Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Dodiga, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu K br 967/22 od 03.12.2025. godine i Višeg suda u Šapcu Kž1 65/26 od 31.03.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 15. jula 2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Dodiga, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu K br 967/22 od 03.12.2025. godine i Višeg suda u Šapcu Kž1 65/26 od 31.03.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu K br 967/22 od 03.12.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. Krivičnog zakonika, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 meseci.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova – paušala sudu plati iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a na osnovu člana 252. u vezi člana 258. stav 1. i 4. ZKP, oštećeni su upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Šapcu Kž1 65/26 od 31.03.2026. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Milana Dodiga a presuda Osnovnog suda u Šapcu K br 967/22 od 03.12.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Milan Dodig, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2) ZKP, konkretno zbog povrede zakona iz člana 74. ZKP i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i pobijane presude „poništi i stavi van snage, a okrivljenog oslobodi od krivice“ ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1) ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva u uvodu navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, a kao konkretne povrede ističe povredu odredaba člana 74. ZKP, te bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona.

Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne navodi konkretno u čemu se sastoje povrede zakona iz člana 74. ZKP, odnosno na koji način je okrivljenom u toku postupka povređeno pravo na obaveznu odbranu, niti kako su učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 438. stav 1. tačka 9) i 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pa je Vrhovni sud ocenio da u ovom delu zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, te obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtvom ukazuje. Stoga je zahtev u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj.

Nadalje, u obrazloženju zahteva branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da su izreke pobijanih presuda protivrečne samima sebi i razlozima koji su navedeni u obrazloženju istih, da drugostepeni sud nije sa dužnom pažnjom razmotrio opravdane i osnovane navode branioca, istaknute u izjavljenoj žalbi, da su razlozi koji se navode u obrazloženju drugostepene presude potpuno identični razlozima iz obrazloženja prvostepenog suda, kao i da su razlozi izneti o odluci o krivičnoj sankciji nejasni i kontradiktorni samima sebi.

Pored toga, u obrazloženju zahteva branilac okrivljenog navodi da je prvostepeni sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a s tim u vezi ističe da okrivljeni kritičnom prilikom nije bio svestan značaja svojih radnji jer je bio pod velikim psihološkim stresom i emocionalno uznemiren, te zlonamerno provociran od strane branioca okrivljenog BB provokativnim i sugestivnim pitanjima, kojim navodima u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP i osporava umišljaj okrivljenog.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda zahteva proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude u ovom delu pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede člana 440. ZKP, koje povrede u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branioca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković