Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav2. tčka 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog radio na poslovima ... po osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, sa pripadajućim aneksima. Ugovorom o radu, zaključenim između parničnih stranaka 31.12.2020. godine, tužilac je kod tuženog radni odnos na određeno vreme zasnovao zbog povećanog obima posla, počev od 01.01.2021. godine, najduže do 31.03.2021. godine, stupanjem na rad 01.01.2021. godine. Aneksom 5. Ugovora o radu br. ... od 31.12.2020. godine, zaključenim između parničnih stranaka, izmenjena je tačka 6. Ugovora o radu tako da glasi da zaposleni zasniva radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla, počev od 01.06.2022. godine, a najduže do 30.09.2022. godine. Nakon isteka perioda iz aneksa 5. Ugovora o radu br. ... od 31.12.2020. godine, tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog, a tuženi ga je odjavio sa obaveznog socijalnog osiguranja sa datumom 30.09.2022. godine. U periodu od 01.10.2022. godine do 13.10.2022. godine, tužilac nije radio kod tuženog. Tužilac je rođen ...1957. godine, a penzionisan je ...2022. godine, kada je napunio 65 godina života. Između parničnih stranaka je 13.10.2022. godine zaključen ugovor o radu br. ..., kojim je predviđeno da tužilac, kao zaposleni, ima III stepen stručne spreme i po zanimanju je penzioner, ..., te da zasniva radni odnos na određeno vreme kod tuženog zbog povećanog obima posla, počev od 14.10.2022. godine, a najduže do 30.11.2022. godine, za obavljanje poslova ... . Kolektivnim ugovorom tuženog od 31.07.2020. godine, u odredbi člana 83. stav 1. tačka 1. predviđeno je da je poslodavac dužan da zaposlenom isplati otpremninu pri odlasku u penziju u visini dve prosečne zarade u momentu isplate u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa za poslove statistike. Poslednji objavljeni podatak o prosečnoj zaradi u Republici Srbiji u odnosu na 07.10.2022. godine (datum penzionisanja tužioca) je podatak o prosečnoj zaradi za jul 2022. godine, objavljen u ''Službenom glasniku RS'', br. 110/2022 od 30.09.2022. godine, prema kome prosečna zarada za jul 2022. godine iznosi 100.937,00 dinara bruto, odnosno 73.114,00 dinara neto.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca odbio, primenom odredbe člana 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/2005 sa izmenama i dopunama), nalazeći da je uslov za isplatu otpremnine taj da je u momentu odlaska u penziju zaposleni u radnom odnosu kod poslodavca, što ovde nije slučaj. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, tužilac u momentu odlaska u starosnu penziju 07.10.2022. godine nije bio u radnom odnosu kod tuženog, pa ne postoji osnov za isplatu otpremnine tužiocu za odlazak u penziju od strane tuženog, jer nema ugovora o radu, odnosno njegovog aneksa iz kog bi proizlazilo da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog u momentu odlaska u penziju, niti postoji odgovarajuća sudska odluka o preobražaju radnog odnosa tužioca iz radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Drugostepeni sud je, delimičnim preinačenjem prvostepene presude, tuženog obavezao da tužiocu isplati neto iznos dve prosečne zarade u momentu isplate u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republikčkog organa za poslove statistike od 146.228,00 dinara, pozivajući se na odredbu člana 37. stav 1. Zakona o radu i načelo zabrane zloupotrebe prava propisano odredbom člana 13. Zakona o obligacionim odnosima. Po oceni drugostepenog suda, tuženi je prekinuo radni odnos tužiocu u cilju izbegavanja isplate otpremnine za odlazak u penziju, jer je očigledno da za njegovim radom nije prestala potreba, s obzirom da je, između parničnih stranaka, zaključen novi ugovor o radu na određeno vreme nakon 13 dana prekida, za obavljanje istih poslova koje je tužilac prethodno obavljao. Pri odlučivanju, drugostepeni sud je imao u vidu činjenicu da od dana isticanja ugovora o radu tužioca, odnosno 30.09.2022. godine, pa sve do zaključenja narednog ugovora o radu, 13.10.2022. godine, nije protekao rok od 30 dana, pa je, po mišljenju tog suda, tužilac, u vreme sticanja prava na starosnu penziju bio u radnom odnosu kod tuženog, jer se period kraći od 30 dana ne smatra prekidom rada u smislu odredbe člana 37. stav 3. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je, preinačenjem prvostepene presude, pogrešno primenio materijalno pravo.

Predmet ovog spora nije preobražaj radnog odnosa tužioca iz radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, već isplata otpremnine zbog odlaska u penziju u smislu odredbe člana 83. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog od 31.07.2020. godine, i odredbe člana 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu.

Odredbom člana 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da je poslodavac dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini od dve prosečne zarade, dok je stavom 3. istog člana zakona, propisano da se pod prosečnom zaradom iz stava 1. tačka 1. ovog člana smatra prosečna zarada u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.

Uslov za nastanak obaveze poslodavca da zaposlenom isplati otpremninu je da je zaposleni u radnom odnosu kod tog poslodavca. Otpremninu, na osnovu gore navedene odredbe Zakona o radu, pri odlasku u penziju dužan je da isplati poslodavac kod kog zaposlenom prestaje radni odnos zbog ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na penziju, bez obzira da li je u pitanju starosna, invalidska ili porodična penzija, a pravo na isplatu i visina otpremnine ne zavise od vremena koje je zaposleni proveo kod poslodavca koji mu isplaćuje otpremninu. Isplata otpremnine predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa.

U konkretnom slučaju, tužiocu je radni odnos, zasnovan kod tuženog na određeno vreme, prestao istekom vremena na koje je zasnovan, 30.09.2022. godine, odnosno radni odnos mu nije prestao zbog ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na penziju. Pravo na penziju tužilac je ostvario ...2022. godine, kada nije bio u radnom odnosu kod tuženog. Zbog toga tuženi nije dužan da tužiocu isplati otpremninu zbog odlaska u penziju, u smislu odredbe člana 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. Nije došlo do preobražaja radnog odnosa tužioca iz radnog odnosa u određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, pa je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 37. stav 3. Zakona o radu, jer se rok od 30 dana propisan tom odredbom Zakona, ne primenjuje na ovaj slučaj.

Pravilna je odluka prvostepenog suda o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbi članova 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužini je uspeo u postupku po reviziji pa mu pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka. Troškovi priznati tuženom obuhvataju njegove izdatke na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav revizije od 30.000,00 dinara, primenom važeće Advokatske tarife i za sudske takse na reviziju od 27.849,00 dinara i odluku po reviziji od 42.887,00 dinara, primenom važeće Taksene tarife.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 2., u vezi člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković