.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3431/2025
11.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Vesne Mastilović, Vladislave Milićević, Mirjane Andrijašević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ahmet Hodžić, advokat iz ..., protiv tuženog PTK „Panonija“ a.d. iz Bačke Topole, čiji je punomoćnik Svetlana Radović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1142/25 od 10.09.2025. godine, u sednici održanoj 11.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1142/25 od 10.09.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1142/25 od 10.09.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P1 157/24 od 02.07.2025. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i izmenjeno rešenje tuženog broj ...-... od 11.04.2024. godine o godišnjem odmoru tužioca u delu kriterijuma, tako što se utvrđuje da tužiocu pripadaju dva radna dana kao invalidu rada, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev kojim se traži poništaj navedenog rešenja tuženog kojim je tužiocu određen godišnji odmor za 2024. godinu u trajanju od 25 radnih dana i da se utvrdi da to rešenje ne proizvodi pravno dejstvo, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1142/25 od 10.09.2025. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu kojim je promenjeno rešenje tuženog broj ...-... od 11.04.2024. godine o godišnjem odmoru tužioca u delu kriterijuma tako što je utvrđeno da tužiocu pripadaju dva radna dana kao invalidu rada. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužioca u preostalom delu i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu i u delu kojim je određeno da tužilac snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom je odlučeno o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na poništaj rešenja tuženog kojim je tužiocu određen godišnji odmor za 2024. godinu u trajanju od 25 radnih dana, o kom zahtevu je odlučeno pravilnom primenom odredaba članova 68. i 69. Zakona o radu, koji su citirani u nižestepenim presudama i Kolektivnog ugovora tuženog iz februara 2007. godine, kojim je propisano da svi zaposleni mogu da ostvare najviše 25 radnih dana po osnovu godišnjeg odmora. Tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne odluke sudova kojima je u istovetnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneta drugačija odluka, s obzirom da rešenje Vrhovnog kasacionog suda u predmetu Rev 4280/2023, koje je uz reviziju dostavljeno nije doneto u sličnoj činjenično pravnoj situaciji, odnosno nije doneto u radnom sporu, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena ni kao redovna.
Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa iz čega proizlazi da se u ostalim radnim sporovima dozvoljenost revizije ceni prema vrednosti predmeta spora, odnosno da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 17.04.2024. godine i u njoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 1.000,00 dinara.
Kako se u ovom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, prestanku ili postojanju radnog odnosa, te kako je vrednost predmeta spora ispod cenzusa propisanog za izjavljivanje revizije to revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
