti, lažnim prikazivanjem činjenica o platežnoj sposobnosti preduzeća, naveo oštećene – ovlašćena lica „Sberbanka“ AD da na štetu imovine ove banke zaključe sa privrednim društvom čiji je direktor okrivljeni deset ugovora o kreditu ukupne vrednosti kreditnih plasmana 63.000.000,00 dinara i deset ugovora o zalozi potraživanja, te kojom prilikom je okrivnjeni banci dostavio deset falsifikovanih ugovora o kupoprodaji dobara, kao sredstvo obezbeđenja naplate potraživanja, dok je dobijena kreditna sredstva iskoristio za poslovanje svog privrednog preduzeća, te na koji način je privrednom društvu čiji je direktor pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 63.000.000,00 dinara, oštetivši istovremeno „Sberbanka“ AD Beograd za ovaj iznos, tako i subjektivna obeležja, koja se odnose na uračunljivost, umišljaj i svest okrivljenog o zabranjenosti dela, kao i nameru da dovođenjem i održavanjem u zabludi oštećene pribave svom preduzeću protivpravnu imovinsku korist. Stoga su navodi branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da u radnjama okrivljenog nema bitnih elemenata predmetnog krivičnog dela, ocenjeni neosnovanim.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439 tačka 2. ZKP isticanjem da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi predmetnog krivičnog dela, već eventualno krivičnog dela iz člana 209. stav 3. u vezi stava 2. KZ.

Naime, istovetne navode, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog isticao je i u postupku po redovnom pravnom leku, pa kako je Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni, u svojoj odluci na strani 3. stav treći, četvrti, peti i šesti i strani 4, stav prvi, drugi i treći, o tome izneo argumentovane i jasne razloge, koje i ovaj sud prihvata kao pravilne, to na ove razloge u smislu člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Sa svega izloženog, nalazeći da nižestepenim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci presude.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković