Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jovana Jovanovića, Vesne Mastilović, Tatjane Đurica i Jasminke Obućina, članova veća, u parnici po tužbi tužilje AA iz sela ... čiji je punomoćnik Jelena Paspalj, advokat u ..., protiv tužene BB iz ..., čiji su punomoćnici Veljko Stojanović i Maja Jovanović, advokati u ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3592/23 od 06.03.2024, u sednici održanoj 01.10.2026. godine doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3592/23 od 06.03.2024. godine.

ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3592/23 od 06.03.2024. godine, kao nedozvoljena.

ODBIJAJU SE zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Staroj Pazovi sudska jedinica u Inđiji, doneo je presudu P 606/23 dana 25.10.2023, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje i utvrdio da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na tužilju upis prava zaloge prvog reda na porodičnoj stambenoj zgradi u ..., ulica ... broj ..., sagrađenoj na parceli broj ... i na samoj parceli broj ..., od 1.062 m2, i to u suvlasničkom udelu od 1/2 dela, a koji je upis ustanovljen rešenjem Opštinskog suda u Staroj Pazovi DN 903/2000 od 17.05.2000. godine radi obezbeđenja hipoteke u iznosu od 810.000 dinara, što u momentu zaključenja ugovora po najpovoljnijem kursu iznosi 27.000 DM, sa rokom vraćanja zajma od 5 meseci uz ugovorenu kamatu, a u korist VV iz ... . Odbacio je tužbu tužilje u delu u kom zahteva da sud naloži RGZ SKN Stara Pazova da u katastarskom operatu za katastarsku opštinu ..., u listu nepokretnosti broj ..., izvrši brisanje napred opisanog tereta sa suvlasničkog udela tužilje od 1/2, tako da upisani teret preostane na suvlasničkim udelima GG i DD, svako u po 1/4 dela prava svojine. Obavezao je tuženu da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 39.800 dinara i odbio zahtev tužilje za oslobađanje od plaćanja sudskih troškova.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 3592/23 od 06.03.2024. godine odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u pobijanom delu u kome je tužbeni zahtev usvojen, i odbio zahteve parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila posebnu reviziju, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse. Presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao razloge za posebnu reviziju po odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku (Službeni glasnik RS br. 72/2011... 10/2023-dr. zakon), i odlučio da ne dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, jer za to u ovom predmetu nisu ispunjeni zakonom predviđeni uslovi. Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, predviđeno je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmatraju pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a u stavu 2, da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. tog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od 5 sudija. Tužena u reviziji ukazuje na suprotne odluke donete u parničnim postupcima u kojima je podneta tužba za utvrđenje ništavosti hipoteke ustanovljene na osnovu izjave o hipoteci date od strane jednog od supružnika, upisanog u javnim knjigama kao vlasnik nepokretnosti, na osnovu čega je hipoteka konstituisana na nepokretnosti koja je predmet zajedničke svojine oba supružnika, iako to izričito nije upisano u javnim knjigama. Poziva se na presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 1981/2015 od 14.04.2016. godine i Rev 321/2014 od 05.06.2014. godine i u tim presudama iskazanu primenu materijalnog prava, odredaba člana 322. stav 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima i člana 63. Zakona o državnom premeru i katastru. Međutim, navedene odluke Vrhovnog kasacionog suda ne dokazuju ustaljenu sudsku praksu u primeni odredaba materijalnog prava kojim je uređena zajednička svojina supružnika, prema kojoj postoji pretpostavka upisa oba supružnika, i dejstvo takvog pretpostavljenog upisa i činjenice zajedničke svojine supružnika po valjanost hipoteke zasnovane na predmetu zajedničke svojine od strane samo jednog od supružnika, upisanog u javnoj evidenciji o nepokretnostima i pravima na njima.

Takva, ustaljena sudska praksa iskazana je i u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev 1668/2021 od 09.06.2021. godine, na način da nedostatak pismene izjave supruga kao nosioca prava nepodeljene zajedničke svojine hipotekovane nepokretnosti, date jasno i izričito pred ovlašćenim organom na način propisan zakonom u smislu člana 9, 10. i 14. Zakona o hipoteci, u vezi člana 174. stav 1. Porodičnog zakona, ne može se nadomestiti pretpostavkom o prećutnom saglašavanju, kao i da upisom jednog supružnika kao vlasnika nepokretnosti istog ne čini isključiviim nosiocem prava svojine na celoj nepokretnosti ni u nedostatku zabeležbe o postojanju zajedničke bračne svojine. Takvo stanoviše u primeni materijalnog prava iskazano je i u odluci Ustavnog suda Už-6193/2018 od 19.07.2018. godine, koja se poziva na odredbe člana 6. stav 2. i člana 9. i 10. Zakona o hipoteci, prema kojem saglasnost zajedničara ne može biti prećutna, niti se ona može pretpostaviti, ni zbog prirode institucije braka i dostupnosti sadržaja javnih knjiga, već mora biti data jasno i izričito pred ovlašćenim organom na način propisan zakonom.

Pobijana presuda nije suprotstavljena takvoj ustaljenoj sudskoj praksi, a nema potrebe za novim tumačenjem primenjenog materijalnog prava, niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Razlozi eventualne povrede odredaba parničnog posutpka nisu dozvoljeni za posebnu reviziju. Zato nisu ispunjeni uslovi za posebnu reviziju iz odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pa je Vrhovni sud odlučio kao u stavu 1. izreke ovog rešenja, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Revizija je nedozvoljena prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer je vrednost predmeta spora pobijane presude 10.000,00 dinara, što je ispod dinarske protivvrednosti 40.000,00 evra na dan podnošenja tužbe, 03.04.2023. godine.

Stoga je revizija odbačena koao nedozvoljena, primenom odredaba člana 403. stav 3. i člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen jer tužena nije uspela sa revizijom, primenom odredbe člana 153. ZPP-a, a zahtev tužilje za naknadu troškova povodom sastava odgovora na reviziju je odbijen jer ti troškovi nisu bili potrebni radi vođenja parnice, u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZPP-a.

Predsednik veća – sudija,

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković