Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-53/26 od 24.02.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Užicu i branilaca okrivljenih i potvrđena presuda Višeg suda u Užicu K–15/25 od 12.11.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Igora Avramovića – advokat Borivoje Borovića, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog osudi za blaže krivično delo ili mu izrekne blažu krivičnu sankciju i odredi da se izvršenje pravnosnažne presude prekine;

- branilac okrivljenog AA – advokat Jovana Ristanović Ognjanović, podnela je zaahtev i dopunu zahteva, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9), stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje i odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti i dopunu zahteva Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog Igora Avramovića – advokata Borivoja Borovića je neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Jovane Ristanović Ognjanović je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok su u preostalom delu zahtev i dopuna zahteva nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog Igora Avramovića – advokat Borivoje Borović zahtevom za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i ukazuje da se radnje okrivljenog opisane u izreci presude mogu kvalifikovati kao krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ odnosno stav 3. KZ, navodeći da je drugim delom izreke presude označavanjem da je okrivljeni na opisani način oštećenom naneo teške telesne povrede opasne po život od kojih povreda je oštećeni nakon jednog časa i 55 minuta preminuo, sud krivičnopravnim radnjama okrivljenog dao obeležje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 2. KZ, pa je samim tim kvalifikacija krivičnopravnih radnji okrivljenog kao krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ, u izreci prvostepene presude upitno.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika vrši onaj ko drugog liši života.

Krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. Krivičnog zakonika vrši onaj ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje naruši tako teško da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost, dok je stavom tri propisan teži oblik koji postoji ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt povređenog lica.

U konkretnom slučaju, iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni u vreme i mestu bliže opisanom u izreci presude, lišio života sada pokojnog..., nalazeći se u alkoholisanom stanju i pri naglom pražnjenju afekta besa, usled čega su njegove sposobnosti da shvati značaj svoga dela i mogućnosti upravljanja postupcima bile smanjene u bitnom stepenu, na taj način što je u prisustvu većeg broja lica, prišao sada pokojnom... koji se nalazio za šankom, pa mu se unoseći u lice verbalno obratio i svojom levom šakom stegao u predelu desne nadlaktice, povukao ga ka sebi a zatim čeonim delom glave udario u predelu leve polovine lica, a potom mu zadao dva udarca pesnicom u predelu desne bočne strane vrata, a zatim držeći palac leve šake na desnoj bočnoj strani vrata sada pokojnog, a ostalim prstima u predelu potiljačno – šijinog predela u trenutku kada je leva bočna strana lica bila na gornjoj površini šanka, zadao udarac pesnicom desne ruke u predelu desne polovine lica, usled čega je on pao na pod i izgubio svest, svestan da na opisani način može lišiti života sada pokojnog... na šta je i pristao, nakon čega je pobegao sa mesta događaja nanevši na opisani način sada pokojnom... tešku telesnu povredu usled koje je doveden u opasnost njegov život u vidu povrede..., od kojih povreda je sada pokojni i nakon ukazane lekarske pomoći preminuo..., a bio je svestan zabranjenosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u izreci pravnosnažne presude opisana je radnja izvršenja okrivljenog, umišljaj i pristajanje da na opisani način liši života oštećenog, na način opisan u izreci prvostepene presude, dakle zadavanjem više udaraca jačeg inteziteta u vitalni deo tela (u predelu vrata) pri tom imajući u vidu intenzitet napada i kontinuitet u nanošenju udaraca. O istim povredama krivičnog zakona se izjasnio i Apelacioni sud u Kragujevcu na strani 8, u stavu drugom i trećem drugostepene presude Kž1-53/26 od 24.02.2026. godine, koje razloge Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje

Dakle, iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni sa umišljajem lišio života oštećenog, pa se, suprotno navodima branioca okrivljenog u konkretnom stučaju ne može raditi o krivičnom delu teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. ili stav 3. KZ.

Imajući u vidu navedeno i da su izrekom pravnosnažne presude opisani svi zakonski elementi krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, to su suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu zahteva, u odnosu na gore navedenu povredu zakona, branilac okrivljenog Igora Avramovića navodi da zbog veoma brzo odigranog događaja izvodi zaključak da je nemoguće okrivljenom pripisati eventualni umišljaj kao oblik vinosti za krivično delo ubistvo, imajući u vidu bitno smanjenu uračunljivost i druge okolnosti utvrđene činjeničnim stanjem, te da postoji nerešeno pitanje u pogledu toga da li je okrivljeni u odnosu na smrtnu posledicu postupao sa bilo kojim oblikom vinosti, a imajući u vidu sve okolnosti događaja jer ostaje kao vrlo diskutabilno da li je tragična smrtna posledica uopšte bila nehatna ili je rezultat spleta nepredvidivih i vrlo neočekivanih okolnosti, kao i da nije dokazano da udarac u bočni deo vrata po pravilu, sigurno i izvesno dovodi po porasta krvnog pritiska, a onda i do pucanja krvnih sudova, navedenog krvarenja i smrti. Mehanizam koji je doveo do porasta krvnog pritiska je toliko atipičan i redak, da se ne može tvrditi da je okrivljeni toga bio svestan, što po nalaženju branioca okrivljenog ukazuje da u odnosu na smrtnu posledicu okrivljeni nije postupao sa umišljajem. Ovim navodima se suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama, što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Takođe, u odnosu na istu povredu zakona branilac okrivljenog ostalim navodima osporava zaključke prvostepenog suda vezano za umišljaj okrivljenog, a osporava i zaključke drugostepenog suda vezane za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela i način izvršenja, na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Pored navedenog, zahtevom branioca okrivljenog Igora Avramovića - advokata Borivoja Borovića ističe se i povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodima da nije pravilno primenjena odredba člana 54. stav 3. ZKP jer je sud obeležje krivičnog dela, a to je lišenje života drugog lica, cenio kao otežavajuću okolnost.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog suda, okolnosti koje je sud cenio kao otežavajuće na strani okrivljenog, da je u vreme događaja bio policijski službenik, da je krivično delo učinjeno na javnom mestu na očigled velikog broja lica, da je okrivljeni obavljao poslove od posebnog značaja za bezbednost zemlje i društvenu zajednicu i bio je angažovan u otkrivanju učinilaca krivičnih dela i prikupljanju dokaza a da je pokazao sve suprotno tome – nadmoć i aroganciju nad licem koje nije poznavao i koji ga nije ugrožavao, te ponašanje okrivljenog nakon izvršenog krivičnog dela, ne predstavljaju okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Nadalje, ostali navodi zahteva u okviru obrazloženja iste povrede zakona da sud nije primeniio odredbu člana 54. KZ jer nije kao olakšavajuće okolnosti cenio stepen krivice okrivljenog, kajanje i žaljenje okrivljenog i okolnost da nije ranije osuđivan, suštinski predstavljaju isticanje povrede odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Branilac okrivljenog AA – advokat Jovana Ristanović Ognjanović u podnetom zahtevu kao razlog podnošenja ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je presudom prekoračena optužba jer se činjenični opis naveden u izreci presude u bitnom razlikuje od onog koji je naveden u optužnici. Naime, u izreku presude su dodati navodi, koje optužba ne sadrži a to su: „oko 01:21:31 sati“, „nakon čega je po postignutom dogovoru optuženu odvezao vozilom nepoznate marke koje je koristio“, „pretplatničke“, „zatim“, „nastavila vožnju“, „200-300 metara“.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA, te bili predmet razmatranja drugostepenog veća Apelacionog suda u Kragujevcu koje je postupalo po žalbi branioca izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Užicu K–15/25 od 12.11.2025. godine. Drugostepeno veće Apelacionog suda u Kragujevcu je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 10, u četvrtom i petom pasusu, presude Kž1.br.53/26 od 24.02.2026. godine iznelo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pored navedenog, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ističe se i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a kao nezakoniti dokaz navodi se zapisnik o saslušanju osumnjičene BB u PS Priboj KU broj 26389/23 od 21.05.2023. godine. Navedeni zapisnik je nezakonit dokaz iz razloga što je prilikom dobijanja iskaza odnosno priznanja osumnjičene datom prilikom, po mišljenju branioca, evidentno postupano suprotno odredbi člana 9. ZKP, jer je bila pod višesatnim pritiskom i torturom da potpiše navedeni zapisnik o čemu se okrivljena detaljno izjasnila na glavnom pretresu, a na šta ukazuje i okolnost da su istog dana, pre nego što je saslušana u svojstvu osumnjičene sačinjene dve službene beleške o obaveštenju primljenom od građana BB, a koje su rešenjem suda izdvojene iz spisa predmeta. Imajući u vidu da je osnovano ukazala da je pretrpela policijsku torturu – zlostavljanje, sud je radi ocene zakonitosti navedenog dokaza, po stavu branioca, bio u obavezi da sprovede delotvornu istragu kako bi utvrdio da li je torture – zlostavljanja bilo i da li postoji eventualna uzročna veza između ovakvog postupanja i pribavljanja navedenog dokaza. Pored navedenog, organ postupka nije ispoštovao odredbu člana 85. ZKP, koja reguliše pretpostavke za saslušanje okrivljenog i u stavu 2. propisuje da će se okrivljenom saopštiti i omogućiti da koristi prava iz člana 68. stav 1. ZKP, a upozoriće se i na dužnosti koje ima i na posledice ako ih ne ispuni, što je u potpunosti izostalo. Predmetni zapisnik o saslušanju osumnjičene je sačinjen suprotno odredbi člana 235. stav 2. ZKP, jer je ovlašćeno službeno lice preduzelo radnju saslušanja i postupalo u svojstvu zapisničara, a zapisnik nije pročitan, niti je to konstatovano. Dalje, u predmetnom zapisniku nije konstatovano da je okrivljena pozvana da se izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, niti da je upozorena da će joj ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, niti je uneto izričito izjašnjenje okrivljene kog je advokata angažovala kao izabranog branioca, niti bliži podaci branioca, što je sve suprotno članu 85. stav 3. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je dana 21.05.2023. godine u PU Prijepolje, PS Priboj na zapisniku KU broj: 26389/23 saslušana osumnjičena BB, upozorena je na prava iz člana 85. stav 1, 68. ZKP, predočeno joj je šta joj se stavlja na teret i na koje okolnosti se saslušava, omogućen joj je poverljiv razgovor sa izabranim braniocem koji je nadziran samo gledanjem a ne i slušanjem, na pitanje da se izjasni o svojim pravima, kao i o tome da li želi da iznese odbranu i odgovara na postavljena pitanja odgovorila je da želi da iznese odbranu u prisustvu branioca koga je angažovala, advokata Vladana Bendića i da odgovora na postavljena pitanja. Nakon davanja izjave na osnovu člana 235. ZKP osumnjičena i njen branilac su upozoreni da imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da se isti pročita. Saslušanje je trajalo od 15.30 časova od 16.20 časova. Osumnjičena i njen branilac su izjavili da nemaju primedbi na zapisnik, koji je potpisan, bez primedbi, od strane osumnjičene BB, branioca okrivljene advokata Vladana Bendića, ovlašćenog službenog lica Marka Prijovića, koji je ujedno bio i zapisničar.

Dakle, u konretnom slučaju okrivljenoj BB su pre davanja iskaza saopštena prava iz člana 68. stav 1. ZKP i omogućeno njihovo korišćenje, čime je ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljene u smislu člana 85. stav 2. ZKP. Nadalje, okrivljenoj je omogućen poverljiv razgovor sa braniocem a zatim je pozvana da se izjasni o svojim pravima, što u smislu člana 68. stav 1. tačka 3) ZKP podrazumeva i pravo da se svaki okrivljeni brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, nakon čega je izjavila da želi da iznese odbranu u prisustvu branioca koga je sama angažovala, pa iako u zapisniku o saslušanju osumnjičene BB nema izričite izjave i upozorenja u smislu člana 85. stav 3. ZKP, okrivljena u konkretnom slučaju nije ograničena u slobodnom izboru branioca obzirom da je iskaz pred organima PU Prijepolje, PS Priboj dat u prisustvu izabranog branioca.

Pored navedenog, po nalaženju ovog suda, nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da primene bilo kakve vrste torture nad okrivljenom BB nije bilo, imajući pri tome u vidu i da je takva vrsta postupanja policijskih službenika prvi put istaknuta tek na glavnom pretresu nakon više od godinu dana od spornog saslušanja i da iz spisa predmeta proizilazi da protiv policijskih službenika koji su sprovodili saslušanje nije podneta ni disciplinska, niti krivična prijava zbog nezakonitog postupanja za koje odbrana tvrdi da je postojalo, pri čemu je prilikom saslušanja okrivljene bio prisutan branilac koga je okrivljena lično angažovala.

Nadalje, neosnovani su i navodi da je zapisnik o saslušanju osumnjičene sačinjen suprotno odredbi člana 235. stav 2. ZKP, obzirom da su osumnjičena i njen branilac upozoreni da imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da se isti pročita, nakon čega su izjavili da nemaju primedbi na zapisnik i isti potpisali, pri čemu okolnost da je zapisnik u svojstvu zapisničara potpisalo ovlašćeno službeno lice koje je vodilo saslušanje ne utiče na zakonitost navedenog dokaza.

U obrazloženju iste povrede branilac okrivljenog ukazuje i na povredu odredbe člana 73. stav 2. tačka 4) ZKP jer su okrivljena BB (BB) i okrivljeni VV, koji je oslobođen, imali istog branioca što je štetilo interesima odbrane, što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Nadalje, branilac okrivljenog navodi da je nezakonit dokaz i nalaz i mišljenje sudskog veštaka za elektrotehniku-telekomunacije mr Dragomira Vasiljevića od 08.04.2024. godine, međutim njegovu nezakonitost obrazlaže tako što suštinski osporava dokaznu snagu navedenog veštačenja navodima da je zasnovano na indicijama i pretpostavkama koje nemaju uporište u raspoloživim podacima, kao i činjenično stanje iznoseći sopstveni zaključak da i pored naredbe za pretresanje mobilnih telefona, način vršenja pretresanja uređaja nije u skladu sa zakonom, što sve nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se ističe i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da u izreci pravnosnažne presude nisu opisana zakonska obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen. Naime, izreka pobijane presude ne sadrži jasno opredeljene i individualizovane subjektivne elemente svesti i vinosti okrivljenog, njegov odnos prema krivičnom delu i njegovoj posledici, niti radnja okrivljenog koja je opisana predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, niti bilo kog drugog krivičnog dela, jer u izreci prvostepene presude nije navedeno kojom radnjom je okrivljeni pomogao okrivljenom Igoru Avramoviću da ne bude pronađen i otkriven od strane nadležnih organa, niti sa kim je okrivljeni AA postigao dogovor i u kom cilju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Izrekom pravnosnažne presude okrivljeni AA i okrivljena BB oglašeni su krivim da su u vreme i mestu bliže opisanom u izreci presude krili učinioca krivičnog dela i na drugi način mu pomagali da ne bude otkriven, nakon što je okrivljeni Igor Avramović izvršio krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ, pri čemu su bili sposobni da shvate značaj svojih dela i mogli da upravljaju svojim postupcima na taj način što su okrivljena BB a zajedno sa okrivljenim Igorom Avramovićem pobegli iz ugostiteljskog objekta...a oko 01:21:31 okrivljeni AA došao u stan u kome su se nalazili okrivljeni Igor Avramović i okrivljena BB, nakon čega je po postignutom dogovoru okrivljeni AA odvezao okrivljenu BB vozilom nepoznate marke koje je koristio, do njenog stana..., a okrivljeni AA koristeći pretplatničke brojeve mobilnog telefona... krenuo ka graničnom prelazu Uvac i konumicirao sa okrivljenom koja je koristila pretplatnički broj...koja je zatim došla do parking prostora zajedno sa okrivljenim Igorom Avramovićem gde se nalazilo njeno vozilo...pa je okrivljeni Igor Avramović legao u prtljažnik vozila, nakon čega skrivajući ga na taj način odvezla do mesta Uvac...., na koji način su pomogli okrivljenom Igoru Avramoviću da ne bude pronađen i otkriven od strane nadležnih organa... a bili su svesni svoga dela i njegove zabranjenosti i isto hteli kao svoje i zajedničko i bili svesni zajedničnog delovanja.

Iz ovako opisanih radnji izvršenja krivičnog dela jasno je da je okrivljeni AA zajedno sa okrivljenom BB izvršio krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, pri čemu iz izreke jasno proizilaze radnje okrivljenog koje je kritičnom prilikom preduzeo, da je okrivljeni AA došao u stan u kome su se nalazili okrivljeni Igor Avramović i okrivljena BB sa kojima je postignut dogovor o načinu izvršenja krivičnog dela, nakon čega je po postignutom dogovoru okrivljeni AA odvezao okrivljenu BB vozilom nepoznate marke koje je koristio, do njenog stana, da bi zatim okrivljeni AA krenuo ka graničnom prelazu Uvac upravo radi realizacije postignutog dogovora i komunicirao sa okrivljenom u vezi sa tim, kao i krivica okrivljenog u okviru koje je opisana i svest o zajedničkom delovanju sa okrivljenom BB, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti i dopuna zahteva branioca okrivljenog AA u preostalom delu su nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, navedenu povredu zakona obrazlaže tako što navodi da bi se u konkretnom slučaju i izricanjem uslovne osude u potpunosti ostvarila svrha kažnjavanja, a u najgorem slučaju zatvorom u kućnim uslovima imajući u vidu da se radi o ranije neosuđivanom licu, sa brojnim olakšavajućim okolnostima i potpunom odsustvu otežavajućih okolnosti, na koji način se suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Dopunom zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je svedok GG ukazao da okrivljeni AA u periodu od minimum 45 minuta nije bio u posedu svog mobilnog telefona, pa je upitno ko je u navedenom periodu ostvario komunikaciju putem istog i ko se kretao na registrovanim lokacijama, te da je na ovaj način osporena odbrana okrivljene iz predistažnog postupka, na koji način se suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama i ocena dokaza data od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud dopunu zahtev branioca okrivljenog, ocenio nedozvoljenom.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Igora Avramovića – advokata Borivoja Borovića i branioca okrivljenog AA – advokata Jovane Ristanović Ognjanović, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenih u odnosu na povrede navedene u izreci presude odbio kao neosnovane, dok je u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti i dopunu zahteva branioca okrivljenog AA – advokata Jovane Ristanović Ognjanović odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković