Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 151/2025 od 15.01.2026. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje-protivtužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1887/21 od 21.11.2024. godine, u stavovima prvom, trećem, četvrtom, petom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog-protivtužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima šestom i osmom izreke. Stavom trećim izreke, odbačena je žalba tužilje-protivtužene izjavljena protiv stava šestog izreke prvostepene presude, kao nedozvoljena. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje-protivtužene i tuženog-protivtužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u stavovima drugom i četvrtom izreke, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), u vezi člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005...6/2015), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, dok se revizijom ne ukazuje na druge bitne povrede postupka koje mogu biti razlog za izjavljivanje revizije prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak dana 05.09.2004. godine, imaju zajedničko mal. dete, sina VV rođenog ...2007. godine i svi zajedno žive u porodičnoj kući u ..., koja je u vlasništvu tuženog-protivtužioca. Tužilja-protivtužena je zaposlena sa prosečnim mesečnim primanjima od oko 52.000,00 dinara, i ima finansijsku pomoć roditelja. Ima mesečne izdatke od oko 66.000,00 dinara, koji obuhvataju i izdatke za hranu za nju i dete, nema nepokretnosti, niti automobil u svom vlasništvu, nema obavezu izdržavanja drugih lica. Tuženi- protivtužilac obavlja ... delatnost, ostvaruje ukupne mesečne prihode od oko 190.000,00 dinara, uz finansijsku pomoć roditelja, i ima mesečne izdatke od oko 90.000,00 dinara, u koji su uračunati izdaci za higijenu za dete. Utvrđene mesečne potrebe za mal. VV iznose 60.000,00 dinara i obuhvataju zadovoljenje potreba deteta za stanovanje, higijenu, ishranu, odeću i obuću, izdaci za mobilni telefon, druženje, džeparac, letovanje, za fudbal (kopačke, patike, čarape, pripreme, individualni trening), za vanredno školovanje, troškovi školarine i polaganje ispita.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, delimično usvojili protivtužbeni zahtev za obavezivanje tužilje - protivtužene da doprinosi izdržavanju mal VV i primenom čl. 154. stav 1, 160, 161. i 162. Porodičnog zakona, uzimajući u obzir materijalne i porodične prilike parničnih stranaka, njihove mogućnosti, utvrđene mesečne potrebe mal. deteta, minimalnu sumu izdržavanja koja se koristi kao korektiv prilikom određivanja potreba primaoca izdržavanja, u skladu sa protivtužbenim zahtevom, ocenili da je tužilja- protivtužena u mogućnosti da učestvuje u izdržavanju mal. deteta u iznosu od 20.000,00 dinara počev od 21.11.2024. godine, kao dana presuđenja, dok je odbijen zahtev da se tužilja obaveže da navedeni iznos doprinosa izdržavanja plaća od dana podnošenja protivtužbe.

Vrhovni sud nalazi da se revizijom tuženog-protivtužioca neosnovano osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava u pobijanom delu drugostepene presude.

Prema odredbi člana 160. Porodičnog zakona, visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, definisanoj stavom 4. istog člana, (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), dok mogućosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje, primenili materijalno pravo iz odredbi Porodičnog zakona i pravilno primenili sve propisane kriterijume prilikom određivanja visine doprinosa koji tužilja kao majka, treba da plaća za izdržavanje maloletnog deteta, vodeći računa o minimalnoj sumi izdržavanja i imajući u vidu da je dosuđeni iznos izdržavanja u granicama postavljenog protivtužbenog zahteva od 20.000,00 dinara koji iznos se revizijom ne osporava, (protiv stava prvog izreke drugostepene presude nije izjavljena revizija).

Suprotno navodima revizije, pravilna je i odluka o početku roka dospelosti novčanog potraživanja na ime izdržavanja. Obaveza zakonskog izdržavanja teče od dana kada je podnet zahtev za isplatu, odnosno od dana podnošenja tužbe. Međutim, odluku da tužilja-protivtužena doprinosi izdržavanju maloletnog deteta od dana presuđenja pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, nižestepeni sudovi su doneli rukovodeći se specifičnim okolnostima konkretnog slučaja, da su do zaključenja glavne rasprave parnične stranke živele zajedno sa mal. detetom u porodičnoj kući, da je postojala podela zajedničkih troškova i da je tužilja učestvovala u plaćanju računa za kuću, održavanju higijene kuće, da je učestvovala u izdržavanju mal. deteta utoliko što mu je kupovala i pripremala hranu, kupovala sredstva za higijenu, školski pribor, garderobu, sportsku opremu i prala veš. Sledom navedenog, kako je tužilja nakon podnošenja tužbe odnosno protivtužbe i tokom trajanja postupka sve vreme do presuđenja učestvovala u podmirenju potreba deteta kako egzistencijalnih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, tako i u vidu svakodnevnog staranja i angažovanja na nezi, čuvanju i vaspitavanju deteta i po oceni Vrhovnog suda je u obavezi da dosuđenim iznosom doprinosi izdržavanju deteta počev od dana presuđenja, a ne od dana podnošenja protivtužbe.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je odlučeno kada je odbijen protivtužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se dosuđeni iznosi doprinosa za izdržavanje plaćaju na račun mal. VV. Ovo iz razloga što maloletno dete u momentu presuđenja nije imalo potpunu poslovnu sposobnost, već ga je zastupao roditelj koji upravlja novčanim iznosom (alimentacijom) namenjenim za podmirivanje svakodnevnih životnih potreba maloletnog deteta.

Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, pa ih ovaj sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Pravilna je odluka o troškovima postupka, s obzirom na to da o naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni u svakoj konkretnoj parnici na osnovu člana 207. PZ, vodeći računa o razlozima pravičnosti.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tuženog - protivtužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 165. u vezi člana 153. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković