.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1434/2026
18.06.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Miloljub Jovičić, advokat iz ..., po zameničkom punomoćju Nebojše Matijaševića, advokata iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sektor za vanredne situacije Beograd, Odeljenje za vanredne situacije Užice – Vatrogasno spasilačko odeljenje u Požegi, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, Odeljenje u Užicu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2918/19 od 25.10.2019. godine, u sednici održanoj 18.06.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2918/19 od 25.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požegi P1 288/2018 od 23.04.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužiocu za period od 01.03.2015. godine do 28.02.2018. godine isplati na ime neisplaćenog dodatka na platu po osnovu prekovremenog rada ukupnan iznos od 32.060,05 dinara, sve u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom na način bliže određen ovim stavom izreke. Tačkom 2. izreke istog stava obavezana je tužena da tužiocu na osnovu neisplaćenog dodatka na platu za rad noću za period od 01.03.2015. godine do 28.02.2018. godine, isplati ukupan iznos od 1.619,61 dinara sve u pojedinačnim mesečnim iznosima, sa sa opredeljenom zakonskom zateznom kamatom na način bliže određen ovim stavom izreke presude. Tačkom 3. istog stava izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime neisplaćenog dodatka na platu po osnovu rada na dan državnih i verskih praznika koji su neradni dani za period od 01.03.2015. godine do 28.02.2018. godine isplati ukupan iznos od 1.896,72 dinara, sve u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom na način bliže određenim ovim stavom izreke presude. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime neisplaćenog dodatka na platu po osnovu pripravnosti za period od 01.03.2015. godine do 28.02.2018. godine isplati ukupan iznos od 2.502,21 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom na način bliže određenim ovim stavom izreke presude. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu po osnovu neispaćenog dodatka na platu za rad noću isplati za mesec januar 2018. godine, iznos od 37,97 dinara, sa kamatom počev od 01.03.2015. godine do isplate, a za mesec februar iznos od 40,18 dinara sa kamatom počev od 01.04.2015. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu po osnovu rada na dane državnih i verskih praznika koji su neradni dani, isplati za mesec januar 2015. godine iznos od 44.000,31 dinara sa kamatom počev od 01.03.2015. godine do isplate i za mesec februar iznos od 48,56 dinara sa kamatom počev od 01.04.2015.godine do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva za mesec januar 2015. godine iznos od 21,97 dinara sa kamatom počev od 01.03.2015. godine do isplate i za mesec februar iznos od 18,07 dinara sa kamatom počev od 01.04.2015.godine do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na isplaćenog dodatka na platu po osnovu smenskog rada za period januar 2018.godine zaključno sa februarom 2018.godine isplati pojedinačne mesečne iznose, sve sa pripadjućom zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos od dospeća do isplate, na način bliže određenim ovim stavom izreke presude. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 44.335,49 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2918/19 od 25.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog tačka 1. i 2. izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu za period od 01.03.2015.godine do 28.02.2018.godine isplati na ime prekovremenog rada iznos od 32.506,00 dinara i na ime državnih i verskih praznika koji su neradni dani iznos od 1.896,70 dinara sve u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom na način bliže određen ovim delom stava izreke presude i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog tačke 2. izreke i u stavu sedmom izreke i predmet u ukinutim delovima vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnaže presude tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči saglasno odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Odredbom člana 85. stav 6. ZPP propisano je da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednom pravnom leku, izuzev ako je sama advokat. Prema stavu 7. tog člana, zastupanje Republike Srbije i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima.
Poseban propis je Zakon o pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“, broj 55/14). Prema odredbama tog zakona, zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije obavlja Državno pravobranilaštvo (član 2. stav 2). Kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje od strane advokata, Državno pravobranilaštvo je ovlašćeno za zastupanje pod istim uslovima kao i advokat (član 11. stav 4). Funkciju Državnog pravobranilaštva obavljaju Državni pravobranilac i zamenici državnog pravobranioca (član 6.) Pravobranilački pomoćnik i pravobranilački pripravnik mogu preduzeti radnje zastupanja u postupku pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom, u granicama pismenog ovlašćenja zamenika državnog pravobranioca (član 30.).
Zakon o advokaturi („Službeni glasnik RS“ broj 31/2011 i 24/2012) ne poznaje pojam samostalni savetnik kao što to predviđa Zakon o pravobranilaštvu već advokatskog pripravnika koji može da zamenjuje advokata ali u skladu sa zakonom. Zakon koji se mora uzeti kao osnovni u konkretnom slučaju je upravo Zakon o parničnom postupku odnosno ranije citirana odredba o tome da stranku u postupku po vanrednim pravnim lekovima zastupa advokat. Po članu 88. stav 3. ZPP punomoćnika koji je advokat može da zamenjuje njegov advokatski pripravnik, osim u postupku po pravnim lekovima.
Iz izloženog sledi da samo advokat može izjaviti reviziju i da ovlašćenje za njeno podnošenje može preneti samo na drugog advokata. S obzirom na to da je u postupku po reviziji Državno pravobranilaštvo ovlašćeno da zastupa Republiku Srbiju pod istim uslovima kao i advokat, reviziju mogu izjaviti samo državni pravobranilac i zamenik državnog pravobranioca koji vrše funkciju Državnog pravobranilaštva (član 6).
U konkretnom slučaju, reviziju tužene je potpisalo lice BB- samostalni savetnik koje nema svojstvo zamenika državnog pravobranioca, pa je ista nedozvoljena jer je izjavljena od strane neovlašćenog lica.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
