Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ističući da je pobijana presuda zasnovana na nezakonitim dokazima, budući da su se svedoci BB, VV, GG i dr DD u istrazi izjašnjavali o činjenicama i okolnostima o kojima nisu imali neposredna saznanja, već su iznosili sadržinu kazivanja oštećene u vezi sa premetnim događajem, dok su na glavnom pretresu izjavili da se uglavnom ne sećaju sadržine iskaza datog pred javnim tužiocem.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Odredbom člana 84. ZKP u stavu 1., propisano je da dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. ovog zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku, a stavom 2. istog člana je propisano da se nezakoniti dokazi izdvajaju iz spisa, stavljaju u poseban zapečaćeni omot i čuvaju kod sudije za prethodni postupka do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, a nakon toga se uništavaju i o tome se sastavlja zapisnik.

Odredbom člana 91. ZKP je propisano da je svedok lice za koje je verovatno da će dati obaveštenje o krivičnom delu, učinocu ili o drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku, dok je članom 92. stav 1. istog zakonika propisano da svako lice koje može da prenese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja ima sposobnost svedočenja.

Iz spisa predmeta proizilazi da su pred javnim tužiocem ispitani svedoci dr DD, BB i VV, čiji iskazi su izvedeni kao dokaz u ovom krivičnom postupku. Iz sadržine njihovih iskaza proizilazi da se dr DD, kao lekar Doma zdravlja Odžaci, izjašnjavao o činjenicama i saznanjima do kojih je došao neposredno u okviru obavljanja poslova iz svoje profesionalne delatnosti, odnosno prilikom pregleda oštećene, uzimanja anamnestičkih podataka i sačinjavanja medicinske dokumentacije. Takođe, svedok BB, kao stručni radnik Centra za socijalni rad Odžaci i voditelj slučaja, izjašnjavala se o činjenicama i saznanjima do kojih je došla u okviru obavljanja poslova iz delokruga rada Centra za socijalni rad, odnosno vršenjem opservacije, obavljenim razgovorima sa oštećenom, njenim izjavama i radnjama preduzetim u okviru nadležnosti tog organa, dok se VV, kao policijski službenik PS Odžaci, izjašnjavao o činjenicama koje je neposredno uočio prilikom preduzimanja službenih radnji povodom prijavljenog događaja, odnosno o okolnostima prijema krivične prijave, dokumentaciji koju je tom prilikom pribavio u okviru vršenja svojih službenih ovlašćenja i o tome koje povrede je video na ruci oštećene, u kakvom stanju je bila, ali ne i o tome šta je oštećena govorila u vezi kritičnog događaja.

Iz spisa dalje proizilazi da su navedeni svedoci na glavnom pretresu u bitnom ostali pri svojim ranijim iskazima, izjašnjavajući se o činjenicama i okolnostima do koji su došli obavljanjem poslova za koje su ovlašćeni, pri čemu se usled proteka vremena, nisu mogli izjasniti o pojedinim okolnostima konkretnog događaja sa istim stepenom preciznosti, ali nisu doveli u pitanje sadržinu svojih ranije datih iskaza odnosno njihovu saglasnost sa medicinskom, službenom i drugom dokumentacijom, sačinjenom povodom predmetnog događaja. Pri tome, a kako je svedok BB, u međuvremenu prestala da radi u Centru za socijalni rad Odžaci, na glavnom pretresu ispitana je svedok GG, zaposlena u tom organu, koja je kao radnik Centra upoznata sa sadržinom spisa i radnjama preduzetim u predmetu, ostala pri izveštaju Centra dostavljenom sudu i izjasnila se u okviru službene dokumentacije tog organa.

U tom smislu, imajući u vidu da je lekar prilikom pregleda pacijenta dužan da uzme anamnezu, evidentira podatke koje mu pacijent saopšti, konstatuje zatečeno zdravstveno stanje i o tome sačini medicinsku dokumentaciju u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast zdravstvene zaštite, kao i da je radnik Centra za socijalni rad ovlašćen da u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti obavlja razgovore sa korisnicima, sačinjava službene izveštaje i preduzima mere iz nadležnosti tog organa, te da je policijski službenik ovlašćen da povodom prijavljenog događaja preduzima službene radnje i o njima sačinjava službenu dokumentaciju, te imajući u vidu da su navedeni svedoci, u smislu člana 91. ZKP, davali iskaze o činjenicama koje su im bile poznate, odnosno o saznanjima do kojih su došli vršenjem navedenih poslova, Vrhovni sud nalazi da okolnosti na koje se zahtevom ukazuje, ne čine njihove iskaze nezakonitim dokazima, u smislu člana 16. stav 1. i 84. stav 1. ZKP.

Samim tim, po oceni ovoga suda, zapisnici o ispitivanju navedenih svedoka, iz kojih proizilazi da sadrže sve podatke, koji su zakonom predviđeni kao obavezni, kao i njihovi iskazi, izvedeni kao dokaz tokom glavnog pretresa, ne predstavljaju dokaze na kojima se presuda ne može zasnivati.

Kako se, po oceni ovoga suda, dokazi na koje ukazuje branilac, smatraju zakonitim dokazima na kojima se može zasnivati presuda, to se po nalaženju Vrhovnog suda kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je zasnivanjem pobijanih pravnosnažnih presuda na istima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ostali navodi zahteva, kojima branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu izvedenih dokaza, iznoseći sopstvenu ocenu iskaza oštećene, svedoka i nalaza i mišnjenja sudskog veštaka, kao i sopstveno viđenje mehanizma nastanka povreda i predmetnog događaja, po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP, dok navodi kojima se ističe da sud o pojedinim dokaznim predlozima odbrane, nije odlučio, predstavljaju povredu odredbe člana 395. ZKP.

Međutim, kako povrede odredbi članova 395. i 440. ZKP, ne spadaju u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni sud, u razmatranje i ocenu ovih navoda branioca nije upuštao.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Svetlana Tomić Jokić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković