Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, dr Ilije Zindovića, Gordane Komnenić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Veličković, advokat iz ..., protiv tuženog PD „Timor“ d.o.o. Kuršumlija, čiji je punomoćnik Ivan Maksimović, advokat iz ..., radi isplate razlike zarada, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2683/2023 od 17.11.2023. godine, u sednici održanoj 27.02.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2683/2023 od 17.11.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2683/2023 od 17.11.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 148/2022 od 12.12.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen precizirani tužbeni zahtev tužilje, pa je naloženo tuženom da tužilji na dosuđeni iznos od 15.000,00 dinara, na ime uvećane zarade za rad na dan praznika, uplati kod nadležnog PIO fonda PIO doprinose po stopama koje budu važile na dan uplate. Stavom drugim izreke, naloženo je tuženom da tužilji na ime troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada za period od januara 2013. godine zaključno sa novembrom 2015. godine, isplati ukupan iznos od 194.224,02 dinara i to u pojedinačnim novčanim iznosima, kao u njegovom sadržaju i sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev od 05. u mesecu za tekući mesec do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan precizirani tužbeni zahtev tužilje da se naloži tuženom da tužilji na ime razlike zarade za sate rada duže od punog radnog vremena plati 168.950,67 dinara za period od januara 2013. godine zaključno sa novembrom 2015. godine, u pojedinačnim novčanim iznosima, kao u njegovom sadržaju i sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev od 30. u narednom mesecu za prethodni mesec. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan precizirani tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se naloži tuženom da tužilji za period od 01.01.2013. do 31.07.2014. godine, na ime uvećanja zarade za rad u smenama, isplati 108.268,78 dinara, u pojedinačnim novčanim iznosima kao u njegovom sadržaju i sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos počev od 30.- og u narednom mesecu za prethodni mesec pa do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan precizirani tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se naloži tuženom da tužilji za gore navedene periode na iznose za rad duži od punog radnog vremena i smenski rad uplati PIO doprinose i doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje kod nadležnih fondova po stopama koje budu važile na dan uplate. Stavom šestim izreke, naloženo je tuženom da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 130.662,50 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2683/2023 od 17.11.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka, potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke, a preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u stavu šestom izreke prvostepene presude, tako što je tuženi obavezan da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati 120.955,00 dinara. Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova na ime odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata uvećane zarade na ime prekovremenog rada i rada u smenama, sa pripadajućom zateznom kamatom i doprinosima za obavezno PIO i zdravstveno osiguranje, a nižestepeni sudovi su odlučili odbijanjem tužbenog zahteva tužilje u ovom delu, kod utvrđenog da je, zbog sezonskog karaktera rada, tuženi poslodavac za utuženi period doneo Odluku o preraspodeli radnog vremena, a ukupno radno vreme u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine nije bilo duže od ugovorenog radnog vremena, te da, pored toga, zaposleni nisu radili u smenama već dvokratno. Odluka u ovakvoj parnici je uslovljena rezultatom raspravljanja i činjeničnim stanjem utvrđenim postupku i u konkretnom slučaju zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pored toga, odluke revizijskog suda na koje se revident u reviziji poziva nisu donete u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava, iz kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi isplate tužilja je podnela 01.03.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 277.218,72 dinara.

Imajući u vidu da je reč o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković