Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br 72/11...10/23 –dr. zakon).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23-drugi zakon ), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade za faktičko zauzeće dela kat. parcele tužioca izgradnjom ulice – pristupne saobraćajnice u površini od 158 m2. Prema utvrđenom čnjeničnom stanju, rešenjem nadležnog organa uprave Opštine Niš, pravnog prethodnika tuženog Grada Niša, od 04.06.1990. godine izvršen je prenos prava korišćenja zemljišta uz naknadu sa Opštine Niš na ovde tužioca Stambenu zadrugu „Niš projekt“ (koje su činile četiri parcele u KO Ćelije, sve ukupne površine 3105m2). Promenom u javnim knjigama iz 1991. godine, izvršeno je spajanje ovih kat. parcela u kat. parcelu ..., koja je u postupku izrade Katastra, dobila sadašnji broj ... (zemljište pod zgradom 1205 m2 i dvorište 1900 m2). Promenom iz 2017. godine, izvršena je konverzija iz prava korišćenja u pravo svojine tako da je tužilac upisan u Listu nepokretnosti ... KO Niš – Ćele Kula kao vlasnik 1/1 ove parcele (gradsko građevinsko zemljište) – oblik svojine zadružna. Geodetskim veštačenjem utvrđeno je da se na parceli nalazi Tržni centar „Zona 1“, oko koga su izgrađene pristupne saobraćajnice, prostor za parkiranje, pešačke staze (koje su asfaltirane), zelene površine, a sa jugoistočne strane objekta izgrađen je i asfaltirani prilazni put (za čiju se površinu od ukupno 158m2 traži isplata naknade). Predmetni prilazni put (koji u prirodi predstavlja betoniranu, odnosno asfaltiranu površinu namenjenu kretanju vozila i pešaka i opremljenu saobraćajnom signalizacijom) izgradio je tužilac prilikom izgradnje tržnog centra, na osnovu odobrenja za gradnju nadležnog organa uprave i na osnovu projekta uređenja slobodnog prostora (izrađenog od strane DP „Nišprojekt“), koji je u funkciji prilaza posetilaca Tržnom centru, kao i ekonomskog prilaza za vozila.

Nižestepeni sudovi su odluku tužbenom zahtevu doneli primenom relevantnog materijanog prava, nalazeći da tužilac nije dokazao da je tuženi izvršio zauzeće predmetnog dela parcele tužioca, niti da je došlo do faktičke eksproprijacije, bez obzira na to što predmetni prilaz, pored služenja za prilaz pešaka (posetilaca tržnom centru) i vozila za objekat tužioca (tržni centar) koji je izgradio tužilac, i u funkciji prilaza (za pešake i vozila) i stambenim blokovima, u svojini neparničara JP „Nišstan“, koji su izgrađeni pre tužiočevog objekta, jer ga je tužilac sam oformio kao internu saobraćajnicu. Tuženi nije učestvovao u izgradnji te površine, te ista ne predstavlja ulicu predviđenu urbanističkim planom (bez obzira na postavljenu saobraćajnu signalizaciju) i ne može se smatrati javnom svojinom u smislu odredbe člana 10. Zakona o javnoj svojini, i ne predstavlja javni put u smislu člana 3. Zakona o putevima. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o neosnovanosti tužbenog zahteva u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Odluke u parnicama sa tužbenim zahtevom kao u ovom slučaju zavise od utvrđenog činjeničnog stanja. Stoga ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana člana 58. Ustava Rs (zaštita prava na imovinu). Nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavovima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u donetim u istim činjeničnim i pravnim situacijama.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 12.04.2019. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 1.050.700,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković